Kritika na delu: Jelena Matić – Krivo srastanje, 3/3
Krivo srastanje – izložba fotografija Ivana Posaveca i Milisava Mije Vesovića iz Zbirke fotografije Muzeja savremene umetnosti u Zagrebu, Salon MSU Beograd, 8–23. oktobar 2023.
Kritičarka na delu 3/3: Jelena Matić, istoričarka umetnosti, stručna saradnica na Fakultetu primenjenih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu
Istoričarka umetnosti Jelena Matić u poslednjoj epizodi serijala Kritika na delu o izložbi “Krivo srastanje” u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, na kojoj su predstavljeni radovi Poletovih fotografa Ivana Posaveca i Milisava Mije Vesovića iz Zbirke fotografije zagrebačkog MSU, ocenjuje da izbor kustoskinje Leile Topić daje uvid u to koliko je časopis Polet bio radikalan, kako su fotografije bile autorsko delo ravnopravno sa tekstom i kako se uloga novinske fotografije u tom pogledu promenila od 80-ih do danas.
Iako je reč o fotografijama koje su Posavec i Vesović većinom objavili u Poletu, Jelena Matić je navela da ih ne bi vezivala samo za taj omladinski časopis, jer su “naprosto duh jednog vremena”. Takođe, ne bi ih opisala ni kao školu fotografije, već bi ih jednostavno nazvala Poletove fotografije. “Jer, poletovci nisu bili škola, neki od njih su bili već afirmisani, tu su se razvijali i nastavili da rade i nakon Poleta, većina njih. Polet je naprosto bio omladinski list koji je po svemu bio radikalan – u odnosu na način na koji je tretirana fotografija, kako su tretirani tekstovi, šta je Polet obrađivao u to doba, a to je sve bilo novo”, navela je Jelena Matić, ocenjujući radikalan i slobodan pristup kao osnovnu karakteristiku Poleta – i u fotografiji, i u žurnalizmu, i u tematici koja se obrađuje.
“To nije svakidašnji život, dešavanja na ulici, već i u privatnim i javnim prostorima mladih ljudi – kako se provode, šta rade, gde izlaze, to postaje sastavni deo Poletovih fotografija. Tada se javlja i novi talas u muzici. Naprosto, to je bio časopis mladih ljudi jednog vremena, koji se bavio i seksom veoma otvoreno, drogom, homoseksualnošću i svime što je tada – da tako kažem – bio tabu ili se te teme nisu pojavljivale u omladinskim časopisima”, navela je Jelena Matić, primećujući da su “tekstovi dosta slobodno pisani”, a autori fotografije su imali slobodu da daju svoj izraz.
Povodom ocena da je Poletova fotografija “lajfovska” i da je bila pod uticajem Bresona, Jelena Matić navodi da se u svakom slučaju primećuje autorski pogled poletovaca, koji je ulazio u samu srž. Kada su u pitanju fotografije koncerata, na primer, bila je bitna i publika, i energija izvođača, i ono što se dešava na bini, i iza bine. “Oni su nekako živeli taj život i to su prenosili”, dodala je.
Iako su se fotografi Poleta, na zahtev glavnog urednika Gorana Trbuljaka, držali Bresonove svojevremene prakse koja je podrazumevala fotografije sa crnim okvirom – kako bi se videlo da nije ništa menjano i ispravljano, Jelena Matić smatra da su i u tom pogledu bili drugačiji i da su pomerali granice.
“Na izložbi imate golo telo, što je tada bilo veoma eksplicitno da se objavljuje. Isto i priče o seksu, drogi, supkulturi, o homoseksualcima, onda serija fotografija na kojima je prikazano nago dete, što je danas, u 21. veku, tabu tema – nešto što ne možemo da nađemo u okviru novinske fotografije, jer je naprosto zabranjeno slikati nagu decu… U tom smislu su poletovci pomerali granice. Postojao je u Beogradu Džuboks, kasnije Rok, ali su oni bili specijalizovani, obrađivali su neke druge teme, fokusirani na muziku, a u Poletu je sve bilo bitno. I aktuelna politička dešavanja, ali ne na bukvalan način, već suptilno, kroz određene sekvence, detalje, kao na primer fotografija Branimira Štulića iz Azre, gde nemate lice”, navela je Jelena Matić, ističući da je na Poletovim fotografijama bilo dovoljno videti samo vrat ili košulju, a osetiti energiju koncerta.
