Ćirjanićevoj NIN-ova nagrada
Književnica Gordana Ćirjanić dobila je NIN-ovu nagradu za 2010. godinu - za roman “Ono što oduvek želiš”, u izdanju “Narodne knjige”, saopštio je 17. januara žiri. U najužoj konkurenciji bili su romani još pet autora, među kojima je i raniji dobitnik NIN-ove nagrade Goran Petrović. Ćirjanićeva je rekla na konferenciji za novinare da je NIN-ova nagrada bez sumnje najveće priznanje za književnost u Srbiji i da smatra da svaki romanopisac, ma šta govorili pojedinci, “ipak priželjkuje da predje i taj stepenik”.
Književnica Gordana Ćirjanić dobila je NIN-ovu nagradu za 2010. godinu - za roman “Ono što oduvek želiš”, u izdanju “Narodne knjige”, saopštio je 17. januara žiri.
U najužoj konkurenciji bili su romani još pet autora, među kojima je i raniji dobitnik NIN-ove nagrade Goran Petrović.
Ćirjanićeva je rekla na konferenciji za novinare da je NIN-ova nagrada bez sumnje najveće priznanje za književnost u Srbiji i da smatra da svaki romanopisac, ma šta govorili pojedinci, “ipak priželjkuje da predje i taj stepenik”.
“Ono što oduvek želiš” četvrti je roman Gordane Ćirjanić.
NIN-ova nagrada svečano će biti uručena Gordani Ćirjanić 26. januara u Skupštini grada Beograda, a vredna je milion dinara, koje obezbeđuje pokrovitelj Telekom Srbija.
Gordana Ćirjanić je četvrta žena koja je dobila NIN-ovu nagradu u više od pola veka istorije tog priznanja - posle prošlogodišnje dobitnice Grozdane Olujić, nagrađene za roman “Glasovi u vetru”, te Dubravke Ugrešić (Forsiranje romana reke, 1988) i Svetlane Velmar Janković (Bezdno, 1995).
U najužem izboru bili su i romani “Vrlo malo svetlosti” Vladana Matijevića (Agora, Zrenjanin), “Mi različiti” Veselina Markovića (Stubovi kulture), “Gospođa Olga” Radovana Belog Markovića (Evro-Giunti), “Ispod tavanice koja se ljuspa” Gorana Petrovića (NID kompanija, Novosti) i “Kamen blizanac” Zorana Petrovića (Geopoetika).
Žiri su činili Vasa Pavković (predsednik), Aleksandar ilić, Liljana Šop, Mladen Šukalo i Mileta Aćimović Ivkov, a razmotrio je ukupno 124 romana.
Među knjigama u najširem izboru bila su i dela dosadašnjih dobitnika NIN-ove nagrade Davida Albaharija (Mamac, 1996), Milovana Danojlića (Oslobodioci i izdajnici, 1997), Vladana Matijevića (Pisac iz daleka, 2003) i Svetislava Basare (Uspon i pad Parkinsonove bolesti, 2006), a u trci je ostao samo Petrović, nagrađen 2000. za “Sitničarnicu ‘Kod srećne ruke’".
Dodela NIN-ove nagrade za 2010. godinu obeležena je i zahtevom Sretena Ugričića da njegov roman “Neznanom junaku”, u izdanju Lagune, bude povučen iz konkurencije, jer smatra da “ovakva NIN-ova nagrada, kakvom se uglavnom pokazala poslednjih dvadeset godina, ne daje legitimitet piscu, nego pisac daje legitimitet ovakvoj nagradi, ako pristane da učestvuje”.
U pismu uredništvu “NIN-a” i izdavaču, Ugričić je naveo da NIN-ova nagrada presudno utiče na kanonizaciju savremenog domaćeg stvaralaštva, a pošto je roman dominantni i privilegovani žanr, i na artikulaciju ukupne predstave književnosti i njenog statusa na kulturnoj i javnoj sceni.
“Kao takva, NIN-ova nagrada je funkcionalno usađena u sociosimbolički poredak kojim se bavim u ‘Neznanom junaku’ (kao i u prethodnoj knjizi eseja ‘Uvod u astronomiju), poredak koji je mutirao do grotesknih formi i razmera - kako vulgarnih i bolno očiglednih, tako i samozatajnih i naizgled bezazlenih - te mora biti demaskiran, detabuiziran i desakralizovan, temeljno iskritikovan i objašnjen čak i deci u osnovnoj školi, inače će nas satrti, a već nam je naneo nenadoknadivu štetu”, naveo je Ugričić, opisujući taj poredak kao “ideološki armiran nacionalizmom, tradicionalistički, patrijarhalan, populistički, autističan i antiprosvetiteljski”.
Navodeći i da takav poredak podstiče konformizam i samosažaljenje umesto istinoljubivosti, samosvesti, odgovornosti, racionalne kritičnosti i otvorenosti, te da nije u stanju da produkuje smisao, već ga nemilice troši, ulizuje se predrasudama, niskom ukusu, malograđanštini, mediokritetstvu, zatucanosti i ksenofobiji, Ugričić je dodao i da je u tom i takvom poretku bio mjoguć i stvaran Slobodan Milošević i njegov režim.
“To je poredak našeg poraza i bezizlaza”, naveo je Ugričić, upravnik Narodne biblioteke Srbije, koji je pozvao i druge pisce da pokažu da razumeju zašto je važno i neophodno odbiti učešće u konkurenciji.
NIN-ova nagrada je do raspada bivše Jugoslavije dodeljivana piscima sa celog tog prostora, a trostruki laureat bio je samo Oskar Davičo, dok su dvostruki bili Dobrica Ćosić i Živojin Pavlović.
(SEEcult.org)
