Stare i nove reči

Rasanica je ovogodišnja najbolja nova srpska reč, na osnovu nagradnog konkursa Male biblioteke na kojem je predloženo čak oko 660 reči koje, prema propozicijama, nisu smele biti prethodno zabeležene ni u jednom rečniku srpskog jezika. Lingvista i izdavač Pavle Ćosić primećuje, pak, da je rasanica u upotrebi više od jednog veka na ovim prostorima, uglavnom u književnim radovima.

Šestogodišnja Elena Kosanić iz Sremskog Mihaljevca, koja je predložila rasanicu za konkurs Male biblioteke, objasnila je tu reč kao izlazak iz stanja nejasnoće, neodređenosti, kao kad “pukne pred očima”, izbistri se suština…

Prošle godine, kada je zajednica okupljena oko Male biblioteke u Londonu pokrenula Konkurs za izbor novih reči, najveći broj glasova i žirija i publike dobilo je duhoklonuće – kao zamena za tuđicu “depresija”. Ovoga puta posetioci sajta Mala biblioteka odabrali su tiholjublje.

Na konkurs je, kako je objavljeno, stigao 661 predlog, a devetočlani žiri je od 130 predloga koji su ušli u uži izbor za nagrade od 600, 400 i 200 evra, izabrao reč Elene Kosanić.

Prema propozicijama, prihvatljive su bile reči koje mogu imati zvučne sličnosti sa drugim slovenskim jezicima, a danas nisu u upotrebi u srpskom jeziku. Prednost su imale “zamene za nepotrebne tuđice (posebno anglicizme)”, s tim što su traženi predlozi za nepotrebne tuđice, a ne za srpske reči i nisu tražene zamene za široko prihvaćene (prilagođene) pozajmljenice, poput reči džezva, bojler, radijator, jastuk…

Među predlozima su bili beznemož, dobročanstven, supamet… Urednica takmičenja Jelena Bratić, profesorka srpskog jezika, izjavila je za Dnevnik RTS-a da su njeni đaci već prihvatili prošlogodišnju pobedničku novu reč duhoklonuće, pa su je tako zamolili jednom prilikom da odloži ispitivanje, s obzirom da su čas imali pri kraju školskog dana i da su duhoklonuli - kako su rekli.

Prema rečima Pavla Ćosića, vlasnika izdavačke kuće Kornet i autora više lingvističkih izdanja, izbor za reč godine je jedna od prvih tekovina 21. veka. Najpoznatiji konkurs je onaj koji organizuje Oksford, a za njim i Miriam Vebster. Ti izbori su postali veoma popularni i publika koja to prati s nestrpljenjem očekuje koja će to reč biti svake godine. To su skoro uvek reči koje su obeležile tu godinu. Ponekad se među njima nađu i reči koje su te godine skovane (kao neke u doba korone), ali obično postoji i paralelni izbor za novu reč.

Konkurs Male biblioteke iz Londona, prema njegovoj oceni, više podseća na tradicionalni izbor reči godine hrvatskog časopisa “Jezik” koji uređuje Sanda Ham, a postoji već dvadesetak godina.

Ćosić kao problem vidi to što reč rasanica nije nova reč, niti je zamena za neki anglicizam, već reč koju doduše ne beleže rečnici (Veliki rečnik Matice srpske nije još stigao do slova R), ali se već brzom pretragom po arhivima na internetu nailazi na nju desetak puta, a to ne uključuje arhive Narodne biblioteke i “Politike“ u kojima se izvesno javlja i mnogo više puta.

Prena izvorima na internetu, rasanicu je prvi put upotrebio hrvatski pisac August Cesarec još 1919. godine u jednoj svojoj pesmi. Ostali primeri pojavljivanja te reči, u istom značenju u kojem je definiše i konkurs, rasejani su po raznoj periodici između dva rata i posle rata do danas, uglavnom u književnim radovima, naveo je Ćosić, ukazujući da se među kandidatima za novu reč pojavila i reč “snomilje“, takođe tvorbeno opravdana, ali se i ona može naći u starim spisima.

Ćosić ukazuje i na druge izbore za reč godine, na primer u jezičkoj Fejsbuk grupi Naš jezik ili na konkursu Filološkog društva “Reči“ i časopisa “Novorečje“ koji vodi lingvista Dejan Ajdačić, a među organizatorima je još niz istaknutih lingvista među kojima i Danko Šipka.

“I taj konkurs je nov, od prošle godine. Taj je izbor mnogo ozbiljniji i bira reči u tri kategorije. Reč godine, nova reč i lažireč. Primera radi, prošlogodišnji pobednici su bili za reč godine - nasilje (ista je reč pobedila i na konkursu grupe ‘Naš jezik’), za novu reč četbot, a za lažireč izraz ekonomski tigar. Ove godine će reč godine po svoj prilici biti ili litijum ili nadstrešnica, iz čega vidimo da se po ugledu na Oksfordski i Kembrički rečnik ovaj konkurs rukovodi realnim stanjem u društvu i jeziku”, naveo je Ćosić za SEEcult.

*Naslovna fotografija: Prawny/Pixabay

(SEEcult.org)