Smeli filmovi u međunarodnoj konkurenciji 17. Beldocsa
Međunarodni takmičarski program 17. Beldocsa, čije 17. izdanje počinje 22. maja u Beogradu i drugim gradovima u Srbiji, obuhvata deset pažljivo odabranih naslova smelih autora koji polažu temelje novog panteona dokumentarne kinematografije, najavili su organizatori.
“Sa fokusom na mlade autore i sveže, nove izraze, međunarodna takmičarska selekcija, jednostavno rečeno, predstavlja ono najbolje od dokumentarnog filma danas. Ovi hrabri, urgentni i pre svega moćni filmovi predstaviće nam stvari koje prosto moramo da vidimo”, rekao je selektor Beldocsa Igor Stanojević.
Ruski dokumentarni film “Blato” (Mud) Ilje Povolockog vodi gledaoce u staro blatno lečilište na jugu Rusije. Dok u blizini besni rat, ovaj mikrokosmos čini se netaknutim, ali ipak tamni odjeci razaranja podmuklo se uvlače se kroz pore. Blatnim ritualima i kupanjem u lekovitoj vodi guše se potencijalni nemiri, a detaljnim birokratskim nadzorom utišavaju buntovni pojedinci. Reč je o ostvarenju koje pruža nemilosrdan pogled na mesto koje postaje alegorija savremene Rusije.
U dokumentarcu “Porodica na određeno vreme” crnogorski reditelj Sead Šabotić traga za junakom svog filma. Na putu gubi se u izolovanim selima, a filmska priča pretvara se u alegorijsko putovanje kroz nepoznato.
Film “Pseći snovi” (Dreaming Dogs) Else Kremzer i Levina Petera prati gomilu lutalica – sedam pasa i jednu ženu koji, skrivajući se od totalitarne vlasti, lutaju kroz divlje pejzaže zabačenih, ruiniranih delova Moske. U tom dokumentarcu, snimljenom iz ugla životinja, počinju da se zamagljuju obrasci međusobne zavisnosti i ukroćivanja.
Izraelski dokumentarac “Cipora i Rahel nisu mrtve” (Tzipora and Rachel Are Not Dead) Hadar Morag je priča o traumi, dugo potiskivanom bolu i potrebi da se o njemu progovori. Rahel uspeva da ubedi svoju sestru Ciporu da napusti psihijatrijsku bolnicu i preseli se kod nje. Zajedno, one preispituju i dekonstruišu jezik, kako verbalni, tako i filmski, sve dok ne počnu da ga koriste kako bi izrazile tišinu, zaborav, disocijaciju, crnu provaliju traume, ono čega ne mogu da se sete i ujedno ne mogu da zaborave.
Kineski dokumentarni film “Dosadni dani i noći” (Tedious Days and Nights) Gua Ženminga prati lutajućeg pesnika Zengova koje se posle 30 godina vraća u rodno mesto na jugu Kine. Dva prijatelja posećuju pesnika i on im razotkriva svoju staru, skrivenu ranu. Zengov život se, usled njegove uloge u demokratskom pokretu 1989. godine, potpuno promenio. Film beleži njegove kišne noći, borbu sa osećajem praznine i koprcanje u beznađu.
Francuska rediteljka Sara Majegol se u filmu “Kumva” (Kumva - Which Comes from Silence) vraća u prostore svog detinjstva i beleži sećanja ljudi koji su kao deca preživeli genocid nad Tutsijima 1994. godine. Njihove zamagljene priče o izgubljenom detinjstvu sudaraju se sa sećanjima njihovih roditelja koji su predugo ćutali. Dajući oblik mrtvima i praveći most između prošlosti i sadašnjosti, autorka istražuje temu sećanja.
“La Reine” Nikole Klingera je filmski esej o ljudima i biljkama, kao isceliteljima i glasnicima. Priča prati starog boema koji živi na jugu Francuske i proizvodi esencijalna ulja. Iza njega je buran period, koga se još uvek nije oslobodio. I pored toga, on je ujedinio lokalnu zajednicu, postao učitelj i inspiracija mnogima. Ponekad se pita da li je to sve što želi od života.
“Sunčani sat” (Sundial) Lis Nimik je oniričko filmsko putovanje kroz estonsku seosku sredinu. Na 16mm traci, film beleži suživot ljudi i drugih bića koji su kreirali mikrokosmos, odbacujući arogantnu doktrinu o ljudskoj superiornosti.
Francuski dokumentarac “U tišini i galami” (In Silence and Clamour) Klemana Rusijea i Adrijena Mosaza beleži svakodnevicu Klemans i drugih koji su utočište od nasilnog sveta pronašli u psihijatrijskoj klinici. Voz u kojem žive je stao i ne ide nigde. Ali nigde je dragoceno mesto - velika, prelepa zgrada sa zidovima od kamena obraslim bršljanom, koja se otvara prema poljima, nebu i potpunoj tišini.
Opservacioni dokumentarac “Ustati noću” (Rising Up At Night) Nelsona Makenga portretiše zajednicu koja se suočava sa prirodnom katastrofom: Kinšasa i njeni stanovnici su u mraku. U nadi, razočaranju i pobožnosti, čekaju i bore se za svetlo.
Beldocs svake godine okupi više od 150 međunarodnih stručnjaka u audio-vizuelnoj industriji, autora i producenata. Više od 200 partnera u Srbiji, regionu i Evropi, podržava rad Beldocs filmskog festivala. Kreativni tim od više od 20 članova organizuje Beldocs, uključujući stručnjake iz oblasti filma, dizajna i umetnosti. Beldocs je od 2017. partner u evropskim projektima: #europeanfilmchallenge, AVA Doc, Moving Cinema, Young4Film i član je Asocijacije dokumentarista Evrope.
Festivalske sale su Dom omladine Beograda, Jugoslovenska kinoteka, Kinoteka u Kosovskoj, Dvorana Kulturnog centra Beograda, Sinepleks Ušće, Art bioskop Kolarac, Centar za kulturu “Vlada Divljan“, Bioskop Balkan, Fakultet za medije i komunikacije, Nova Iskra, Endžio hab, a neki filmovi će moći da se vide i na televiziji Insajder i Beldocs+ VOD platformi.
Autor ovogodišnjeg festivalskog spota je Luka Papić, dobitnik Gran prija na Beldoksu 2022. godine za film “Bez”.
Prošle godine, na 16. Beldocsu najboljim srpskim dokumentarnim filmom proglašen je “Vodič za obalska utvrđenja” Tijane Petrović o odnosu ljudi i prirode, dok je u međunarodnoj konkurenciji pobedio dokumentarac “TrećIII” Karima Kasema, a specijalno priznanje pripalo je filmu “Zbogom divljaku” Serhija Guatakira Sarmienta.
Festvialski sajt je beldocs.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.
(SEEcult.org)
