Novo izdanje Zabranjenih bez zabrane
Novo izdanje knjige “Zabranjeni bez zabrane” Milana Nikodijevića, koje je objavio Filmski centar Srbije, neznatno je izmenjeno u odnosu na prvo, objavljeno 1995. godine, koje se odavno ne može naći u knjižarama, a predstavlja, prema rečima autora, pre svega dokument vremena u kojem je nastalo - prve polovine 90-ih.
Ističući ulogu urednika izdavačke delatnosti FCS-a Miroljuba Stojanovića u tom poduhvatu, Nikodijević je na promociji u galeriji Artget Kulturnog centra Beograda rekao 5. jula da je imao “samo neke sitne intervencije” i nije hteo da se u novom izdanju bilo šta menja u odnosu na prvo.
“Smatrao sam da knjiga i u ovom novom izdanju treba da ostane dokument vremena, trenutka u kome je pravljena. Sa druge strane, ona može da bude i jeste zanimljiva zbog toga što je od 11 sagovornika danas samo troje živo – Radoslav Zelenović, Želimir Žilnik i Puriša Đorđević. Intervjue sam radio od 1992. do 1994. i od tada je otišlo mnogo ljudi iz sveta kulture i filma. Ova knjiga treba da bude putokaz, svetionik za neke mlađe generacije, koje treba da spoznaju nešto od ljudi koje više ne mogu da čuju uživo. A zaista sam razgovarao sa najvećima”, rekao je Nikodijević, koji je sa Dinkom Tucakovićem (1960-2013) i koreditelj filma “Zabranjeni bez zabrane” o crnom talasu.
Miroljub Stojanović je rekao da ta knjiga ne bi bila moguća bez ogromne podrške direktora FCS-a Gordana Matića, koji je “prepoznao kapacitet ove knjige i njenu zapanjujuću aktuelnost, odnosno potrebu za novim izdanjem jer je već decenijama nema u knjižarama”.
“Ova knjiga ima apsolutno referentno mesto u izdavaštvu vezanom za filmsku literaturu. Jugoslovenski film je bio svetski relevantna kinematografija i Nikodijevićeva knjiga svojim izborom sagovornika to pokazuje”, rekao je Stojanović.
U predgovoru prvog izdanja knjige “Zabranjeni bez zabrane” 1995. godine, Aleksandar Avramović je napisao da je to “početak vraćanja duga jugoslovenskoj kinematografiji”.
“Crni talas” je, kako je istakao, umetnički najsnažnije razdoblje u istoriji jugo-filma, ulazak u svetsku kinematografiju, gde je za budućnost načinjeno rezervisano mesto, početak snažnog stvaralačkog zamaha koji će podstaći potonje umetnike da unapređuju film na ovim prostorima.
“Autor je svojim dosadašnjim radom već dao vidan doprinos rasvetljavanju ove do skora tabu teme, čineći to znalački i pouzdano, da o hrabrosti i ne govorimo, u svojim radio emisijama, a posebno na Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji. Ova knjiga je samo prirodni nastavak te zapažene delatnosti i sublimat koji na jednom mestu omogućuje uvid u izvornu reč glavnih aktera crnog talasa. Nikodijević to čini vešto, koristeći se svojevrsnom dramaturgijom komparacije iskaza iz koje proističu ‘složeni’ lični uglovi, međusobno suprotstavljene procene, ponekad grube optužbe, pa čak i na adrese ‘crnotalasne braće’. Poneke od iskaza Nikodijevićevih sagovornika, vreme je već demantovalo, većinu potvrdilo, ali, u svakom slučaju, budući čitalac će imati kompletnu informaciju kao i podosta naznaka o mnogim stvaralačkim i drugim karakteristikama naših najistaknutijih filmskih autora”, naveo je Avramović.
*Foto: Nikola Marković
(SEEcult.org)
