• Search form

17.05.2024 | 15:27

Žilnik o filmu, komunizmu i bivšoj Jugoslaviji

Žilnik o filmu, komunizmu i bivšoj Jugoslaviji

Centar za nove medije_kuda.org objavio je knjigu “Past • An Introduction to the Problem. Želimir Žilnik on Film, Communism, and Former Yugoslavia”, zbirku eseja filozofa Borisa Budena i njegovih razgovora sa filmskim režiserom Želimirom Žilnikom, jednim od najistaknutijih filmskih stvaralaca “Crnog talasa” socijalističke Jugoslavije 1960-ih.

Knjiga je originalno objavljena 2013. godine na srpskohrvatskom jeziku pod naslovom “Uvod u prošlost”, a ove godine objavljena je na engleskom jeziku, te dopunjena novim predgovorom Budena i dodatnim multimodalnim sadržajem.

Ko može znati šta je u prošlosti? Da li je to ono što nam istoričari mogu reći? Da li treba da verujemo i onome čega se sećamo? “Past • An Introduction to the Problem” predlaže da se problem prošlosti sada tiče svih nas. Vizije drugačije, svetlije budućnosti poražene u Hladnom ratu i njegovim uzavrelim zagrobnim životima, prošlost nam se nudi kao jedini horizont mogućnosti. I šta treba da nađemo u toj prošlosti? Buden razmatra ta pitanja u seriji eseja i razgovora sa Žilnikom, detetom komunista i kasnije međunarodno uspešnim mladim umetnikom koji koristi resurse dostupne svima u socijalističkoj državi, a ostaje već godinama stalni kritičar političkih sistema koji nastoje da obuzdaju refleksije umetnika o svetu koji se gradi.

Knjiga tretira Žilnika kao retkog svedoka prošlosti za koju je njegov rad neuobičajena dokumentacija, postavljajući ključna pitanja o tome kako možemo da spoznamo prošlost, kako ona daje informacije o našem iskustvu i definiše naš osećaj mogućnosti.

Knjigu su proizveli skupa: Boris Buden, koji je pisao eseje i vodio razgovore sa Žilnikom, sam Žilnik, koji je usmeno i pismeno odgovarao na pitanja Budena, Hito Štajerl, koja je snimala razgovore Budena i Žilnika, Olivera Jokić, koja je prevela knjigu na engleski jezik, preuredila i značajno unapredila tekst, te kuda.org, koji je inicirao ideju o knjizi, te uredio rukopis i koordinisao ceo proces njenog publikovanja.

Uz novosadsku organizaciju kuda.org, suizdavači su Multimedijalni institut - MaMa iz Zagreba i Iskra Books iz Medisona u Viskonsinu – SAD. Savetnici u istraživanju bili su Emil Kerenji (Holocaust Memorial Museum, Vašington) i Sarita Matijević Žilnik (Playground produkcija, Novi Sad). Dizajn i prelom knjige potpisuje Dejan Kršić.

Knjigu na engleskom jeziku moguće je besplatno preuzeti u PDF formatu na ovom linku, a u štampanom izdanju moguće ju je nabaviti za sada u Superknjižara.hr, Knjižara Vuković & Runjić (Teslina 16, Zagreb) i
Multimedijalni institut – MaMa (Preradovićeva 18, Zagreb). Štampana knjiga će uskoro biti dostupna i u Centru kuda.org i preko drugih distributera.

Knjiga je proizašla kao deo projekta “Periferne vizije – ka trans(l)nacionalnoj izdavačkoj kulturi” koji partnerski realizuju: Udruga za promicanje kultura Kulturtreger, Maska Ljubljana, eipcp. europäisches institut für progressive kulturpolitik, udruženja građana kuda.org iz Novog Sada, Kontrapunkt iz Skoplja i Multimedijalni institut iz Zagreba, s pridruženim partnerima Kulturföreningen glänta Ekonomisk förening i Eurozine – Gesellschaft zur Vernetzung von Kulturmedien mbH, a finansiraju ga Evropska unija, Ministarstvo kulture Srbije, Gradska uprava za kulturu Novog Sada i Fondacija za umetničke inicijative.

Knjiga je deo i istraživačkog programa Centra_kuda.org i saradnika koji se bavi društvenim, kulturnim i intelektualnim nasleđem bivše Jugoslavije, Vojvodine i Novog Sada, a realizuje se kroz projekte “Trajni čas umetnosti”, “Medijska ontologija” i “Političke prakse u (post-)jugoslovenske umetnosti”, kojima se uspostavlja novo čitanje progresivnih praksi neoavangarde danas i otvara novi put komunikacije između njih i savremene umetničke produkcije.

*Foto: kuda.org

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r