U zapaljivom ritmu u Kinoteci
Festival nitratnog filma u Beogradu predstavlja u 12. izdanju, od 6. do 10. juna, žanrovski raznovrstan program filmova iz bogatog fonda Jugoslovenske kinoteke i desetak stranih arhiva, od kojih će mnogi imati svetske premijere, a među biserima su “Dubrovnik ‘Grad sv. Vlaha’” iz 1938. godine Maksa Kalmića, rađen za Svetsku izložbu u Njujorku 1939. godine, zatim “Čudo vukova” (1924) Rejmona Bernara (Raymond Bernard), jedan od najvećih istorijskih spektakala svih vremena, kao i antiratni “Optužujem” Abela Gansa (Gance) iz 1919. godine, čiji je gotovo ceo prolog tek nedavno pronađen.
Pod sloganom “U zapaljivom ritmu”, 12. Festival nitratnog filma počeće Kalmićevim “Dubrovnikom” i filmom “Waterloo” (1928) Karla Grunea, a ukupno će predstaviti 34 filma, od kojih je 16 iz Arhiva Jugoslovenske kinoteke, a 18 iz drugih filmskih arhiva, uglavnom iz regiona, najavljeno je 3. juna na konferenciji za novinare u Kinoteci, koja 6. juna obeležava i 61. rođendan.
Dan Kinoteke obeležava se na dan prve bioskopske projekcije u Beogradu i na Balkanu, 6. juna 1896. u kafani “Zlatni krst”, nekadašnjem Dušanovom gradu na Terazijama, koji je danas kockarnica.
Među atrakcijama 12. Festivala nitratnog filma, čiji je selektor Aleksandar Saša Erdeljanović, direktor Arhiva Kinoteke, biće i “Karmen” iz 1915. godine Sesila B. De Mila (Cecil B. DeMille) sa velikom operskom divom tog vremena Džeraldinom Fara (Geraldine Farrar).
Erdeljanović je izdvojio i italijanski “Brod” (1921) Gabrielina D’anuncija (Gabriellino D’Annunzio) i Marija Ronkoronija (Roncoroni), zatim “Lisinski”, restaurisanu verziju prvog hrvatskog filma, te “Zagreb, glavni grad Hrvatske” (1943), koje je režirao Oktavijan Miletić.
Posebno je izdvojio i “Bugarska - putovanje u Sofiju” iz 1908. godine, najstariji film o Sofiji, snimljen u Francuskoj, a pronađen u Jugoslovenskoj kinoteci, te “Oni su pobedili” Josipa Novaka i Borisa Borozanova, koji je svojevremeno bio zabranjen.
Posebna atrakcija programa 12. Festivala nitratnog filma je gansov 192-minutni “Optužujem” iz 1939. godine, čiji je prolog pronađen gotovo u celini, a prema rečima Erdeljanovića, reč je o jednom od najboljih antiratni filmova svih vremena. “Optužujem” je prikazan pre par godina, ali u kraćoj verziji, a pronađeni prolog sada daje i mogućnosti novog tumačenja tog ostvarenja.
Među festivalskim biserima je i češki rad “Kći lovokradice” martina Friča iz 1949. godine, satira na američke komedije, koja je bila bunkerisana. Takođe, tu je i nemački film “Karmen iz Sen Paulija” Eriha Vašneka (Erich Waschneck) iz 1928. godine sa predivnom Ženi Jugo (Jenny Jugo), kao i film “Bila jednom” (1922) Karla Teodora Drejera (Carl Th. Dreyer).
Festival će zatvoriti “Raskoljnikov” Roberta Viena (Wiene), zanimljiv eksperiment u dekoru ekspresionizma iz 1922/23. godine, a bića prikazana najduža kopija tog filma.
Publika će videti i filmove reditelja kao što su Bela Gal (Bela Gaal), Voja Nanović, Đovani Pastrone (Giovanni), Luiđi Mađi (Luigi Maggi), Luj Fejad (Louis Feuillade), Mario Kosta (Mario Costa), Nikolaj Sanišvili...
Među najstarijim filmovima su Mađijevo “Jemstvo” (1909), Fejadov “Lizistrata; ili Štrajk poljubaca” (1910), Pastroneova “Vatra” (1915), “Očajnik” (1920) Feliksa Baša (Felix Basch) i “Pustolovine macana Marka” (Felix the Cat) iz 1920. godine.
