Uloga i mesto čoveka u modernom svetu

Umetnik Mišo FiIipovac predstavlja se u galeriji Kolarčeve zadužbine u Beogradu izložbom crteža “Osvrti na Skupove” kojom se kritički osvrće na ulogu i mesto čoveka kao subjekta u modernom svetu, pasivno prikrivenog u telu životinje koja egzistira kao jedinka.

Nova izložba Filipovca spoj je dve serije crteža koji su, kako sam kaže, suštinski bili neophodni da se u jednom momentu spoje. Filipovac suočava dva portreta čoveka sa animalističkim prizorima, dva sveta - dva mikronarativa. U galerijskom prostoru, kako sam kaže, daje dokazne sadržine u obličju par malih skulptura i jedne instalacije bambija u porcelanu. Interpretirajući “Guliverova putovanja” na svoj način, Filipovac iskazuje odnos prema određenim vrednostima poretka i društva i uspostavlјanju matrice utopijskog i distopijskog poretka, naveo je u tekstu povodom izložbe Miroslav Minić.

Istoričarka umetnosti Vesna Todorović navela je povodom crteža Filipovca da je semantika slike konfigurisana dosledno svedenim animalističkim ikonografskim repertoarom, postavlјenim u kontekst čovekovog odnosa prema prirodi i životu.

Filipovac je, kako je navela, putem poetičnog narativa poentirao čovekovu ambivalenciju, polazeći od egzistencijalnog utemelјenja jedinke, koja nikome ne smeta, nikog ne ugrožava, a predstavlјa pojam lepog i lјupkosti, ponosa i osetlјivosti, inteligencije i plašlјivog opreza, koji se može pretvoriti u poverenje, ako za to ima uslova. Tu idiličnu metaforu u neposrednom susretu sa čovekom odmah pretače u stanje haosa i smrtne opasnosti.

Vinovnika tog užasa, kako je navela Vesna Todorović, prepoznajemo u čovekovoj suženoj svesti emotivno nedorasle jedinke, u njegovoj agresivnosti i netoleranciji prema drugosti, kao i u infantilnoj potrebi – koju pravda sportskim podvigom, a u stvari je atavistički deformitet razloga pralovca – da se okruži podsećanjem u vidu trofeja.

Galerista i umetnik Eugen Borkovski, koji je priredio prošle godine izložbu Filipovca u Hrvatskoj, elementi njegovih radova deluju regresivno, a sam umetnik, izvlačeći sekvence iz beline, inicira posmatračev ulazak u zasanjana područja.

“Frojd kaže da su snovi odraz potisnutih i podsvesnih želјa i misli. Snovi se označuju kao pojavni oblik nesvesnoga. Mišo Filipovac uvodi nas u snažan slikovni ođek snova/sećanja. Tu odjednom izranja dramatična situacija: mladić s povređenim nosom. Mi znamo da, najverovatnije, nije pao na nos već da je ‘dobio po nosu’. Tu smo začas u realnosti: svedoci smo da se drugačijost kažnjava na brutalne načine. Razlog može biti nacionalna, polna, rodna, intelektualna ili bilo kakva različitost. Stanje civilizacije je korak natrag kojeg smo svedoci i nesvesni akteri, a Filipovac to beleži”, naveo je Borkovski.

Mišo Filipovac, rođen 1987. godine u Bajinoj Bašti, završio je diplomirao je 2010. godine (odsek Zidno slikarstvo) na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu, u klasi profesora Zorana Ivanovića, a 2011. završio je master studije. Radi kao asistent na FILUM-u, a živi i stvara na relaciji Beograd - Kragujevac. Doktorant je na Akademiji lepih umetnosti, u klasi Vladimira Veličkovića, kao i na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu.

Izložba “Osvrti na Skupove” biće otvorena do 24. aprila.

(SEEcult.org)