Teror i radost

Filmski reditelj Dušan Makavejev i profesorka Lorejn Mortimer, autorka monografije o njegovim filmovima “Teror i radost”, gostuju 7. i 8. juna u Kulturnom centru Novog Sada i Muzeju Jugoslovenske kinoteke.

Knjiga “Teror i radost - Filmovi Dušana Makavejeva”, u izdanju kuće Clio i Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu (u prevodu Irene Šentevske i Ivana Šentevskog sa engleskog), predstaviće u KCNS Lorejn Mortimer i Makavejev, kao i Milena Dragićević Šešić , Danica Aćimović, Dragana Latinović i reditelj Želimir Žilnik, a specijalni gost je ambasadorka Australije u Srbiji Helena Studdert.

U okviru promocije, biće prikazan film Dragomira Zupanca “Misterija Makavejev”.

Lorejn Mortimer i Makavejev gostuju i 8. juna u Beogradu, u Muzeju Jugoslovenske kinoteke, a o knjizi će govoriti i Milena Dragićević Šešić, Nevena Daković, Svetozar Cvetković i Marko Babac, uz domaćina Dinka Tucakovića.

U Beogradu je knjiga Mortimerove predstavljena i krajem februara u okviru 40. FEST-a, a Makavejev se tada osvrnuo i na studentske dane, nekadašnje cenzore, susrete s Kočom Popovićem, druženje s braćom Prever i Frensisom Fordom Kopolom...

Makavejev je tada knjigu “Teror i radost” opisao kao bogatstvo ne samo tekstova o njegovom opusu, nego i kao prikaz svetske filmske kritike 20. veka.

Profesorka FDU Milena Dragićević Šešić istakla je tada da je to zapravo i prva monografija o Makavejevu u Srbiji i regionu, i to iz pera oduševljene ljubiteljke njegovih dela iz daleke Australije.

Profesorka Univerziteta umetnosti Nevena Daković navela je o knjizi Lorejn Mortimer da je, za razliku od konvencionalno filmsko istorijskog pristupa i lucidnih poetskih i biografskih ispovesti Makavejeva (300 čuda), pristupila temi sa obuhvatne interdisciplinarne teorijske platforme studija kulture, postavljajući filmove-tekstove u kontekst politički turbulentnog XX veka u nekadašnjoj Jugoslaviji i svetu, te uspostavljajući spregu sa politički radikalno subverzivnim i satiričnim duhom, radom i životom samog autora.

Dragocena odlika knjige, prema rečima Nevene Daković, jeste konsekventno i bešavno preplitanje autorkinih teorijskih analiza i pažljivo odabranih živopisnih iskaza samog Makavejeva.

Lorejn Mortimer je bila profesorka studija filma, sociologije i antropologije na Univerzitetu La Troub u Melburnu, gde je danas povremeni saradnik na Fakultetu za komunikacije, umetnost i kritičke studije. Njena istraživačka interesovanja se kreću od studija kulture preko epistemologije i feminizma do filma.

Prevela je sa francuskog na engleski jezik knjigu Edgara Morena “Film ili imaginarni čovek” (University of Minnesota Press, Mineapolis 2005) i napisala predgovor za njegovu drugu knjigu “Zvezde”.

Prema rečima Makavejeva, Lorejn Mortimer se više od 20 godina bavila njegovim opusom, a već na prvom susretu u Parizu otkrio je da je reč o angažovanoj osobi, koja dobro poznaje svetski film i vodi je Morenov “nevidljivi motor”.

Reditelj i scenarista Makavejev, rođen 1932. godine u Beogradu, jedan je od osnivača crnog talasa na ovim prostorima.

Diplomirao je psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu i režiju na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu.

Svojim delima kritikuje trulo društvo, kako komunističko, tako i kapitalističko. Njegovi filmovi nose čulnost i mladost. Obiluju asocijacijama i metaforama, koje ostvaruju naizgled površno dejstvo, ali donose istinitost i slobodan duh. Kao pristalica i veliki poznavalac dela psihologa Vilhelma Rajha, često njegova učenja komponuje u svoje filmove. Njegov film „Misterije organizma“ (1971) u stvari je posveta tom revolucionaru-psihologu.

Makavejev je bio urednik mnogih listova (Student, Književne novine i Danas), a bavio se i pisanjem za mnoge časopise. Imao je zapaženu ulogu u studentskim demonstracijama 1968.

Afirmaciju stekao kratkim filmovima „Osmeh 61“, „Dole plotovi“ i „Parada“.

Režirao je i igrane filmove „Čovek nije tica“ (1965), „Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT“ (1967), „Nevinost bez zaštite“ (1968), „Misterije organizma“ (1971), „Sweet movie“ (1973), „Montenegro or pigs and pearls“ (1981), „The coca cola kid“ (1985), „Manifesto“ (1988) i „Gorila se kupa u podne“ (1993).

Dobitnik je velikog broja domaćih i stranih nagrada: Oktobarska nagrada Beograda, Srebrni medved u Berlinu, Srebrna arena u Puli, Luis Bunjuel u Kanu, Srebrni Hugo u Čikagu, Zlatno doba Belgijske kraljevske
kinoteke.

Jugoslovenska kinoteka upravo mu je dodelila Zlatni pečat, svoje najveće priznanje.

(SEEcult.org)