Dopunjena monografija o jedinstvenoj Mileni Dravić
Novo izdanje monografije “Milena Dravić: Više od umetnosti” autorke Tatjane Nježić, predstavljeno 15. aprila u Jugoslovenskoj kinoteci, u prisustvu članova porodice, kolega i prijatelja srpske i jugoslovenske glumačke dive Milene Dravić (1940-2018), dopunjeno je tekstovima i fotografijama, u izdanju Lagune.
Prethodno je knjigu o životnoj i umetničkoj priči Milene Dravić objavio Knjaževsko-srpski teatar u Kragujevcu, kao deo nagrade “Joakim Vujić”.
Ova knjiga je “svojevrsni Milenin DNK”, reči su reditelja Gorana Paskaljevića koje je citirala predstavnica Lagune na promociji, na kojoj su govorili, pored autorke, i Verica Dravić u ime porodice, glumica Jelisaveta Seka Sablić, reditelji Dejan Mijač i Zdravko Šotra, upravnik Audiovizuelnog arhiva i Centra za digitalizaciju SANU Radoslav Zelenović i Andrej Bele iz Atlantik grupe, direktor za strateško poslovno područje kafe.
Tatjana Nježić je izjavila da je rad na knjizi, i to na poziv Milene Dravić, za nju bio i izazov i čast, ali da je “ono što je u knjizi dragoceno – sama Milena”, koja je bila “impresivna ličnost u svakom smislu, vrlo jednostavna, vrlo topla i u isti vreme nedostižna”.
“Ja to zovem kosmos Milena Dravić”, rekla je ona.
Tatjana Nježić i Verica Dravić
Knjiga je nastajala kroz susrete, razgovore, razmenu beležaka i pisanog materijala. Bio je to, prema rečima autorke, petogodišnji proces rada i druženja. “Sve što je u knjizi objavljeno prošlo je kroz njene ruke više puta“, rekla je Tatjana Nježić, dodajući da joj je Milena značila veliki vetar u leđa.
“Osim što je bila grandiozni umetnik, osim što je imala sjajnu harizmu, bila je veliki čovek. Čitav njen život je zapravo master klas kako se živi na braniku najvećih vrednosti, ljudskih, umetničkih, moralnih i to uvek, i kad je teško i kad izgleda nemoguće”, istakla je Tatjana Nježić.
Podsetila je i na ovacije kojima je Milena pozdravljana prošlog leta na festivalima u regionu. “To je bio jedan krug koji je nekako zatvorio priču, ali ti aplauzi koji su 10-15 minuta protresali Pulu, dok je na hiljade ljudi skandiralo na nogama, potom na Paliću, potom u Herceg Novom, još uvek odjekuju. Odlazeći, ostavila je odu životu”, zaključila je Tatjana Nježić.
Reditelj Dejan Mijač ocenio je da je Tatjana Nježić uradila dobar i važan posao.
“Nije jednostavno stati pred nešto što je tako gorostasno, i to u mnogo dimenzija i onda napraviti nešto što je vrlo intimna i tačna ispovest Milene Dravić. To je Tanja uspela. Drugi deo knjige je ono što su prijatelji kazali o Mileni, gde su je naravno hvalili, sa razlogom. Onaj prvi zadatak možda deluje lako, po sistemu - ja sam pitala, ona je govorila, a ja sam beležila. Ali to je težak zadatak. Imajte poštovanja za to”, rekao je Mijač.
Mijač je dodao da od trenutka kada je Milena Dravić otišla, “sve to pripada tzv. istoriji, koja se kod nas često okreće, briše, menja”. “Tanja je uradila dobar posao da jedna od bitnih nacionalnih vrednosti, a to je život i rad Milene Dravić, bude i ostane među nama”, istakao je Mijač.
Zdravko Šotra je podsetio na divnu saradnju sa Milenom Dravić i Draganom Nikolićem u šou programu “Obraz uz obraz”. Istakao je da je imao sreću da sa Milenom Dravić snima za televiziju i “Gospođu ministarku”, ali i igrane filmove.
“Vraćamo se Mileni i vraćaćemo joj se, zato što nam nedostaje, a i zato što već 60 godina, od njenog prvog filma Vrata ostaju otvorena, nikako da se pojavi glumačko biće slično toj jedinistvenoj glumici i ženi kao što je bila Milena Dravić”, rekao je Šotra i ocenio da je Tatjana Nježić “uložila ozbiljan napor da napravi knjigu koja je tako neophodna za istoriju ne samo filma, nego i pozorišta i televizije na ovom prostoru. Neki od dragocenih svedoka već, nažalost, nisu više sa nama, ali ona je uspela da skupi mišljenja relevantnih estetičara i kritičara, reditelja, glumaca i glumica. Zajedničko svim tim svedočenjima je da su svi impresionirani Milenom kao osobenom i neponovljivom ličnošću. I svi pokušavaju da proniknu u njenu tajnu”.