Biće prikazani i “Svi Sloveni, u borbu protiv zajedničkog neprijatelja” (1941) Iosifa Posel’skija, “David Guramišvili” (1946) Sanišvilija i Tumanišvilija, Kostini “Rimski borovi” (1941), “Skorojevići” (1953) Bojana Stupice, “Frosina” (1952) Voje Nanovića, “Papirni nokturno” (1949) Eduarda Hofmana, “Ubica” (1974) Kostasa Perisa (Costas Pherris), Galov “Nova rođaka” (1935), “Život je naš; ili ljudi sa pruge” (1948) Gustava Gavrina, “U vrtovima Mursije” (1935) Maksa Džolija (Max Joly i Marsela Grasa (Marcel)…
Bilo je planirano da 12. Festival nitratnog filma otvori restaurisana verzija kultnog “Metropolisa” Frica Langa, koja je imala svetsku premijeru na 60. Berlinalu, ali Kinoteka nije dobila taj film, uz obrazloženje da ne može da se prikazuje uz živo izvođene muzike, već samo uz snimak muzike koja je svirana na premijeri u Berlinu. Kopija tog snimka, međutim, nije završena, pa će “Metropolis” biti prikazan na ovogodišnjem festivalu u Bolonji, dok će u Beograd stići za otvaranje Festivala nitratnog filma naredne godine, rekao je direktor Muzeja Jugoslovenske kinoteke Dinko Tucaković.
Na 12. Festivalu nitratnog filma, koji je jedan od četiri najznačajnija u Evropi, uz Pardenone, Bolonju i Oslo, najavljeni su gosti iz Makedonije, Slovenije, Republike Srpske, Bugarske, kao i iz mađarske laboratorije u Budimpešti u kojoj je od prošle godine rekonstruisano 60 igranih filmova iz Arhiva Jugoslovenske kinoteke.
Tu su i prvi domaći kolor filmovi, pre svega rediteljke Soje Jovanović.
Direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović istakao je da je za Kinoteku najvažnija rekonstrukcija filmskog arhiva.
Zelenović je najavio da će 7. juna biti svečano otvoren rekonstruisani depo za nitratne filmove, a obnovljeno je sve - od samih depoa, polica, protivpožarnih sistema, rasvete... do pristupnog puta koji omogućava lakšu komunikaciju sa tim delom Arhiva.
To je, inače, prva rekonstrukcija te vrste od osnivanja Jugoslovenske kinoteke 1949. godine, a mnogi filmovi, za koje se mislilo da su nepovratno izgubljeni, pronađeni su posle mnogo godina upravo u kolekciji nitratnih filmova Kinotekinog Arhiva.
Zelenović je podsetio i da je krajem marta okončana procedura za stavljanje Arhiva Jugoslovenske kinoteke na Listu svetske baštine UNESKO-a.
Povodom negodovanja pojedinih autora “crnog talasa”, uključujući Želimira Žilnika, zbog prioriteta koji se prilikom restauracije daje kolor filmovima, Zelenović je rekao da se vodi računa pre svega o stepenu ugroženosti.
“Niko nema bolji uvid od nas. Naš prioritet su bili prvo kolor filmovi, jer su oni najugroženiji... Idemo početka i postepeno”, rekao je Zelenović, dodajući da Kinoteka ima sa Žilnikom odlične odnose i da je on jedan od retkih autora koji je sve filmove deponovao u Kinoteku.
Tucaković je dodao da “crni talas” jeste “veliki srpski brend” i najtraženiji u svetu, ali je i on iz nečega proizašao.
I Erdeljanović je napomenuo da mnogi autori nisu dostavili izvorne materijale svojih filmova, pa tako Kinoteka ni za “Skupljače perja” Aleksandra Saše Petrovića, jedan od najboljih ostvarenja srpske kinematografije svih vremena, nema izvorne materijale, niti zna gde da nađe, a bez njih ne može da se rekonstruiše film.
Sledeće godine biće restaurisana kopija filma “Ko to tamo peva” Slobodana Šijana, koji je i najtraženiji srpski film u svetu, a nema dobre kopije.
