Lorencijev Frančišek u Bitefu
Mestno gledališče Ptuj gostovaće 11. maja u Bitef teatru predstavom “Frančišek”, u režiji Jerneja Lorencija, višestuko nagrađivanog slovenačkog autora i jednog od omiljenih reditelja publike Bitefa, na kojem je učestvovao predstavama “Poludela lokomotiva”, “Oluja”, “Ilijada” i “Carstvo nebesko”, koprodukcijom Narodnog pozorišta i Bitef teatra.
U predstavi igraju Tamara Avguštin i Janez Škof.
Franjo Asiški je velika religiozna, mitološka, istorijska i umetnička ličnost. Njegov svetački oreol ostaje neprevaziđen jer je postao simbol. Tokom vekova on je prevazišao geografiju, pa čak i hrišćanstvo, osvojivši veliki deo sveta. Postao je gigant, bezbroj puta prikazan, literarizovan, mitski natčovek, anđeo, skoro Bog. Ipak, iza lika velikog Franje Asiškog stoji običan čovek po imenu Franjo, koji je živeo u antičko doba. Sagledao je svet i sebe na nov način i takođe je počeo da živi na nov način. Video je dalje od materijalnog, iznad ambicija, iznad pohlepe i požude. I sam je živeo takvim primerom. (Bio je, što je najvažnije, stalni praktikant: zahtevao je najviše od sebe.) Patio je, boreći se sa svojim demonima i istrajavajući u svojoj veri. Borio se sa sobom, a ne sa drugima. On je to preuzeo na sebe, ne okrivljujući druge. Prihvatao je sve i svakoga, nije delio i nije sudio. Bio je svestan da je svako ljudsko biće jedinstveno i neponovljivo.
Međutim, i mi smo neraskidivo povezani jedni sa drugima i povezani sa prirodom (mogli bismo ga nazvati “prvim ekologom”). Svi žive, sve diše, sve je jedno. Upravo ovaj ljudski element, kao ključna tačka predstave, razotkriva sve one trenutke humanosti koji su svima tako poznati (osim što je Franjo možda bio spreman da ide dalje i dublje). Stoga je fokus na demistifikovanom, humanizovanom Franji.
Francis, koji, kako G. K. Česteron navodi, “ne voli ljudskost (uopšteno), već ljudsko biće (svako pojedinačno); isto tako nije voleo hrišćanstvo, nego Hrista”. Franjo nije želeo moć i autoritet, ali su moć i autoritet bili zloupotrebljeni u njegovo ime. Nije želeo da menja svet, ali je ponudio način promene sebe i odnosa prema drugima. Proglasio je novo ludilo. A njegovo novo ludilo je – ljubav, navedeno je u najavi predstave.
Dramaturg je Matic Starina, kostimografkinja Belinda Radulović, scenograf Branko Hojnik, kompozitor Branko Rožman, a koreografkinja Kaja Lorenci.
*Foto: Stanislav Zebec
(SEEcult.org)
