Od poslovnih softvera do akcione video igre
Programerska kompanija Codemancy u Nišu pre godinu dana je prvi put zakoračila u industriju video igara, a za akcionu video igru “Endless Light” dobila je i podršku MEDIA potprograma Kreativne Evrope, što joj je omogućilo da bude ambicioznija i eksperimentalnija, jer finansijski rizik nije bio isključivo na njoj.
Jedan od partnera Codemancy, Saša Veličković, kaže u intervjuu za portal SEEcult.org da razvoj video igara ima dosta sličnosti sa razvojem poslovnog softvera, a smatra i da je to tržište danas u Srbiji u svojevrsnoj ekspanziji, iako nema odgovarajuću institucionalnu podršku, pa se većina takvih inicijativa oslanja gotovo isključivo na entuzijazam autora i njihov sopstveni rizik. Pod podrškom pritom ne misli samo na finansijska sredstva, već i na edukaciju, pružanje uslova za rad, umrežavanje i povećavanje vidljivosti.
– Vaša kompanija se prevashodno bavi softverskim programiranjem, a dobili ste podršku MEDIA potprograma Kreativne Evrope za narativnu akcionu video igru “Endless Light”. Kako je do toga došlo i da li nameravate da nastavite tim putem?
Saša Veličković: Članovi tima koji radi na razvoju igre “Endless Light” su u nekom kapacitetu pravili video igre još od osnivanja naše kompanije, pre nešto više od devet godina. Do skoro su to bili hobi projekti ili eksperimenti unutar naše kompanije, kao neka vrsta poligona za učenje. Februara prošle godine izdali smo svoj prvi komercijalni naslov, malu akcionu igru “Lawbringer”, čime smo zvanično zakoračili u industriju video igara i dokazali sebi da imamo potrebne veštine da uspešno iznesemo jedan takav projekat. Razvoj video igara, iako vrlo specifična disciplina, ima dosta sličnosti sa razvojem poslovnog softvera. Mislim da nam je višegodišnje iskustvo u ovoj industriji pomoglo u velikoj meri da steknemo veštine i znanja potrebne za razvoj video igara - kao što su dizajn sistema, programiranje i softverska arhitektura, projektno upravljanje i grafički dizajn.
Na konkurs MEDIA potprograma smo se prijavili sa idejom koja je na neki način logičan naredni korak za nas. “Endless Light” bi se u nekoj formi desio čak i bez tog granta, ali ovako imamo priliku da budemo daleko ambiciozniji i eksperimentalniji, jer finansijski rizik nije isključivo na nama. Prerano je pričati o budućim planovima, ali razvoj video igara je nešto čime smo uvek želeli da se bavimo profesionalno. Sada, kad smo stvorili uslove za to, sumnjam da ćemo lako odustati.
– Kako biste opisali tržište video igara u Srbiji i možete li ga uporediti sa svetskim? Koji su trendovi u tom pogledu?
Saša Veličković: Tržište video igara u Srbiji već nekoliko godina prolazi kroz jako zanimljivu ekspanziju. Iako relativno malo u odnosu na širu IT zajednicu, čini mi se da raste interesovanje za ovu granu. Izdvojio bih neverovatan (i potpuno zaslužen) uspeh beogradskog Ebb Softvera i igre Scorn, kao i novosadskog 3Lateral i njihove revolucionarne tehnologije za računarsku grafiku. Verujem da ovome doprinosi i interesovanje velikih svetskih gejming kompanija za naše područje, što je relativno skora pojava. Iz takve saradnje i novih prilika za rad i kolaboraciju dolazi ekspertiza i interesovanje za samostalni rad.
Takođe, sve više je malih timova i pojedinaca koji istražuju ovu kreativnu industriju. Mislim da će se taj trend nastaviti. Srbija je bogata kvalitetnim inženjerima i kreativcima, a video igre spajaju ta dva na način na koji nijedan drugi medij ne radi. Praviti igre je jako zabavan, kreativan i ispunjujuć posao, što verujem da privlači talentovane pojedince i timove da se oprobaju u ovoj industriji.
– Da li je u Srbiji moguće ući na to tržište i postići uspeh bez podrške kakvu pruža, recimo, MEDIA potprogram KE? Šta mislite o domaćoj institucionalnoj podršci inicijativama kao što je vaša i kreativnim industrijama uopšte?
Saša Veličković: Moguće je, naravno, s tim što nije nimalo lako. Video igre dolaze u raznim oblicima i veličinama - minijaturni hobi projekti pojedinaca učestvuju na tržištu zajedno sa masivnim AAA igrama čiji timovi broje stotine ljudi. Igračko tržište je ogromno i apsolutno je moguće pronaći uspeh sa relativno skromnim resursima, pod uslovom da se dođe do publike sa kojom vaša igra rezonira. Međutim, razvoj video igara je dug i težak proces koji zahteva vrlo raznovrstan set veština. Učenje svih potrebnih alata, istraživanje, kao i produkcija iziskuju puno vremena i posvećenosti - često više meseci ili godina. A svi mi moramo da jedemo i plaćamo račune.
Tu programi kao MEDIA značajno pomažu. Umanjiti finansijski rizik kompanije ili pojedinca je ogromna stvar. Dozvoljava nam da posvetimo potrebno vreme istraživanju, eksperimentisanju i iteraciji, što je ključna stvar za razvoj kvalitetne video igre. Pored ovakvih programa, postoje i drugi kanali za finansiranje i druge vrste pomoći, kao što su izdavači, investitori i programi za razvoj malih biznisa, ali grantovi tipa MEDIA daju bespovratna sredstva bez toga da utiču na razvojni proces ili kreativnu slobodu tima, što je izuzetno važno.
