Preminuo Otar Čiladze
Ugledni gruziijski pisac Otar Čiladze preminuo je u 76. godini u Tbilisiju, posle kraće bolesti. Autor desetak dela, koji je postao klasik gruzijske književnosti, preminuo je 1. oktobra, saopštila je njegova porodica. Čavadze je pisao poeziju i prozu, prevodio Puškina i druge svetske klasike, a laureat je književnih nagrada Šota Rustaveli, Ilija Čavčavadze i državne nagrade Gruzije. Bio je ne samo veliki pesnik i prozaista, nego i istinski moralni lider nacije, savest nekoliko pokoljenja.
Ugledni gruziijski pisac Otar Čiladze preminuo je u 76. godini u Tbilisiju, posle kraće bolesti.
Autor desetak dela, koji je postao klasik gruzijske književnosti, preminuo je 1. oktobra, saopštila je njegova porodica.
Čavadze je pisao poeziju i prozu, prevodio Puškina i druge svetske klasike, a laureat je književnih nagrada Šota Rustaveli, Ilija Čavčavadze i državne nagrade Gruzije.
Bio je ne samo veliki pesnik i prozaista, nego i istinski moralni lider nacije, savest nekoliko pokoljenja.
U nekrolozma povodom smrti velikog gruzijskog književnog stvaraoca, koje prenose mediji, ističe se da je otišao jedan od najistaknutijih predstavnika stvaralačke inteligencije u Gruziji 20. veka, koji se nikada nije bavio politikom, ali je izvršio veliki uticaj na srce i um ljudi, pre svega na mlade koji ni u kompjuterskoj eri nisu prestali da vole knjige, jer su postali svesni njihove nezamenljivosti.
Pre nešto više od deset godina, u maju 1999, prvi put u istoriji gruzijske književnosti jedan njen pisac nominovan je za Nobelovu nagradu. Bio je to Čiladze, koji je romanom “Avelum” zaslužio kandidaturu, a po mnogima i samu nagradu, koju je dobio Ginter Gras.
U knjiežvnost je ušao kao pesnik, zbirkom “Glinene kućice” (1963), posle koje sledi nova pesnička zbirka “Devet poema” (1969), da bi zatim usledio njegov prvi roman kojim počinje da svedoči o duhovnim traganjima svojih savremenika “Putem išao čovek” (1973).
U drugom romanu “I svako ko se sa mnom sretne” (1976), pisac uranja u socijalno-moralne probleme iz prošlosti svoje otadžbine, a onda slede romani “Železni teatar” (1981) i “Martovski petao” (1987).
Prema njegovom scenariju, 1967. snimljena je jedna od najboljih gruzijskih filmskih komedija “Londre”, koja je u bioskopima Sovjetskog Saveza prikazivana pod nazivom “Kako je vojnik ostao bez vojske”.
Književna kritka je u proznom opusu Čiladzea uočila pluralizam planova, filozofičnost, istorijsku konkretnost, koherentnost kompozicije...
Njegove junake odlikuje izražajna unutrašnja dramatičnošć, pa utonuli u tragična stradanja, moralnu snagu crpe iz dubina narodnog duha i života drevne, nepokorne zemlje Gruzije.
Branko Rakočević
