Protestni Dan žena širom regiona
Dan žena, 8. mart, i ove godine biće obeležen širom regiona tribinama, akcijama, radionicama, kao i protestnim marševima zbog opresivnih politika koje ugrožavaju radna, socijalna, reproduktivna i seksualna prava žena.
Protestni marševi najavljeni su u Beogradu, Prištini, Zagrebu, Rijeci, Splitu, Sarajevu, Tuzli, Podgorici, Skoplju, Ljubljani…
U Beogradu je protestni marš zakazan za 17 sati na Trgu republike, pod sloganom “Smrt fašizmu - sloboda ženama!”, koji organizuju Mreža Žene protiv nasilja, Labris - organizacija za lezbejska ljudska prava, Rekonstrukcija Ženski fond, Astra, Romska ženska mreža, Mreža Žena u crnom Srbije, Mreža žena Rasinskog okruga, Levi samit Srbije, Konsultacije za lezbejke i Plenum žena za štrajk.
Ruta je od Trga republike preko Srpskih vladara, Kneza Miloša, Nemanjine (zgrada Vlade – Ministarstvo rada) do Centra za kulturnu dekontaminaciju.
Tim povodom upućen je proglas u kojem se ukazuje na opresivne politike patrijarhata i kapitalizma koje ugrožavaju radna, socijalna, reproduktivna i seksualna prava žena.
Ženski pokret time se pridružuje i globalnoj inicijativi “Štrajk žena” usmerenoj protiv decenijske ekonomske nejednakosti, kriminalizacije i policijskog tlačenja, rasnog i seksualnog nasilja, kao i beskrajnog globalnog rata i terorizma.
Osmi mart biće obeležen i nizom drugih događaja u Beogradu, Kruševcu, Novom Sadu, Užicu, Leskovcu, Pančevu, Pirotu… koji su i ove godine objedinjeni u Mapi obeležavanja 8. marta, u izdanju Rekonstrukcije Ženskog fonda, koja ističe važnost tog međunarodnog praznika za feministički pokret, kako zbog istorije borbe za prava, slobodu i izražavanje, tako i zbog solidarnosti, umrežavanja, vidljivosti i akcije.
U Kulturnom centru Grad 8. marta biće dodeljena priznanja za feminističke inicijative za 2017. godinu (Bring The Noize – BeFem), a Labris u svom prostoru organizuje projekciju filma “Sufražetkinje” o Britankama koje su se početkom 20. veka borile za jednakost polova. U Kući ljudskih prava biće održana konferencija “Youth Brings On Enlightenment” Beogradskog centra za ljudska prava koja je završni događaj projekta “Uključivanje mladih u proces istraživanja i menjanja rodnih uloga i obrazaca u Sandžaku”, a bavi se rodnom ravnopravnošću iz perspektive mladih u Srbiji danas.
Između ostalog, Sekcija žena Saveza samostalnih sindikata grada Novog Sada i opština organizuje 7. marta skup “Žene danas”. U knjižari Bulevar Books autorka radijske emisije “Žena u kutiji” (Radio NS) Milica Kravić puštaće 8. marta muziku domaćih autorki i muzičarki iz regiona, te preporučivati naslove domaćih književnica. “Žene za mir” u Leskovcu, u saradnji sa Odborom za rodnu ravnopravnost grada Leskovca, obeležiće 8. mart uličnom akcijom i podelom promotivnog materijala o radnim pravima žena. Savez antifašista Srbije i Ženska mirovna grupa održaće u dve srednje škole u Pančevu i Obrenovcu radionicu o položaju žena u Srbiji kroz modernu istoriju do danas i o značenju i značaju termina feminizam, ženska ljudska prava i rodna ravnopravnost. Program u Gradskom centru Užice posvećen je Sonji Drljević i njenom radu koji je ujedno bio i njen život, a nedavno je okončan. U drugom delu programa učesnice će se prisetiti žena koje su imale veliki značaj u njihovom životu.
U Zagrebu je organizovan višednevni program, koji uključuje i Noćni marš, uz okupljanje na Trgu žrtava fašizma. “Ljute smo zato što rodno uslovljeno nasilje prema ženama prolazi nekažnjeno, ljute smo zato što se davno izboreno pravo na pobačaj našlo na udaru Crkve i vladajućih. Ljute smo zato što premijer Plenković otvoreno laže o datumu ratifikacije Istanbulske konvencije, a ministarka Murganić šalje poruku ženama da ćute i trpe nasilje u svoja četiri zida. Ljute smo zato što se nastavljaju žestoki fašistički napadi na sve Druge i drugačije. Zato nam treba 8. mart - dan kada izlazimo na ulice, svesne nužnosti OTPORA. Svesne nužnosti borbe za pravo na pobačaj, za besplatno i kvalitetno javno zdravstvo, za dostupne javne servise, za obrazovanje, za sigurna radna mjesta, solidarnu stambenu i mirovinsku politiku”, poručile su organizatorke.
