Kultura i korona: Nada Šargin - Strah, disciplina i nada

Nagrađivana glumica Nada Šargin smatra da je pandemija korona virusa otežala rad glumaca, ali i dovela do fokusiranijeg rada i veće discipline. Nada Šargin dodaje u intervjuu za portal SEEcult.org da izvođenje predstava uživo nema za sada alternativu i da se nada da će situacija biti bolja na leto, iako treba biti spreman na stalno prilagođavanje...

- Na koji način je pandemija korona virusa promenila Vaš način rada?

Nada Šargin: Psihoza oko virusa je naporna, pogotovo kada se neko javi da je pozitivan, a skoro ste zajedno radili. Prosto imaš strah da nekoga ne zaraziš, kao što i drugi strahuju da nisu tebe zarazili. Ponekad ljudi zaborave, opuste se, rade punom parom pod merama zaštite, bude i jako lepo i zabavno, jer su ipak zahvalni da uopšte rade. Ali svako malo neko je preplašen, s razlogom. Neko samo o tome priča, neko naravno i preteruje, pa pomisliš da je ovo više psihološki rat. Ja perem ruke više nego pre, vodim računa, ali ne preterujem ni u čemu. E sad, možda mi se samo čini da ne preterujem. Emocija straha i konstantne psihoze su razarajuće za imunitet i zdravlje, kako psihičko, tako i fizičko. Brinem za honorarce, starije i kolege u rizičnoj grupi. Trudim se da nađem razumevanje i za sve nervoze, jer imam ih i ja, a gledam da budem vredna, disciplinovana i da se našalim kada god mogu i često.

Iskreno, radujem se ljudima na setu koji uvek traže svetlo, koji vas uvek nasmeju kao, na primer, genijalni sektor šminke na snimanju serije “Vreme zla”. Njihov kamion se uvek ori od smeha iako su one najizloženije i medju prvima stradaju od virusa. Kada dodjem rano ujutru na snimanje i čujem smeh iz njihovog kamiona, odmah trčim tamo da nešto ne propustim. Carice - Mara, Sladja i Mici i mnoge divne žene koje ponekad dođu kao ispomoć.

- Koje probleme pozorišne, odnosno filmske scene vidite kao ključne pre pandemije i kako je na njih uticala pandemija u Srbiji? Ako kažemo da je pandemija pojačala društvene simptome koji su već postojali, koje je procese u sferi umetnosti i kulture pandemija dovela u prvi plan?

Nada Šargin: Ne znam, nemam potrebu više da skrećem pažnju na nepotizam, lične interese, dvostruke standarde itd, mada to upravo činim i smešno mi je. Ne znam da li će se posle ovoga išta promeniti, jer kriza je, shvatam, neminovna i tada će se možda i pojačati ti problemi. A možda bude baš suprotno posle ovoga i svi shvate šta su im prioriteti u životu, neke prave vrednosti.

- Šta je unazađeno tokom pandemije u oblasti u kojoj radite?

Nada Šargin: Ne funkcionišu probe kao pre, koliko čujem. Naporno je s maskama, sa stalnim prekidima procesa zbog virusa. S druge strane, rekla bih da je ljudima dat veći prostor za promišljanje komada i uloga, ima se mnogo više vremena nego pre da se stvari i rešenja preispitaju i nadograde. Koliko čujem, za vreme pandemije iznedrilo se nekoliko odličnih predstava što baš nije bio slučaj u poslednjim sezonama.

- Da li postoje pojave koje tokom pandemije prepoznajete kao pozitivne? Da li su se pojavile neke nove umetničke forme ili prakse podstaknute pandemijom?

Nada Šargin: Pokazalo se da su za proces rada na predstavi potrebni vreme, prostor, promišljanje i stalno preispitivanje... Rekla bih da su i na snimanjima fokus i prisutnost ponekada za nijansu jači, da je energija usmerenija. Ne "razmazuju" se ljudi u nekim svojim glupostima. Uglavnom je disciplinovanije nego pre. Možda zato što ne znate da li već sutra nećete raditi ni zaraditi. Možda zato što shvatite koliko vam ovaj posao znači, a da ga radite sad pa ko zna kad.

