Neko bi mogao da odgovara?
Narodni muzej u Beogradu uskoro bi trebalo da uđe u proces renoviranja, a direktorka Bojana Borić Brešković smatra da ne bi trebalo odustati ni od rekonstrukcije većeg obima, ali i da bi neko morao da odgovara za to što je Narodni muzej zatvoren već deceniju.
“Ogroman društveni problem jeste to što je Narodni muzej zatvoren već čitavu deceniju i neko bi morao da odgovara zbog toga”, rekla je ona za “Blic”, najavljujući renoviranje i parcijalno otvaranje Narodnog muzeja.
“Svi osećamo posledice što je Narodni muzej zatvoren deset godina. Setite se samo kada ste poslednji put imali priliku da posetite izložbu u Narodnom muzeju. Doduše, imali smo izložbe u Atrijumu koji sam po sebi jeste izvanredan prostor, ali publika treba da se navikne da ponovo ulazi u Narodni muzej, jer kad se jednom odviknete onda i zaboravite da taj muzej postoji. Vama je neposredno i stalno pred očima slika da je Narodni muzej zatvoren. On jeste bio zatvoren za publiku i to je bila pogrešna odluka. Moglo je da se radi, kao što sada planiramo, sukcesivno otvaranje prostora, ali nije bilo neophodno da se Narodni muzej zatvori”, ocenila je Bojana Borić Brešković.
Direktorka Narodnog muzeja nije želela da precizira koga smatra odgovornim.
“Tolike generacije odraslih, dece koja su imala 10 godina i do svoje 20 godine nisu ušla u Narodni muzej... Naravno da je neko odgovoran za takvo stanje. Izgubili smo deset godina”, rekla je Bojana Borić Brešković koja je na mesto direktorke Narodnog muzeja došla po formiranju nove vlade.
Bojana Borić Brešković je dodala da je sada nužno uraditi sanaciju zgrade koja je zaštićeno kulturno dobro.
Sanacioni program samog upodobljavanja je pri kraju i trebalo bi da bude prihvaćen do početka leta.
“Najbolje je da se krene prvo od krova, da se on sredi kako ne bi bilo prokišnjavanja. Radiće se kako stručnjaci budu predložili, ali ja bih volela da se krene od drugog sprata, gde je naša čuvena velika sala koja je bila poznata kao izvanredan izložbeni prostor. Takođe, fasada ima svoj projekat koji je gotov, ali ne može bez krova. Srazmerno sa finansijskim mogućnostima, odustalo se od potpune rekonstrukcije, pa će muzej biti otvoren parcijalno”, rekla je Bojana Borić Brešković.
Narodni muzej obeležiće 10. maja svoj dan izložbom posvećenom karikaturi 20. veka koja će, kako je navela direktorka, biti prilika da se vide dela Bete Vukanović ili Meštrovića, koji su imali ideju da se bave karikaturom. Biće predstavljeno oko 200 primeraka iz zbirke “Crteži i grafike Narodnog muzeja”.
Početkom jula u Narodnom muzeju biće otvorena izložba o Konstantinu Velikom, koja će premijerno biti predstavljena u Viminacijumu od 18. maja do 18. juna, u okviru državnog obeležavanja 1.700 godina Milanskog edikta.
Izložbu “Konstantin Veliki i Milanski edikt 313 - Rađanje hrišćanstva u rimskim provincijama na tlu Srbije” priređuje Narodni muzej, koji je prikupio materijal iz još desetak muzeja.
Među eksponatima će biti i jedan od svetskih rariteta - glava Konstantina Velikog, odnosno bista koja je otkrivena 1900. u Nišu. Kao jedan od izuzetnih nalaza s kraja 19. veka je i kameja na kojoj je prikazan sam car Konstantin kako jaše na konju pogleda upravljenog u visine, a to je njegova čuvena poza iz doba njegovog najvećeg uspona, navela je direktorka Narodnog muzeja.
Ministar kulture i informisanja Srbije Bratislav Petković najavio je početkom aprila da bi Narodni muzej trebalo da bude ponovo otvoren na jesen, posle sanacije zgrade na Trgu republike. On je rekao da se odustalo od “megalomanskih projekata”, jer za njih nema novca.
Prema ranijem planu, rekonstrukcija Narodnog muzeja trebalo je da bude završena polovinom 2013. godine, prema idejnom rešenju arhitekte Vladimira Lojanice, kojim je bilo predviđeno veliko stepenište na ulazu sa Trga republike, te dogradnja četvrtog, dvostepenog nivoa planiranog za modernu umetnost, kao i zastakljenog prostora - kupole na vrhu zgrade. Ispod Trga republike bio je predviđen poseban nivo za depo.
Lojaničin predlog izabran je 2010. godine na osnovu javnog konkursa, ali proces rekonstrukcije i dogradnje Narodnog muzeja praktično nije ni započet zbog nedostatka novca. Prethodno se odustalo i od projektnog rešenja autorskog tima na čelu sa arhitektom Milanom Rakočevićem.
(SEEcult.org)