Osmomartovski praznik biće protestno obeležen i u Splitu – “Noćnim maršem ZA prava žena”, pod sloganom “Računajte na otpor! - sto godina ženskog pokreta u Splitu!” Marš započinje okupljanjem na Narodnom trgu (Pjaci) ispred stare Gradske vijećnice.
U Rijeci će Noćni marš biti održan prvi put, uz okupljanje na Kontu.
U organizaciji Građanske inicijative, 8. marta biće održan i protestni marš u Zadru, kojim se, između ostalog, ukazuje i na to da je u Hrvatskoj samo u 2016. godini ubijeno 20 žena, a njih 10.000 je prijavilo nasilje u porodici. Uprkos tome, kako podsećaju organizatorke, Vlada Hrvatske ne želi da ratifikuje Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, tzv. Istanbulsku konvenciju (potpisanu 2013).
Osmi mart biće obeležen u Hrvatskoj i četvrtim izdanjem Ženijalnih dana, filmske revije u organizaciji Hrvatske mreže nezavisnih kinoprikazivača, koja će biti održana od 8. do 11. marta u 28 gradova i 33 nezavisna bioskopa.
Uoči 8. marta, pokrenuta je i crowdfunding kampanja Strašne žene / Fierce Women, namenjena istoimenoj društvenoj igri koja promoviše doprinos žena društvu, te opstanku i razvoju portala VoxFeminae.net.
U Ljubljani je u toku 19. festival feminističke i kvir umetnosti Rdeče zore, a 8. marta biće održan i protestni marš, koji će poći sa Kongresnog trga.
Ukazujući na jačanje desnih i konzervativnih snaga širom Evrope, koje su velika pretnja pravima žena, organizatorke traže konretna rešenja problema u društvu u Sloveniji, pozivajući na zajedništvo u borbi za okončanje ponižavajućeg položaja žena.
U Sarajevu Fondacija CURE organizuje protestni marš pod sloganom “Niti jedna žena nevidljiva”. Poziv za učešće upućen je svim zainteresovanim individuama, organizacijama i formalnim/neformalnim grupama, te članovima/cama Ženske mreže BiH koji žele da skrenu pažnju na nevidljivost problema sa kojima se suočavaju žene u Bosni i Hercegovini.
Podsećajući na buran istorijat 8. marta, CURE navode da su žene u BiH sličnu istoriju da bi došle do 2018. godine, godine kada retradicionalizacija, fašizam, nacionalizam i patrijarhat osvaja teritorije BiH. “Retoriku vode lideri, a glavno sredstvo merenja radikalizma ideologije koju zastupa jeste količina ograničavanja sloboda i prava žena. Nažalost, nakon jake uloge koje su žene u BiH imale kroz istoriju, u 2018. godini mnoge od nas su na samim marginama društva, ne odlučujemo o važnim ekonomskim i političkim pitanjima, ne učestvujemo u važnim odlukama o sadašnjosti i budućnosti naše zemlje, ne pregovaramo o ustavnim promenama ili Reformskoj agendi, nema nas ni u Predsedništvu BiH, stopa nezaposlenosti žena je alarmantno visoka, a marginalizovane žene su višestruko diskriminisane”, poručila je Fondacija CURE.
Osmomartovski marš biće održan i u Tuzli, u nadi da će postati tradicionalan i okupiti veliki broj građanki i građana u borbi za ravnopravnost žena u društvu.
U Podgorici Centar za ženska prava organizuje protestni osmomartovski marš kojim apeluje na solidarnost među ženama, inspirisan istoimenim umetničkim radom jugoslovenske vajarke Vide Jocić, pripadnice NOB-a, koja je oslobođenje dočekala u koncentracionom logoru. “Citiranjem njenog đela želimo da podsjetimo i na ogromne napore koje su naše pretkinje uložile u borbu za slobodu i ravnopravnost i pozovemo žene Crne Gore da ne zaborave da stečene vrijednosti i prava, utemeljena na njihovim žrtvama, moramo zajednički čuvati i braniti”, porucile su organizatorke.
U Skoplju će takođe biti održan protestni “Marš za prava žena”, u organizaciji Reaktora, koji poziva sve da izraze solidarnost sa ženama i podsete da je samo uz rodnu ravnopravnost moguće imati demokratsko i jednako društvo. Šetnja počinje u Parku žena, a preko Trga Makedonija i kamenog mosta, završiće se na Trgu Filipa Drugog (kod fontane).
I u Prištini je najavljen protest “Mi marširamo, mi ne slavimo!”, kojim će se ukazati na rodnu i društvenu nepravdu, te na nezaposlenost i siromaštvo kao oblike strukturalnog nasilja u kosovskom društvu. Šetnja počinje na glavnom Trgu Zahira Pajazitija, a predviđena je glavnim gradskim ulicama.
(SEEcult.org)