Radoslav Zelenović predložio je da, povodom 60 godina od prvog filma Milene Dravić “Vrata ostaju otvorena”, Ministarstvo kulture i informisanja Srbije proglasi 2019. godinu - Godinom Milene Dravić.
“Milena je bila najveća i najvoljenija glumica na ovim prostorima i to ova knjiga dokumentovano pokazuje”, istakao je Zelenović i zahvalio autorki na uloženom trudu. Pozvao je i druge autore da pišu o Mileni Dravić, a Kinoteku da prikazuje njene filmove.
Zelenović je podsetio da je Milena Dravić prva dobitnica nagrade “Aleksandar Lifka” Palićkog festivala, ali da je te 2000. godine bilo intervencija da joj se nagrada ne dodeli.
“Ipak smo održali ceremoniju, a Milena je zatim rekla: ’Dobro je što smo to uradili. Pokazali smo da ih se na plašimo’. Deo ove knjige se odnosi i na taj aspekt njenog života. Milena i Gaga su bili sastavni deo svakog protesta tih burnih godina, mada ih je to koštalo mnogih nesnimljenih filmova”, izjavio je Zelenović, direktor FEF Palić.
Na promociji je prikazan snimak, kako se ispostavilo, poslednjeg valcera koji je Milena Dravić odigrala, i to prošlog leta na Paliću sa Brajanom Koksom. Snimak je napravljen mobilnim telefonom na koktelu nakon što je Milena Dravić, uz ovacije publike, primila počasni srebrnjak povodom 25. Festivala evropskog filma.
“Prethodno je bila u Puli i tamošnji prijem publike dao joj je snage za putovanje. Ipak, pred izlazak na pozornicuna Paliću vrtelo joj se u glavi. Ali onda se začuo huk publike. Održala je fantastičan govor, dobila ovacije i na kraju rekla: Sad mogu da stojim i dva i po sata”, ispričao je Zelenović.
Seka Sablić je pomenula da upravo čita knjigu Rajka Grlića “Neispričane priče” i misli na Milenu Dravić.
“To je zapravo hronika jugoslovenskog filma koja obuhvata nekoliko decenija, a ja sa svakom stranicom mislim - kako bi Milena ovo doživela, kako bi komentarisala, kako bi prepoznavala svako ime, detalj, događaj i svaku istinu”, rekla je Seka Sablić, koja je ispričala i neke anegdote iz druženja sa Milenom Dravić.
“Milenu, njen život i prirodu obeležavaju prvenstveno ogromna energija i posvećenost filmu, porodici, Gagi. A tokom bolesti bila je posvećena ozdravljenju, verovala je u život”, izjavila je Seka Sablić.
Verica Dravić zahvalila je u ime porodice svima koji su doprineli da izađe monografija, kao i Andreju Beleu na dugogodišnjoj podršci Mileni Dravić i Draganu Nikoliću.
“Za mene ona nije bila velika Milena, nego pre svega voljena tetka. Ni danas nemam objektivan sud o njenom značaju za kulturu i umetnost, o uticaju koji je imala na druge ljude. Uvek sam imala subjektivni osećaj šta meni znači. I dalje mi je teško da prihvatim svet u kome nema njenih duhovitih komentara ili široko razrogačenih zelenih očiju kad je nečim zapanjena i bezgranične ljubavi koju ju pružala meni, mom ocu, mojoj ćerci i, naravno, njenom Gagi, koji je opet za mene bio samo obožavani teča. Ostala je velika praznina i bol, ali i bezbroj neprocenjivih uspomena. To je moje lično bogatstvo”, rekla je Verica Dravić.
Knjiga o Mileni Dravić je objavljena uz podršku “Grand kafe”, isto kao i ranije objavljena monografija grupe autora “Gospodin mangup”, posvećena Draganu Nikoliću.
Andrej Bele je istakao da su bili više od poslovnih prijatelja i da su u “Grand kafi” gajili veliko poštovanje prema najslavnijem glumačkom paru na ovim prostorima.
“Drago mi je što ovim knjigama ostavljamo nešto generacijama koje dolaze posle nas. Imali smo privilegiju da se družimo sa njima 15 godina tokom reklamne kampanje, ali i posle toga”, rekao je Bele. Kako je dodao, u spotovima za “Grand kafu” više ne učestvuju poznati, jer “nema u regionu ličnosti koje bi njih mogle zameniti”.
Milena Dravić preminula je u oktobru 2018. u Beogradu u 79. godini, posle teške bolesti, a sahranjena je u Aleji zaslužnih građana, gde počiva i Dragan Nikolić. Ispraćena je u prisustvu mnogobrojnih prijatelja, kolega i poštovalaca nakon opela koje je služio mitropolit Porfirije i poetskog teksta koji je o njoj napisao Dušan Makavejev, a pročitao ga je Vojislav Brajović. Divi srpskog i jugoslovenskog glumišta odata je prethodno poslednja pošta u Zvezdara teatru, u prisustvu članova porodice, prijatelja, kolega i mnogobrojnih obožavalaca.
*Foto: Laguna
(SEEcult.org)