U svetu bez istine
Drama “Tako je (ako vam se tako čini)” Luiđija Pirandela, u adaptaciji i režiji Jagoša Markovića, čija je premijera 4. juna u Jugoslovenskom dramskom pozorištu (JDP), predstaviće ogledalo malograđanskog društva koje, kako kaže reditelj, ruši tuđu privatnost pod izgovorom da hoće istinu.
“U svetu koji tvori Pirandelo, i mi svi zajedno sa njim, nema istine. Naravno, istine ima u životu, ali u slici sveta ove predstave nema, zato što nema smisla, nema ljubavi, nema vere, nema Boga”, izjavio je Marković 1. juna na konferenciji za novinare.
“U svetu gde nema istine - sve može. Mi to živimo. S druge strane, malograđani, a za mene je to bilo i ostalo zauvek - jednako fašisti, hoće da saznaju pod firmom istine tuđu privatnost, tuđu intimu , tuđe granice ruše. Još bolje kad je virtualno, nema obaveze, nego se hranim tobom i tvojim životom. Sve kao pod firmom saznanja istine, eto nama agresije, eto fašizma”, rekao je Marković, dodajući da ne želi da otkriva detalje o predstavi.
Inače, Pirandelo zaplet gradi na slučaju gubitka podataka u registru stanovnika, zbog čega se ne može saznati da li je jedna žena prva ili druga supruga svog muža. Tako se postavlja i filozofsko pitanje – ako je istina posredovana, kao danas u medijima, da li je uopšte dokučiva?
Reditelj, koji potpisuje i scenografiju i izbor muzike, izrazio je veliku zahvalnost JDP-u za, kako je rekao, red, rad i mir koji vladaju u toj kući i celom ansamblu na odanosti umetničkoj ideji.
“Posebna draž ove predstave je ansambl igra. To su veliki glumci, a nema soliranja, nego: ‘ajmo zajedno, kao nekada”, istakao je Marković.
U predstavi igraju Predrag Ejdus, Jelisaveta Seka Sablić, Branislav Lečić, Marko Janketić, Nenad Jezdić, Rada Đuričin, Jasmina Ranković, Irfan Mensur, Vesna Stanković, Slobodan Tešić, Lazar Đukić i Nevena Ristić.
Seka Sablić je ocenila da je ovaj komad, u prevodu Jugane Stojanović, dobra teatarska literatura, a svoj lik je opisala kao različit od glavne grupe likova.
“Posvećen je svim nevinim žrtvama života, onim ljudima kojima je sudbina podelila, bez ikakve pravde i razloga, loše karte. Takvi ljudi su i danas pored nas, bilo kao žrtve zajedničke ili neke lične nesreće. Moj lik je dramski i nadam se da se publika neće smejati. Inače, slažem se sa Pirandelom, istina je zaista nedokučiva, mislim na onu istinu koja se odnosi na tamne, komplikovane, privatne ljudske odnose koji su često nedokučivi i za same aktere. Zato je replika iz naslova: Tako je, ako vam se tako čini - jedina tačna”, izjavila je Seka Sablić.
Predrag Ejdus je primetio da je “zaprepašćujuće da je Pirandelo pre stotinak godina napisao komad koji je danas tako aktuelan”.
“Bavimo se pitanjem istine u vremenu postistine. Istina se gubi na globalnom, lokalnom i intimnom planu. U takvim okolnostima se može fantastično manipulisati i voditi stvar u pravcu autokratije, diktature ili bilo kakve vrste vladanja ljudima. I to mi živimo danas”, rekao je Ejdus.
Svoj lik je predstavio kao neku vrstu Pirandelovog alter ega. “Napisoa ga je kao jednog intelektualnog rezonera koji pokušava da razjasni do koje mere su ljudi tupavi, do koje mere ulaze u neverovatne stvari, kako ne vide neku suštinu. Nažalost, on ne dopire do tih svojih takozvanih bližnjih. On je intelektualac na margini, ali lucidno vidi život, shvata da ne može da dopre do te stvarnosti tih ljudi i pada u depresiju”, ispričao je Ejdus.
Branislav Lečić je istakao da je pozorište ogledalo društva te da nam ova predstava “pruža šansu da prepozanamo, preko scene, ono što nam se u životu dešava”.
“Istina je postala rašomonijada, jer je manipulisana da nekome služi i onda naravno služi onima koji su najjači, koji imaju moć da je prezentuju preko medija. Moj lik je na neki način vođa te malograđanske sredine. Mi hoćemo istinu i u toj potrazi idemo do fašizma”, izjavio je Lečić pominjući repliku iz komada “činjenice ne odražavaju stvarnost”.
“Sloboda koju su nam donele društvene mreže ima svetlu stranu kao mogućnost za zbližavanje, ali i tamnu jer je kriterijum loš. Mi se ustvari združavamo preko poroka, a ne preko vrlina”, kazao je Lečić.
Članovi ansambla izrazili su zadovoljstvo saradnjom sa posvećenim rediteljim, kao i sa kostimografkinjom Bojanom Nikitović.
Direktorka JDP-a Tamara Vučković rekla je da se ovom premijerom, petom u sezoni, JDP priključuje obeležavanju 150 godina od rođenja velikog italijanskog pisca, nobelovca Luiđija Pirandela.
Umetnički direktor Gorčin Stojanović podsetio je da je to tek treći Pirandelov komad u ovom teatru i da je u drugim pozorištima Pirandela uglavnom režirao Paolo Mađeli. U JDP-u su davno igrani “Šest lica traže pisca” (1955) u režiji Mate Miloševića i “Henrik IV” (1967) u režiji Bore Draškovića.
Luiđi Pirandelo (1867-1936), rođen u Agriđentu na Siciliji, studirao je filologiju (i doktorirao) u Rimu i Bonu. Ostavio je impresivno delo - 246 novela, šest romana, mnoge eseje, ali najvažniji deo njegovog stvaralaštva predstavljaju drame.
Sazdane na motivima i temama kao što su relativnost istine, prividnost ljudskog identiteta, nerazdvojivost stvarnosti i iluzije, one su postale jedan od kamena međaša u razvoju moderne dramaturgije. Pirandelov “teatralizam” izvršio je ogroman uticaj na mnoge pozorišne pravce i stilove u 20. veku, a naročito na teatar apsurda.
Pirandelo je 1934. dobio Nobelovu nagradu “za smelu i briljantnu obnovu dramskog stvaralaštva”.
*Foto: Nenad Petrović
(SEEcult.org)