Što se tiče institucionalne podrške kreativnoj industriji, situacija je ovde, nažalost, prilično mračna. Uslovi i prilike u Beogradu su možda malo bolji, ali jasno je da ulaganje u kreativce nije prioritet države i grada ovde na jugu. Digitalna industrija je u malo boljem stanju - pretpostavljam zato što je potencijal profita znatno veći, ali moj utisak je da se većina ovakvih inicijativa oslanja gotovo isključivo na entuzijazam autora i njihov sopstveni rizik.
– Koliko vam je bio izazovan sam proces apliciranja na konkurs MEDIA potprograma i realizacije projekta u administrativnom smislu? Imate li neke sugestije u tom pogledu?
Saša Veličković: Proces aplikacije je bio kompleksan, ali bitno je da kažem da smo imali pomoć na praktično svakom koraku - prvenstveno od Deska Kreativne Evrope za Srbiju, a kasnije i od grant oficira našeg programa.
Olakšavajuća okolnost je i to što je veći deo administrativnog posla - finansijski izveštaji i pravna dokumenta, na primer, došao tek nakon što smo ušli u selekciju dobitnika granta, pa to i nije palo toliko teško.
U samoj aplikaciji mi smo probali da na najbolji način predstavimo svoju ideju i što je bliže moguće odgovorimo konkretno na pitanja iz konkursa. Trudili smo se da pokrijemo sve aspekte razvoja jednog ovakvog projekta - od koncepata koje želimo da obrađujemo, preko tehničkih detalja implementacije, do biznis i marketing strategije. Probali smo da ubedimo komisiju da zaista poznajemo kompleksnosti razvoja igara i da na pravi način pristupamo njihovim rešenjima.
Što se tiče sugestija budućim aplikantima, moja preporuka bi bila: pažljivo čitajte uslove konkursa i razmišljajte o svemu što bi moglo da bude relevantno za uspeh projekta! S obzirom na prirodu programa, komisija vrlo pažljivo analizira prijave, što smo mogli da vidimo kroz ocene i obrazloženje koje smo dobili kao rezultat aplikacije. Zahtevi konkursa su prilično strogi i igre koje se kvalifikuju moraju bez izuzetka da se uklope u te okvire. S druge strane, predstavnici programa sa kojima smo komunicirali su bili jako strpljivi sa nama i mnogo nam pomogli da navigiramo kroz proces aplikacije. Završni koraci su relativno bezbolni i pojednostavljeni.
– Šta bi eventualno u kulturnoj politici u Srbiji trebalo promeniti da bi slični projekti imali veće mogućnosti za razvoj?
Saša Veličković: Raditi na tome da se napravi institucionalna podrška nezavisnim autorima - pojedincima i kompanijama. Pri ovom ne mislim samo na finansijsku podršku (mada je to verovatno najveći faktor), nego i na edukaciju, pružanje uslova za rad, umrežavanje i povećavanje vidljivosti prema partnerima i investitorima koji mogu pomoći sa ovakvim inicijativama. Razvoj video igara je izuzetno multidisciplinarna oblast, koja traži veliku širinu znanja i interesovanja, pogotovo kod malih timova. U tom smislu, podrška u edukaciji o različitim aspektima razvoja - od produkcije do marketinga i prodaje, jako je značajna kod ljudi koji tek počinju time da se bave. Država je u dobroj poziciji da pomogne timovima da dobiju vidjlivost i bolje pozicioniranje kod izdavača, investitora i kompanija koje bi bile zainteresovane za saradnju. Pristup takvim kanalima bi bio izuzetno važan autorima koji pokušavaju da se probiju i dođu do publike.
Na kraju, olakšice i podsticajna sredstva za mlade kompanije i timove koji su u ranim fazama razvoja mogu da naprave veliku razliku. Dug je put od ideje do prodaje, a tržište video igara je rizično i turbulentno. Svaka pomoć koja smanjuje lični rizik autora i dozvoljava im da se fokusiraju na produkciju je investicija u bolji proizvod i veće šanse za uspeh.
*O igri Endless Light
Endless Light je narativna roguelike akciona igra o devojci koja pokušava da popravi svet koji je preživeo svojevrsnu nadrealnu katastrofu. Protagonistkinja, mlada devojka Sova, odrasla je u jednom od izolovanih zajednica koje opstaju na granici sa Conjecture - promenjivom i fluidnom manifestacijom Entropije. Njen svet ne prati zakone striktne, objektivne stvarnosti, već je oblikovan idejama, ideologijama i ubeđenjima i prolazi kroz stalnu transformaciju. U potrazi za svojim nestalim bratom, prateći nepouzdane tragove i sećanja, Sova mora da pronađe Konstantu - sočivo kroz koje se oblikuje stvarnost. Kroz Sovine oči, igrač će istraživati ovaj neobičan svet, sprijateljiti se sa mnogim interesantnim likovima i hvatati se u koštac sa mnogim izazovima - borbom mačevima, pištoljima i rečima. Kroz akcije i odluke igrača, Sova će ostavljati permanentan trag, menjajući svet i protagonistu na jedinstvene načine.
Igra Endless Light smeštena je u neobično fantastično okruženje, bogato raznolikim zanimiljivim likovima i interakcijama. Igra istražuje teme transformacije, ideologije, objektivne stvarnosti i ciklične prirode života i svemira. Iako primarno naučno-fantastična priča, Endless Light pozajmljuje mnoge elemente weird fiction žanra, inspirisana fizikom, filozofijom, mitologijom i spekulativnom fikcijom, kao i istorijom i kulturom našeg podneblja.
(SEEcult.org)
