Nišvil džez teatarski festival – Uprkos tuzi!
Posetioci 29. Nišvil džez festivala imaju priliku od 4. do 13. avgusta da uživaju u posebnom teatarskom festivalu koji obuhvata predstave fizičkog i plesnog teatra, novog cirkusa, kao i nova čitanja antičkih tragičara i klasika, a tematskim okvirom “Uprkos tuzi!” poziva na optimizam i nastavak delanja u pravcu izgradnje boljeg društva.
Umetnička direktorka i selektorka Internacionalnog Nišvil teatarskog festivala Maja Mitić odabrala je za glavni program (od 4. do 7. avgusta) osam predstava, počev od “Odjeka” Migro pozorišta iz Krakova i “Cirkusa Pirandelo” Pozorišta “Anton Panov” iz Severne Makedonije, preko komada “Pastet” nezavisnih umetnika iz Sofije, “Antigonine duše” Plavog pozorišta iz Beograda, “Elektre” Narodnog pozorišta “Zoran Radmilović” iz Zaječara, “Zodijaka – kruga malih životinja!” Cirkorame iz Zagreba, te predstava “Stubovi društva” Notara teatra iz Bukurešta i “Don’t Fuss”! Gobi plesačke kompanije iz Budimpešte.
Odjeci, Migro teatar, foto: Marcin Galon
Festivalska tema “Uprkos tuzi!” proistekla je iz produkcije protekle pozorišne sezone i stanja u savremenom društvu uopšte.
“Umetnici za nekim temama ‘gore’, nešto slute, neke teme predviđaju baš sada i baš u tom i tom društvu, kao da unapred znaju… Tako same predstave nametnu temu festivala - ove godine ‘Uprkos tuzi’!”, navela je Mata Mitić, podsećajući da je pozorište od samog postojanja mesto mišljenja, postavljanja pitanja, kritike društva, “ogledanja” u problem kako bi se sa njim suočili i moguće “izlečili”, te uprkos… tuzi, nastavili dalje - kao bolja i plemenitija društva i svesniji pojedinci.
Uz nekoliko predstava fizičkog i plesnog testra, kao i novog cirkusa, fokusiranih na intimna pitanja pojedinca u vremenima liberalnog kapitalizma, selekcija Nisville džez teatarskog festivala obuhvata i nova čitanja antičkih tragičara, ali i klasika, od kojih je jedan bio nominovan, a drugi je dobio Nobelovu nagradu.
“Gledaćemo Euripidovu ‘Elektru’ o ubistvu, osveti, svireposti koja dolazi iz ranjivosti, mržnje koja dolazi iz ličnog ili društvenog bola (dramaturgija Danila Kiša 1968) - napisana 410. do 413. p.n.e, kojom se bavio i Sofokle skoro u istom periodu kada i Euripid, a Homer i ranije u ‘Ilijadi’ još u VIII veku p.n.e”, navela je Maja Mitić.
Elektra, Narodno pozorište Zoran Radmilović
Predstava “Elektra” zaječarskog pozorišta stavljena je u kontekst emotivnog pamćenja nedavnih tragičnih događaja u Beogradu, u kojima deca ubijaju decu iz osvete (baš kao i Elektrina osveta), a kako je istakla Maja Mitić, to će biti još jedna opomena da “nešto kao društvo moramo da menjamo”.
“Koliko nam to vekova treba da naučimo kao civilizacija da se krug i ponavljanje mora zaustaviti. Sofokleova ‘Antigona’, prvi put igrana 441. p.n.e, danas u predstavi Plavog pozorista osvetljava (ponovo) krivicu čoveka/žene zbog težnje za slobodnim mišljenjem!!! (danas potrebno više no ikada), moralnim odlukama iznad nemoralnog ponašanja društva!!! (danas potrebno više no ikada). Rumunski teatar u ‘Stubovima društva’ Henrika Ibzena kritikuje današnje bezlično građansko društvo, a makedonska predstava kroz dramaturški povezana dva dela Harolda Pintera bavi se nasiljem, egzistencijom i surovošću XXI veka”, istakla je Maja Mitić.
Plavo pozorište, Antigonina duša, foto: Andrijana Pajović
Osnivač i direktor Nisville džez festivala Ivan Blagojević podsetio je povodom teatarskog programa da je publika - od kada je antički inovator Heril sa Samosa osmislio pozorišnu masku tragedije - naviknuta na osećaj tuge predočen dramskim sadržajem.
“Anestezirana veličanstvenošću pozorišnog čina, publika vekovima potiskuje tugu diveći se glumcima koji skrivaju svoj lični osećaj tuge ispod maske. Dok nas sa medija zapljuskuje učestala tragična stvarnost veća od antičke tragedije, ne preostaje nam bolji izbor od povlačenja u zaštićene niske pozorišne zone da okruženi istomišljenicima skupljamo snagu za povratak u nasilnu stvarnost. Tako pripremljeni lakše amortizujemo bol i tugu. Maske jesu privilegija bogova i heroja da sakriju izraz svog obličja, a nama smrtnicima preostaje da preživljavamo stanja maskiranih glumaca i lagerujemo veću dozu optimizma da je tragedija samo okvir za širenje umetnosti i da ćemo i tokom ovog džez teatarskog samita sresti neočekivanu količinu nade u mogućnost izlaza”, poručio je Blagojević.
Prateći program Nisville džez teatarskog festivala obuhvata 8. i 9. avgusta predstave “Šabloni slobode” beogradske Cirskusfere i “Kutije sreće” AO kompanije iz Beograda.
Program za decu i mlade nudi od 10. do 13. avgusta predstave “Slončić Ćira” Lutkarske scene Pepino iz Niša, “Zaljubljeni vitez” Pozorišta Duka Jovanović iz Aleksinca, te predstave drame u edukaciji “Mladi za mlade” osnovnih i srednjih škola iz Lazarevca.
Festivalski program obuhvata i pozorišne i plesačke radionice 5. i 6. avgusta.
U slučaju kiše, svi programi biće realizovani u niškom Narodnom pozorištu.
Festivalski sajt je nisville.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.
(SEEcult.org)
