Otvorena 20. Slobodna zona – angažman da svet bude bolji
Jubilarni, 20. Filmski festival Slobodna zona otvoren je 6. novembra u Plavoj dvorani Sava centra projekcijama ostvarenja nagrađenih Zlatnom palmom ove godine u Kanu – kratkog igranog filma “Čovjek koji nije mogao šutjeti” Nebojše Slijepčevića, zasnovanog na otmici u Štrpcima 90-ih, i drame “Anora” Šona Bejkera.
Slijepčević je i proglasio 20. Slobodnu zonu otvorenom, podsetivši da je na tom festivalu svojevremeno prikazao i prvi autorski film “Za četiri godine”, a od tada je bio gost šest puta.
“Hvala na prilici da budem ovdje s vama. Već sada vidim, nakon Kana, da je ovo najveličanstvenija projekcija filma”, izjavio je Slijepčević u punoj Plavoj dvorani, koja je nedavno ponovo otvorena za publiku posle renoviranja, a Slobodna zona je prvi festival koji se vraća pred njeno veliko bioskopsko platno.
Slijepčević je istakao da mu je Slobodna zona najdraži festival, ne samo zbog toga što ga prati kroz karijeru, već i zbog izbora filmova i načina na koji se tretiraju, kao i rasprava koje slede nakon projekcija. Dodao je da je sve to na izuzetnom nivou i zbog publike.
“Želim vam sretan 20. rođendan. Nadam se da je to tek rana mladost”, poručio je Slijepčević.
Nebojša Slijepčević, foto: Teodora Obradović
Selektorka Branka Pavlović izjavila je da je Slobodna zona već 20 godina tu da obodri i osnaži i one u publici, i one koji rade na festivalu.
“Možda će i filmovi u veoma skoroj budućnosti postati bitno različiti u odnosu na ono što mi poznajemo, ali se čvrsto nadam da će potreba da ispričamo priče koje su nam važne, koje nas čine boljim, koje nas hrabre kada je teško i daju nadu u moru loših vesti – ostati”, rekla je ona, pominjući priče koje svedoče o pomirenju, praštanju i jačini ljudskog duha. Izrazila je nadu i da će, uprkos tome – ili baš zbog toga što svet u poslednjih 20 godina nije postao bolji – stvarati filmove i umetnička dela koja opominju da je svako od nas pojedinačno i da smo svi zajedno deo tog sveta i da bez nas i našeg angažmana on ne može postati bolji sam od sebe.
“U filmovima koji su pred vama videćete da se sloboda u svakom smislu lako gubi a teško osvaja, dan po dan, godinu po godinu kroz sve što činimo ili ne činimo. Ishod je neizvestan ali je vredan truda. Zato smo još uvek tu”, poručila je Branka Pavlović.
Direktor Slobodne zone i jedan od selektora Rajko Petrović istakao je publiku kao specifičnost Slobodne zone, koja je započeta kao mali festival u Dvorani Kulturnog centra Beograda sa deset do 15 filmova, a danas se prikazuje u četiri grada u 15 sala.
“Toga ne bi bilo moguće bez podrške publike i ovo je prilika da se svim ljudima koji su dolazili na Slobodnu zonu u prethodnih 20 godina i vama koji ste tu zahvalim svim srcem, kao i svima koji su učestvovali u organizaciji dosadašnjih festivala”, istakao je Petrović.
Ivan Bakrač, Branka Pavlović i Rajko Petrović, foto: Tanja Drobnjak
Selektor Ivan Bakrač saopštio je da će o nagradama odlučivati Snežana van Hauvelingen, Nadin Lange i Nemanja Vojinović u međunarodnoj selekciji, Maja Šuša, Nemanja Bečanović i Maša Seničić u regionalnoj selekciji i Ljiljana Ilić, Đorđe Bajić i Zoran Janković u selekciji Prva dva koraka.
Žiri koji će odabrati najbolji film za mlade čine srednjoškolci Isidora Cvetković, Iva Gošnjak, Rade Mirković i Sofija Sofrenić.
Slobodna zona predstaviće do 11. novembra u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu 77 igranih i dokumentarnih ostvarenja iz 37 zemalja.
Na zatvaranju 11. novembra biće prikazan najgledaniji italijanski film prošle godine u toj zemlji - porodična drama “Uvek postoji sutra” Paole Kortelezi.
Otvaranje 20. Slobodne zone, foto:Tanja Drobnjak
Slobodnu zonu podržali su Ministarstvo kulture Srbije, Media potprogram Kreativne Evrope, Francuski institut, Rekonstrukcija Ženski fond i Filmski centar Srbije, koji obezbeđuje novčani deo nagrada za najbolje filmove tri takmičarske selekcije.
(SEEcult.org)