Ples sa ocem Plavog pozorišta
Predstava “Ples sa ocem” Plavog pozorišta, zasnovana na “Pismu ocu” Franca Kafke, premijerno će biti izvedena 16. aprila u Centru za kulturnu dekontaminaciju (CZKD) u Beogradu, prema scenariju i u režiji Nenada Čolića. Kafka nikada nije poslao svoje pismo ocu, a nije poznato ni da ga je on ikada pročitao, za razliku od miliona čitalaca širom sveta - miliona drugih očeva, majki, sinova i ćerki.
Predstava “Ples sa ocem” Plavog pozorišta, zasnovana na “Pismu ocu” Franca Kafke, premijerno će biti izvedena 16. aprila u Centru za kulturnu dekontaminaciju (CZKD) u Beogradu, prema scenariju i u režiji Nenada Čolića.
Kafka nikada nije poslao svoje pismo ocu, a nije poznato ni da ga je on ikada pročitao, za razliku od miliona čitalaca širom sveta - miliona drugih očeva, majki, sinova i ćerki.
Kafka je pred sam kraj života prekucao pismo na pisaćoj mašini, a to je radio samo kada je nameravao nešto da objavi. Napisao je, inače, kako je istakao Čolić povodom predstave, mnogo pisama, a i čitav njegov život je bila velika prepiska.
“Pismo ocu” je bilo drugačije, budući da otključava sva vrata, kako je naveo Čolić. U njemu Kafka objašnjava i zašto otac snosi deo krivice za njihov otuđen odnos.
U “Pismu ocu” stoji, prema navodima Čolića, i najeksplicitniji odgovor na pitanje koji i danas još mnogi postavljaju - gde počinje taj mučan i usamljen život i o čemu govori taj genijalan um kada u zapisima, dnevnicima, pripovetkama i romanima piše o svetu koji ga okružuje i koji ne razume?
Kafka u jednom trenutku kaže obraćajući se ocu: “Moje pisanje je govorilo o tebi”. U istom tom pismu, negde u sredini, može se naći i jedan naizgled nevažan detalj. Kafka, zapravo, nije voleo da pleše. Na jednom mestu u pismu on kaže da je, od odlazaka u hram, u njegovom detinjstvu, jedino plesanje bilo još dosadnije.
Možda se jedan ovakav stav može lako povezati sa ličnošću Kafke, a možda je već tada, u detinjstvu, sve bilo kasno i njegova volja već slomljena, naveo je Čolić povodom premijere predstave “Ples sa ocem”, u kojoj igraju Ranko Trifković, Dejan Stojković, Maša Jelić, Jelena Martinović i Marko Potkonjak.
Scenu i kostim osmislila je Ivana Čolić.
Karte se mogu kupiti u CZKD-u sat uoči početka, po ceni od 200 dinara.
Plavo pozorište je osnovano 1995. kao pozorišna laboratorija čija je ideologija bazirana na principima koje su ustanovili reformatori pozorišta 20. veka - Konstantin Stanislavski, Antonen Arto, Ježi Grotovski, Euđenio Barba i Odin teatar, kao i italijanski reditelj Masimo Đaneti.
Osnovni principi rada Plavog pozorišta su da pozorište postoji da bi se pozorište služilo, a ne da bi mu se služilo, da istražuje dublje nivoe ljudske komunikacije, ima ideju pomeranja granica ljudske percepcije, živi utopiju pomirenja antrpologije i društva i ima kritički stav.
U središtu pažnje Plavog pozorišta je čovek kao ljudsko biće.
Prema navodima Plavog pozorišta, i glumac je pre svega čovek - ljudsko biće, pa tek onda glumac, a pozorište je mesto čovekovog dodira sa životom, a ne sa njegovom imitacijom.
Sajt Plavog pozorišta je www.plavopozoriste.com
(SEEcult.org)