- Koliko se menja percepcija umetnosti kada se ona posmatra uživo - u pozorištu ili bioskopu, ili onlajn, na internetu - na monitoru?

Nada Šargin: Ništa ne volim onlajn. Odavno imam problem i sa Skajpom, ne zovem tako ni moje ljude iz Australije, bolje mi je samo telefonom. Za mene predstave onlajn nemaju smisla. To veze sa pozorištem nema, deluje samo kao neki dokument. Pritom je i vrlo retko nešto dobro snimljeno i izrežirano. Sada se baš videlo kako nemamo razvijenu kulturu dobro snimljenih predstava, a često su i ti snimci neke slabe izvedbe. Kao da se i glumci i publika udrvene zbog kamera, zbog osećaja da mora sad da bude to nešto, pa često i ne bude. Pozorište uživo je nezamenljivo, zato i postoji baš u tom obliku.

- Izvesno vreme tokom pandemije pozorišta i bioskopi su radili relativno normalno. Koliko ste posećivali predstave i projekcije i da li te posete (ako ih je bilo) dobijaju nove nivoe značenja u odnosu na period pre pandemije?

Nada Šargin: Nisam ništa gledala. Krenula sam u jake pripreme za seriju posle izolacije, a nije ništa ni radilo do skoro. Posle sam snimala ili imala svoje predstave.

- Kakvu ulogu u posredovanju umetničkih sadržaja za vreme pandemije (još uvek) imaju umetnici; institucije; vaninstitucionalne organizacije, mediji?

Nada Šargin: Kao umetnica mogu da kažem da se trud isplati, kao i savest, ali nikoga ni u šta neću ubedjivati. U Narodnom pozorištu smo igrali "Belu kafu" prvi put na Velikoj sceni, s publikom smeštenom u skladu sa epidemiološkim merama i bilo je genijalno. Imala sam utisak da je sala prepuna, orila se i od smeha i od aplauza. Bila je to neka prava publika, koja uistinu treba teatar, a i mi smo leteli po sceni. Praznik je bio. Ne bih da zvuči kako je meni lepše za vreme pandemije, ali sam zaista osetila da ljudi više cene svoj posao.

- Kako ocenjujete rad Ministarstva kulture i informisanja u prethodnom periodu i koje biste korake predložili novoj ministarki kulture i informisanja za vreme pandemije i u periodu po njenom završetku u pogledu kulturne politike, posebno u odnosu na oblast Vašeg delovanja?

Nada Šargin: Nisam pratila, iskreno. Što se tiče predloga, za sve važi - trud i savest.

- Kako vidite budućnost scene i svoje profesije nakon pandemije?

Nada Šargin: Ne razmišljam o tome. Ne očekujem da će se mnogo toga promeniti još koji mesec, jer virus je trenutno u najjačem naponu. I neće odjednom nestati, tako da možda i cela sledeća godina bude u merama i prekidama, u neizvesnostima, u stalnom navikavanju i prihvatanju novih okolnosti. Treba biti i na to spreman iako verujem da će od leta biti dosta lakše. Nadam se. Posle pandemije će u početku biti više radosti, za kasnije ne znam, videćemo. Ne znam ni kakve će sve ovo finansijske posledice imati.

- Koja su, prema Vašem mišljenju, 3 najznačajnija događaja u 2020. godini u oblasti kulture u Srbiji (bilo pozitivna, bilo negativna), i zašto?

Nada Šargin: Serija "Kosti" je ozbiljan uspeh i projekat, napad na Srdana Golubovića je sramotan, a odlazak Igora Vuka Torbice najveći udar i gubitak za pozorište od kad postoji kod nas i šire.

*Foto: Vladimir Miladinović

(SEEcult.org)