“To je zaista bila jedna specifična fotografija koja se javlja u poslednjoj dekadi postojanja SFRJ tako da je jako bitno što je ovekovečila to poslednje vreme koje je bilo potpuno drugačije od ranijih vremena u kojima se omladina prikazivala isključivo na paradama, na radnim akcijama, kako sadi cveće, letuje… Ovo je nešto drugo bilo”, konstatovala je Jelena Matić.
Povodom naziva izložbe “Krivo srastanje”, navela je da to nije samo naslov albuma Azre, već ukazuje i na način na koji su pisani tekstovi i na podjednak značaj koji je dat fotografiji. “Fotografi su imali podjednaku slobodu kao i novinari. Fotografije su bile celostranične neretko, na naslovnim stranama, nekada i na dve strane. Nisu bile ilustracija teksta. One su bile potpuno slobodno autorsko delo koje nije skretalo pažnju sa teksta. Tekstovi i fotografije su svako na svoj način govorili o tom vremenu”, naglasila je Jelena Matić, pominjući da je Polet odudarao od ostalih omladinskih listova i po tome što je objavljivao i strip i druge vrste umetnosti koje uglavnom nisu bile zastupljene.
Kustoskinja izložbe Leila Topić se, prema mišljenju Jelene Matić, potrudila da pruži uvid u bar deo toga što je Polet objavljivao.
“Ako je u pitanju pank i rok, imamo tu fotografije, ako je u pitanju svakidašnjica na ulici – tu su prodavci novogodišnjih čestitki ili čistači, takođe imamo poznatog fudbalera iz FK Zagreb, prvi put jednu fotografiju muškog akta veoma eksplicitnu…”, dodala je Jelena Matić, ističući da je interesantno videti kako današnje mlade generacije vide Poletove fotografije i kako ih tumače.
Parafrazirajući Viktora Burgina da svaka fotografija u određenoj strukturi društva može da znači nešto drugo i da se tumači drugačije, Jelena Matić navela je da je stoga interesuje kako danas mladi, kada smo u potpuno drugačijem društvu, gledaju na fotografiju nagog dečaka, pankera, Džonija Štulića…
Prema njenim rečima, danas fotografi nemaju nekadašnju slobodu, a nema ni omladinskih časopisa. Iako postoje internet portali, ni to nije mesto gde se mogu naći radikalne scene ovog vremena. Većinu fotografija potrebnih za ilistraciju nekog teksta moguće je naći na internet berzi… To govori, kako je dodala, šta je fotografija nekada bila i koju je značajnu ulogu imala u časopisu Polet.
_ _ _
Projekat KRITIKA NA DELU, koji realizuje NFC “Filmart”, u saradnji sa portalom SEEcult.org, podrazumeva produkciju kratkih video emisija na temu odabranih značajnih izložbi koje se u Srbiji realizuju u 2016/2023. godini. Cilj je revitalizovanje likovne kritike u oblasti savremenih vizuelnih umetnosti i ukazivanje na značajnu edukativnu ulogu kritičke reči namenjene široj publici.
Produkcija: NFC Filmart, Požega, 2023.
Partner: SEEcult.org, Beograd
Urednica: Slađana Petrović Varagić
Reditelj: Dejan Petrović
Snimateljka: Ana Melentijević
Snimatelj zvuka: Nikola Mladenović
Montažer: Sreten Vuković
Grafički dizajner: Uroš Pavlović
Podrška: Ministarstvo kulture Srbije, Platforma "Svijet oko nas", Zaklada Kultura nova
(SEEcult.org)