Nije to crvena, to je krv!
Predstava “Nije to crvena, to je krv!', u režiji Bojana Đorđeva, nastala kao istraživanje mogućnosti prevođenja revolucionarne poezije u izvedbeni gest, biće premijerno izvedena 1. novembra u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu.
Predstava “Nije to crvena, to je krv!”, u produkciji Teorije koja Hoda (TkH), uspostavlja veze između jugoslovenske komunističke, revolucionarne i partizanske poezije i performansa – umetničke prakse vezane za trenutak izvedbe, večito sadašnje vreme.
Zadatak troje izvođača (Miloš Đurović, Stipe Kostanić i Ana Mandić), kako je navedeno u najavi, jeste potraga za utelovljenjem i društvenom situacijom te poezije danas. Oni joj se približavaju raščlanjivajući je, tražeći joj ritam, osluškujući je i predajući joj se, kao medijumi, kao instrumenti i kao interpetatori. Spekulativno je smeštaju u koordinate izvedbenog, kolektivnog vremena i prostora i javnu sferu današnjice, koja se prema revolucionarnim idejama uopšte uglavnom odnosi sa, u najblažoj varijanti, postmodernim cinizmom, ili anti-ideološkom histerijom. Komunistička, revolucionarna i partizanska poezija, uprkos predrasudama i klišeima o soc-realizmu, propagandi i antikomunističkom nipodaštavanju, ostaje snažan umetnički izraz, neraskidivo vezan uz revolucionarne i avangardne ideje kreiranja novog, boljeg sveta.
Nematerijalna, namenjena izvedbi – koja ne postoji bez društvenog i kolektivnog trenutka – jugoslovenska revolucionarna poezija nastala je u Narodnooslobodilačkoj borbi, u gerilskim uslovima ratovanja, i to kao jedan od brojnih umetničkih oblika (grafike, stripovi, predstave, pa čak i koreografije, kao ravnopravni oblik borbe). Poezija je bila pogodna za gerilske uslove, jer se lako zapisuje i distribuira: nije potrebno ništa osim jasne vizije novog sveta i kristalisanja, prevođenja jezika u ritam, u vreme. Stihovi beleže muke i borbe, ali i postaju planovi novog sveta, podstrek da se uvek ide dalje, da se iz nemogućeg stvara moguće, iz kapitulirane i okupirane zemlje – slobodna.
Rame uz rame kao partizani bore se avangardni umetnici i narod, koji se uz pisanje poezije opismenjuje. Ta činjenica partizansku poeziju zauvek i pozicionira izvan uskih rasprava o autonomiji ili političnosti umetnosti. Pesnici svojim stihovima samorefleksivno i precizno pozicioniraju umetnost u područje borbe. Ona nije zamena za borbu ili zamena za politiku, niti služi nekoj ideji, već je njen neodvojivi deo. Tako su umetničko stvaralaštvo, revolucija i borba neraskidivo vezani u stihovima Pope, Kajuha, Župančiča i drugih, i to je “crvena nit” koja prošiva i oblikuje tekst predstave.
Još jedna, teorijska crvena nit te predstave i bavljenja partizanskom umetnošću uopšte, jeste temeljna studija Miklavža Komelja “Kako misliti partizansko umetnost”.
Naziv predstave je parafraza odgovora Žan-Lika Godara (Jean-Luc Godard) na konstataciju novinara Cahiers du cinema da u njegovom filmu “Pierrot le fou” ima dosta krvi. Godar je lakonski odgovorio: “Ne krvi, nego crvene”. Za potrebu naslova predstave preuzeta je parafraza “Nije to crvena, to je krv!” iz istoimenog teksta/razgovora Ane Vujanović sa Marinom Gržinić o njenoj video umetnosti iz časopisa TkH, kao repolitizacija stava autora koji se sistematski bavio pitanjem что делать? u filmskoj umetnosti.
Naslov ne referiše najtačnije na odnos umetnosti i borbe, jer partizanska poezija – uslovno rečeno “crvena”, nastaje uz borbu – uslovno rečeno “krv” – i kao borba, a ne umesto borbe.
Prema navodima autora, naslov bi se mogao precizirati dodavenjem trećeg elementa, recimo: “To je ili crvena, ili krv, ali je svakako komunizam”.
Scenski pokret u predstavi osmislila je Selma Banich, a scenski prostor potpisuje vizuelni umetnik Siniša Ilić.
U ekipi predstave su i Maja Mirković (kostim), Dijana Marojević Diklić (scenski govor), Katarina Popović (grafičko oblikovanje) i Dragana Jovović (produkcija).
Predstava je nastala u koprodukciji TkH sa CZKD-om, uz finansijsku podršku Ministarstva kulture i informisanja Srbije, Program “Kultura” Evropske unije kroz projekat “Create to Connect”, te Hartefakt fonda.
Prve reprize su 2. i 3. novembra, a karte se mogu rezervisati na imejl info@czkd.org ili broj telefona 011 3610 270. Cena je 250 dinara.
*U predstavi su korišćeni citati i delovi zbirki Pesniče, znaš svoj dug, Boško Bogetić ur (Rad, Beograd 1975); Poezija bunta i otpora, Zoran Gavrilović, Skender Kulenović, Stevan Raičković i Svetislav Ristić ur (Prosveta, Beograd, 1976); Ljudi, Muharem Pervić ur, (Komunist, Beograd, 1969) i Ognjeni Golub, Rafo Bogišić ur (Nakladni zavod Matice Hrvatske, Zagreb, 1981).
Pesnici i pesme čiji su delovi korišćeni su: Kosta Abrašević (Crvena), Matej Bor (Gazimo, gazimo), Branko Ćopić (Pjesma mrtvih proletera), Oskar Davičo (U spomen na tamnovanje Svetozara Markovića), Mak Dizdar (Zaborav), Slavko Janevski (Eho razbojničke pesme), Živko Jeličić (Majke), Karel Destovnik Kajuh (Majci palog partizana, Preko smrti stupamo u slobodu, Naša pesma, Pevaćemo silovite pesme), Jure Kaštelan (Pjesme o mojoj zemlji, Tifusari), Ivan Goran Kovačić (Jama, Naša sloboda, Samome sebi), Dušan Matić (Uspavanka za poginule koji nemaju više od dvadeset godina), Vladimir Nazor (Na Vučevu), Vasko Popa (Oči Sutjeske), Jovan Popović (Sunce u rukama), Marko Ristić (Svanula krv), Izet Sarajlić (Rođeni 23. Streljani 42), Aco Šopov (Ljubav), Radonja Vešović (Spavač, Šta da kažem tvojoj majci), Slavko Vukosavljević (Kadinjača), Oton Župančić (Pesniće, dužnost znaš?).
(SEEcult.org)