Povodom inicijative za konačno uključivanje filmskih umetnika u članstvo Srpske akademije nauka i umetnosti, Zelenović je rekao da je Kinoteka još pre petnaestak godina dostavila spisak predloga, ali od toga ništa nije bilo. Erdeljanović je dodao da je SANU tradicionalna institucija i da se teško mogu očekivati promene, ali je napomenuo da je i u Francuskoj akademiji, koja je jedna od najstarijih u svetu, samo jedan akademik iz filmske umetnosti - reditelje Rene Kler.
Povodom dana Kinoteke, Zlatni pečat će dobiti domaća glumačka legenda Velimir Bata Živojinović, a ime stranog dobitnika biće naknadno saopšteno.
Biće uručene i plakete kinotekama Slovenije i Republike Srpske, kao i laboratoriji u Budimpešti.
Festivalski slogan “U zapaljivom (nitratnom) ritmu” Erdeljanović je osmislio u znak sećanja na jedan od prvih bisera iz Kinotekinog arhiva koji je odgledao kao srednjoškolac krajem 70-ih, a reč je o dokumentarcu Frederika Guda (Frederic Goode) “Pop Gear” (U popularnom ritmu), u kojem su nastupili velikani tada tek pristigle bit muzike Bitlsi (The Beatles), Enimalsi (The Animals), Grupa Spensera Dejvisa (Spencer Davis Group), Hanikombsi (The Honeycombs)...
Festival nitratnog filma nastao je iz redovnog programa Kinoteke “Zapaljivi dan”, pokrenutog povodom stogodišnjice pojave filma - radi jedinstvenog predstavljanja ostvarenja snimljenih na nitratnoj traci.
Kinoteka čeka i preseljenje u zgradu u Uzun Mirkovoj, u kojoj su građevinski poslovi potpuno završeni, a predstoji još opremanje, rekao je Zelenović, dodajući da je, posredstvom Ministarstva kulture, dobijeno od Evropske investicione banke 2,2 miliona evra za opremanje zgrade u Uzun Mirkovoj, pa će 18. juna biće raspisan tender.
Kinoteka slavi 6. juna svoj dan povodom prve filmske projekcije u Beogradu i na Balkanu 1896. godine u kafani “Zlatan krst”, kojoj je prisustvovao i kralj Aleksandar sa majkom Natalijom. Beograd je tako bio među prvim evropskim gradovima koji je video tadašnje čudo tehnike - kinematograf.
Jugoslovenska kinoteka osnovana je 1949. godine, nakon što je, na zahtev tadašnje protivpožarne policije, na drastičan način uništen deo filmova u protivavionskom skloništu na Tašmajdanu.
Zahvaljujuci nekolicini filmskih radnika, pre svih Milenku Karanoviću, kasnije prvom direktoru Jugoslovenske kinoteke, deo materijala je vraćen i spasen i to je bio nukleus iz koga je nastala Centralna Jugoslovenska kinoteka. U januaru 1949. u okviru Zvezda filma, obrazovano je posebno odeljenje - Kinoteka, što je ustvari nova adresa za dotadašnji Filmski arhiv. Nekoliko meseci kasnije, u maju, stvoren je fond od oko 700.000 metara filma, od čega su dve trećine činili domacgi filmski materijali.
Napokon, 17. avgusta 1949. godine u Službenom listu tadašnje FNRJ objavljen je Pravilnik o osnivanju i radu centralne Jugoslovenske kinoteke, koji je 5. avgusta te godine potpisao predsednik Komiteta za kinematografiju Vladislav Ribnikar, uz saglasnost predsednika Vlade FNRJ i ministra narodne odbrane, maršala Jugoslavije Josipa Broza Tita.
Od tada je Jugoslovenska kinoteka više puta menjala status. Njenu delatnost finansirala je do 1972. godine SFRJ, potom savezna država, pa naizmenično grad Beograd i Republika Srbija. Od 29. jula 1992. godine Ministarstvo kulture Srbije preuzelo je prava i obaveze osnivača. Zakonom o kulturnim dobrima iz 1994. regulisana su prava i obaveze te ustanove od opšteg znacaja koja ima status Nacionalnog filmskog arhiva Republike Srbije, ali je zadržala svoje, u svetu poznato ime, Jugoslovenska kinoteka.
Od 1952. godine Jugoslovenska kinoteka postala je 17. član FIAF-a (Međunarodne federacije filmskih arhiva), a od 1995. postala je, po pozivu, član ACE-a (Asocijacija kinoteka zemalja evropske zajednice).
Sajt Kinoteke je www.kinoteka.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org
(SEEcult.org)
