Omaž Meklarenu u Kinoteci
Filmovima “Prljavština i bes” i “Velika rokenrol prevara” Džulijena Templa (Julien Temple), Muzej Jugoslovenske kinoteke odaće 8. maja počast nedavno preminulom Malkolmu Meklarenu (Malcolm McLaren), koji se proslavio kao menadžer engleske pank grupe Sex Pistols, a za deo javnosti ostao je genijalni medijski manipulator, dok je za druge bio samo vešt lopov koji je bez skrupula prisvajao i koristio tuđe ideje.
Filmovima “Prljavština i bes” i “Velika rokenrol prevara” Džulijena Templa (Julien Temple), Muzej Jugoslovenske kinoteke odaće 8. maja počast nedavno preminulom Malkolmu Meklarenu (Malcolm McLaren), koji se proslavio kao menadžer engleske pank grupe Sex Pistols, a za deo javnosti ostao je genijalni medijski manipulator, dok je za druge bio samo vešt lopov koji je bez skrupula prisvajao i koristio tuđe ideje.
Glavni protagonisti Templovih filmova su Meklaren, Džon Lidon (John Lydon) i Sid Višes (Sid Vicious), a biche prikazan i britanski film “Jubilej” Dereka Džarmana (Derek Jarman) iz 1978.
Meklaren, nekadašnji partner modne kreatorke Vivijen Vestvud (Vivienne Westwood), preminuo je 8. aprila u Švajcarskoj u 64. godini, nakon borbe s retkim oblikom raka.
Osim Pistolsima, bio je i menadžer niza drugih grupa, uključujući Njujork Dols (New York Dolls) i Bau Vau Vau (Bow Wow Wow).
Prema navodima Momčila Rajina u majskom programu Kinoteke, malo toga je u ranom periodu života Meklarena ukazivalo kojim će se smerom kretati njegova karijera, a još manje da će biti iole uspešna.
Za razliku od većine vršnjaka u posleratnoj Engleskoj, nije morao da se žali na finansijske poteškoće, jer je njegova majka bila potomak bogatih portugalskih Jevreja Sefarda koji su se generacijama bavili trgovinom dijamantima. Ali, rani razvod roditelja sigurno je ostavio posledice, posebno što je majka, naklonjena životnim uživanjima, prepustila baki podizanje malog Meklarena. Iz tog perioda verovatno se dobro sećao bakine rečenice: "Biti loš je dobro... biti dobar je, naprosto, dosadno".
Nemirnog duha i nesklon disciplini, promenio je nekoliko umetničkih škola, a iz nekih je i bukvalno izbačen, ali upravo iz toga je i razvio interes prema onome što su tih godina proklamovali prvo francuski, a zatim i mnogi evropski, intelektualci okupljeni oko političko-umetničkog pokreta situacionista. Suština njihovih anarho-liberalnih tumačenja je u osnovi proizilazila iz marksističke ideologije, ali i avangardnih umetničkih pokreta iz prve polovine 20. veka, uz zagovaranje ideje da su životne potrebe i iskustvo jedina prava alternativa kapitalističkom poretku.
Gledišta su temeljili u dobroj meri na radu Gija Debora sumiranom u "Društvu spektakla" u kojem je još 1967. tvrdio da masovni mediji i reklame, stavaranjem lažne slike i prikrivanjem degradacije ličnosti, zauzimaju ključno mesto u razvijenom kapitalističkom društvu.
Meklarena i još neke aktere engleske muzičke scene, posebno pokojnog gurua mančesterskog post-panka Tonija Vilsona, fascinirale su više od političke perspektive skandalozne akcije levo orijentisanih nadrealista, poput one iz 1950. godine, kada su prekinuli Uskršnju misu u Notr Damu proklamujući pred zaprepašćenim vernicima da je Bog mrtav. Stoga se još u ranom periodu vezao za dadaizam i nadrealizam, pokušavši kasnije da njihove teorijske zamisli promoviše kroz pop kulturu.
Tada je, prema Rajinu, usvojio i stav da je šok najsnažnije oruđe promocije, a da je sirova snaga rok muzike idealno pogonsko gorivo.
Početkom 70-ih počeo je da se bavi dizajniranjem odeće i sa tadašnjom partnerkom, kasnije proslavljenom kreatorkom Vivijen Vestvud, otvorio prvi modni butik u Londonu. Njihove umetničke, kao i komercijalne, aspiracije ubrzo su bile zadovoljene činjenicom da su angažovani kao dizajneri kostima u filmovima "Maler" o slavnom pozno-romantičarskom kompozitoru, u režiji Kena Rasela, i muzičkoj drami "To će biti dan" Kloda Vatama s brojnim rok zvezdama.
