Jelena Mitrović: Kome je u interesu da domaći film nestane?
Producentska kuća Baš Čelik snimila je od osnivanja krajem 1990-ih više od 20 igranih dugometražnih i nekoliko dokumentarnih i kratkih filmova, koji su prikazani na više od 800 festivala i osvojili više od 180 međunarodnih nagrada. Među njima su i nagrađivana ostvarenja Srdana Golubovića "Klopka", "Krugovi" i "Otac", “Klip” Maje Miloš, kratki animirani film “Rabbitland” Nikole Majdaka i Ane Nedeljković... Razvoj novih projekata Baš Čelik realizuje, između ostalog, i zahvaljujući podršci MEDIA potprograma Kreativne Evrope, ali producentkinja Jelena Mitrović, iako ističe tu podršku kao veoma važnu i neophodnu, ukazuje u intervjuu za portal SEEcult.org i na probleme sa kojima se domaći producenti suočavaju u daljem procesu rada na filmu, zbog čega se, kako je navela, već godinama pita kome je u interesu da domaći film nestane.
Otac, Srdan Golubović, foto: Maja Medić
– Dobili ste podršku MEDIA potprograma Kreativne Evrope na konkursima za razvoj grupnih projekata za četiri dugometražna i jedan kratkometražni film. Koliko vam ta podrška znači, odnosno koliko je olakšala produkciju podržanih projekata?
Jelena Mitrović: Dobila sam podršku za dva dugometražna igrana filma (Pre leta Danisa Tanovića, Bela nedjelja Bojana Vuletića), dugometražni animirani film (Novi Rabbitland Ane Nedeljković i Nikole Majdaka), dugometražni dokumentarni film (Zalazak Miloša Jaćimovića) i kratki igrani film (Zvezdane Aleksandre Lazarovski).
Svakako je podrška MEDIA potprograma označila moje projekte kao kreativno ali i industrijski međunarodno priznate i važne. Kada nakon dobijanja ove podrške aplicirate na fondove u Evropi, to se veoma ocenjuje.
Međutim, to je samo jedan aspekt. Moram da napomenem da ovu podršku možete da iskoristite isključivo za razvoj projekata, nikako za produkciju. Nekada su producenti u Srbiji sami finansirali sve te pripremne korake, počevši od razvoja scenarija, apliciranja i učestvovanja na stranim marketima i pitching forumima kako bi našli potencijalne partnere i finansijere, te kako bi stilski oblikovali filmove na kojima rade, nakon obilaska lokacija, kastinga i još mnogobrojnih zadataka koje producenti, u saradnji sa rediteljem i kreativnim timom, obavljaju u ovoj fazi razvoja. Pomoć MEDIA potprograma vam finansijski omogućava da sve te radnje možete da isfinansirate i uspešno realizujete - da uspešno razvijete i pripremite svoj film i tim koji će učestvovati u njegovom nastanku u najboljem mogućem smislu.
Podrška je veoma važna, jer projekti koji je dobiju nose CE MEDIA label, što znači da je prepoznat njihov kvalitet i potencijal.
Apsolutno, MEDIA label znači da kao producent imate veoma kvalitetne projekte na kojima radite, projekte koji odslikavaju dotadašnji i dalji razvojni put vaše producentske kuće. To je podrška prvenstveno producentskoj kući i njenom daljem razvoju kroz projekte koje uspešno realizuje.
– Koliko je jaka konkurencija u tom pogledu? Šta su najveći izazovi u pogledu dobijanja podrške MEDIA potprograma?
Jelena Mitrović: Konkurencija je veoma jaka i mnogobrojna. Srpske producentske kuće se nalaze rame uz rame sa velikim evropskim producentskim kućama koje imaju daleko veće budžete, istoriju uspešnih projekata (track record) i u njihovim biografijama i aplikacijama se nalaze velika imena EU kinematografije..
– Imate li neke primedbe ili sugestije u vezi sa samim procesom apliciranja ili administriranja projekta?
Jelena Mitrović: Mislim da je veoma važno da Srbija ostane član MEDIA potprograma. Dugo nam je trebalo da mu pristupimo. Baš iz nepoznavanja širokog spektra finansiranja koji nam stoji na raspolaganju.
Potrebno je edukovati kolege, producente, reditelje, scenariste u pogledu ovog fonda. Naš MEDIA Desk mora da organizuje što više seminara i da upozna svoju filmsku – audio-vizuelnu sredinu o svim aspektima finansiranja koje im nudi ovaj potprogram Kreativne Evrope.
– Kako vidite domaću kulturnu politiku u oblasti filma i šta biste eventualno promenili?
Jelena Mitrović: Ovo je tema za članak od par strana : )
Naši projekti imaju period finansiranja od pet do sedam godina iz razloga što se dodeljuju manjinski iznosi domaćim projektima na glavnim konkursima za domaći film. Obično su iznosi koji se dobijaju na glavnom konkursu 15-20 % u odnosu na ceo budžet. Zato godinama idemo po evropskim i regionalnim fondovima i tražimo dodatna sredstva, a taj put je veoma nesiguran i dugačak.
Uz pojačanu servisnu i produkciju TV sadržaja, domaći autorski filmovi su svedeni na nivo incidenta. Ne možemo da platimo tehnički deo ekipe ili lokacije za snimanje u meri u kojoj ih preplaćuju američke servisne B i D produkcije ili TV serije.
Podsticaj (incentive) ne funkcioniše ravnopravno za domaći film. Iako donesemo sav novac u Srbiju koji smo skupljali godinama, mi smo i dalje po uredbi o podsticaju u nepovoljnijem položaju u odnosu na strane produkcije.
Zakonski akti Evropske unije svuda štite nacionalne filmove, jer su deo kulturnog nasleđa i ne dozvoljavaju ovakve presedane koje mi zdušno ovde podržavamo. Ja se pitam, evo godinama, kome je u interesu da domaći film nestane.
(SEEcult.org)