Novu odskočnu dasku predstavljao je odlazak na Njujorški modni sajam 1974. godine, gde se upoznao s članovima Njujork dolsa i ubedio ih da će ih upravo on povesti stazom slave. "Njujorške lutke", svojim transvestitskim izgledom i bučnom mešavinom bazičnog i teškog roka, ne bez pop primesa, pokazale su se mnogo uticajnijim nego li popularnim. Ono što su oni radili početkom 70-ih bio je prirodan nastavak njujorške rok tradicije začete sa Velvet Andergraund (Underground), a uticaj je očigledan kad god se pomenu glem rok, pank ili gliter metal.
Dolsima je poznanstvo sa Meklarenom označilo unazađivanje karijere, što nije preokrenula ni njegova sugestija da se obuku u crvenu kožu i na nastupima stanu ispred petokrake sve sa srpom i čekićem. Ta provokacija ispostavila se kao promašaj i po mnogima je označila početak kraja tog benda, nakon kojeg se Meklaren vraća u London i sa promenljivom srećom nastavlja da vodi butik.
Kako su mu svakodnevno svraćali lokalni odrpani klinci, počeo je da obraća pažnju na njihov izgled. Pogotovo mu se dopao riđi dečačić u pocepanoj majici sa logom popularne grupe Pink Flojd na koju je prišio tekst "Ja mrzim...". Kada se, kako je naveo Rajin, ispostavilo da taj klinac, koji se kasnije proslavio kao Džoni Roten, deli sličan pogled na muziku, stvari su počele da se odvijaju kao na ubrzanoj traci, i to u vreme kada se Engleska suočila sa jednom od najvećih socijalnih i ekonomskih kriza od završetka Drugog svetskog rata.
Tako su se leta 1977. godine sučelile dve Engleske - jedna koja je slavila tradiciju i prošlost, a kroz kič grozničavo nastojala da održi status kvo, i druga, koja je ironijom i cinizmom potencirala raskid i nije bila nimalo zadovoljna onime što oko sebe vidi.
Roten i Meklaren našli su se u epicentru zbivanja koja su delovala kao “prst u oko” malograđanskom mentalitetu.
U dve i po godine postojanja Seks Pistolsi su zatresli temelje sistema vrednosti, postavljajući više pitanja no što su dali odgovora. Izloženi napadima s jedne i obožavanjem s druge strane, četiri mladića koji bi da nisu postali zvezde najverovatnije završili kao sitni lopovi, predvođeni skandal majstorom Meklarenom i njegovim ne baš nepogrešivim poslovnim potezima, pregoreli su u sopstvenom ognju, naveo je Rajin, napominjući da to nije sprečilo Meklarena da, uživajući u svom neo-dadaističkom projektu, na karakterističan prepotentni način još dugo ponavlja kako je baš on osmislio pank.
Dugo nakon raspada, Pistolsi su bili svojevrsna zlatna koka koja je i aktere te priče najčešće okupljala oko brojnih sudskih procesa finansijske prirode.
Posle epizode sa Pistolsima, Meklarena je 1980. angažovao Adam Ant kao savetnika i supervizora. Meklaren mu je demonstrirao beskrupuloznost tako što mu je preoteo prateću grupu kao muzičare koji treba da podupru njegovo sledeće veliko otkriće - subverzivni tinejdžerski seks simbol - 15-godišnju Anabelu Luin, kao i novu modnu liniju koju su on i Vestvudova kreirali za 80-te.
Sastav Bau Vau Vau ostaće upamćen po nekoliko hitova nastalih nakon raskida s Meklarenom i albumu poznatijem po slici na omotu, parafrazi Maneovog "Doručka na travi", nego li po muzici koju je nosio.
Meklaren se potom upustio i u promovisanje sebe samog.
Inspirasan zvucima koje je čuo u Njujorku, ponovo je zajahao talas koji će vrhunac dosegnuti dobrih pet-šest godina kasnije.
Objavljujući seriju singlova pod imenom “Malcolm McLaren and the World's Famous Supreme Team”, a zatim album “Duck Rock”, najavio je fuziju hip-hopa, skreča, elektronike i vorld muzike, potvrđujući da ga nešto zanima jedino ako je u prilici da to uradi prvi.
Potom se oglašavao u svojevrsnom rimejku operskih arija iz Madam Baterflaj, sarađivao s francuskim zvezadama Katrin Danev i Fransoaz Ardi, pokušavao nešto da uradi u Holivudu, a naciju je uzdrmao i kao samoproglašeni kandidat za gradonačelnika Londona.
Prema navodima Rajina, Meklaren je nebrojeno puta dokazao da je bio vlasnik retkog talenta šarmiranja ljudi kojima istovremeno praznite džepove.
Lidon je, nakon vesti o smrti Meklarena, s kojim nije govorio još od raspada Pistolsa, izjavio: "Iznad svega je bio zabavljač i nedostajaće mi, verujem i vama".
Sajt Kinoteke je www.kinoteka.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org
(SEEcult.org)
