58. Oktobarski salon - Sanjari
Oktobarski salon u Beogradu, nakon više odlaganja, promene izložbenih prostora, pa i spiska učesnika, konačno će biti otvoren 25. juna u parku Muzeja Jugoslavije, a predstaviće u Muzeju grada Beograda, Kulturnom centru Beograda i na brojnim javnim prostorima, više od 140 umetničkih radova, objedinjenih tematskim konceptom Sanjari kustoskog para Ilarie Marota (Marotta) i Andree Baćina (Baccin).
Kroz rekonceptualizovani pogled "Sanjara", uz učešće 63 umetnika/ca i umetničkih grupa, 58. OS i dalje predstavlja složenost današnjeg sveta i ukazuje na "mogućnost da se – sada više nego ikada ranije – stvaraju svetovi, umesto da se samo nasleđuju ili da se u onim postojećim živi“, kako je naveo jedan od autora tekstova u katalogu i učesnik izložbe Ijan Čeng. Prateći fundamentalnu ulogu snova u definisanju najautentičnijeg duha ljudskog bića tokom svakog doba i u svakoj kulturi, izložba definiše svet snova kao bezvremen i univerzalni prostor, koji može da prevaziđe kulturne, rodne, religijske, ekspresivne i jezičke barijere.
Osnovna namera koncepta izložbe "Sanjari“, prema navodima kustosa, leži u preispitivanju ne samo varljive i dvosmislene prirode realnog, već i prostora umetnosti, koji je zamišljen kao prostor slobode koji može da dovodi u pitanje izvesnost realnog sveta, stečenog znanja i naših uverenja.
"Filozofi se već vekovima bave pitanjem u kojoj se meri vanjski svet može smatrati stvarnim, koristeći oniričko kao argument za kritiku svega što doživljavamo pouzdanim. Danas se čini da je ubrzani razvoj novih tehnologija to pitanje učinio bespredmetnim. Mogućnost stvaranja i učestvovanja u sve sofisticiranijim virtuelnim prostorima deluje kao beg od realnosti, beg u dimenziju koja nije strogo onirička ali se, sasvim izvesno, tiče naših snova. U svetu u kojem kulturne, religijske, pa čak i ekspresivne barijere postaju sve veće, umetnici reaguju na paradoksalne slučajnosti suprotstavljenih stavova, kakvi su otvorenost, propustljivost, nepoverenje i odbijanje, stvaranjem jednog novog prostora. Prostora u kojem je moguće eksperimentisati rasnim, seksualnim i društvenim slobodama, prostorom u kojem umetnost nema jednu već mnoge forme, zahvaljujući stalnoj razmeni između virtuelnog i fizičkog.
Pitanje koje se postavlja je sledeće: Kako se može posmatrati svet današnjice? Na koji način umetnici mogu da pojasne kompleksnu prirodu savremenog čoveka? U višeznačnom svetu u kojem živimo, snovi su izraz čovekove osnovne potrebe. Sanjari tako postaju žitelji jednog metaforičkog sveta u kojem nikakve barijere, ograničenja ili granice ne mogu da spreče pristup zemlji u kojoj je moguće redefinisati vreme, pravila, stavove ili razviti nove scenarije, nove puteve i nove krajolike. To je mesto na kojem kategorije prošlosti, sadašnjosti i budućnosti više ne postoje, već u kojem jedan napušteni svet definiše strukturu nekog novog doba", naveli su Ilaria Marota i Andrea Baćin u obrazloženju koncepta.
Najveći deo izložbe "Sanjari" biće predstavljen u Muzeju grada Beograda u Resavskoj, galerijama i Dvorani KCB-a, te u parku Muzeja Jugoslavije i na brojnim javnim lokacijama, ali i u vidu TV i radijskih formata.
Od ukupno više od 140 umetničkih radova, oko 40 je novih produkcija i 20 umetničkih intervencija u javnom prostoru.
Učesnici 58. Oktobarskog salona su: Marija Avramović i Sem Tvajdejl, Žan-Mari Apriju, Triša Baga, Davide Balula, Sesilija Bengolea, Vil Benedikt, Džejms Brajdl, Dora Budor, Niko Vašelari, Džordan Volfson, Siprijen Gajar, Nenad Gajić, Aleks Da Korte, Nikola Dee, Džeremi Deler, Sajmon Deni, DIS (Lorin Bojl, Solomon Čejs, Marko Roso, Dejvid Toro), Aleksandra Domanović, David Duar, Sesil B. Evans, Kamij Enro, Margerit Imo, Invernomuto (Simon Bertuci, Simon Trabuki), Aleks Izrael, Elejn Kameron-Vir, Melike Kara, Nadežda Kirćanski, Džoš Klajn, Klaudija Kont, Mat Kopson, Oliver Larik Mark Leki, Hana Livi, Hana Miletić, Ebeko Muslimova, Katja Novickova, Prešes Okojomon, Vong Ping, Sonja Radaković, Džon Rafman, Anri Sala, Augustas Serapinas, Igor Simić, Marijana Simnet, Guan Sjao, Emili Mej Smit, Kolin Snep, Danijel Stigman Manjrane, Dajmond Stingli, Jena Sutela, Nora Turato, Sanja Ćopić, Vuk Ćosić, Vuk Ćuk, Pjer Uig, Cao Fej, Mauro Hertig, Klara Hoznedlova, Dejvid Horvic, Maks Huper Šnajder, Tan Husein Klark, Ijan Čeng i Bojan Šarčević.
Sedmoro umetnika (Marija Avramović i Sem Tvajdejl, Sanja Ćopić, Nenad Gajić, Nadežda Kirćanski, Hana Miletić i Sonja Radaković), izabrani su na osnovu konkursa i prvi i najavljeni kao učesnici izložbe "Sanjari" uredničkog i kustoskog kolektiva Marota-Baćin, koji je prvobitno planirao bio radove 56 umetnika iz 20 zemalja.
Dvojezični katalog izložbe, u izdanju KCB-a i Cura Books, uključuje tekstove čiji su autori, osim kustoskog para, i pisci, istraživači i filozofi: Fredi Fišli i Nils Olsen, Mahfuz Sultan, Melani Čan, Đulija Bini, Ben Vikers, Entoni Huberman, Tarek Elhaik, Metju Spelberg, Emanuel Koća, Hans Ulrih Obrist, Ijan Čeng, Sanja Bojanić, Saša Ilić i Vladimir Kulić. Katalog prate i veliki ikonografski atlas radova, kao i originalni odeljak posvećen snovima umetnika, inspirisan knjigom Sogni/Dreams/Snovi, koju su Hans Ulrih Obrist i Frančesko Bonami objavili 1999. godine.
Program 58. biće zvanično otvoren 25. juna u 19 sati ispred Muzeja Jugoslavije, gde su postavljene skulpture (Dora Budor, Nikola Dee, Pjer Uig, Maks Huper Šnajder, Guan Sjao), a biće izvedeni performansi umetnika Davidea Balule "Zov i pesma ptica (Orfejeva tragedija)" i Maksa Hupera Šnajdera. U prvom performansu učestvuju i: Lidija Antonović, Ljubica Damčević, Joana Knežević, Katarina Ranković, Đurđina Samardžić, Teodora Sarić, Olga Uzkaeva, Zoran Vasiljević, a izvešće ga i 26. juna u Muzeju grada.
Uoči zvaničnog početka 58. OS, 24. juna u Francuskom institutu biće otvorena izložba "Rêverie", u saradnji sa tim kulturnim centrom, Fakultetom likovnih umetnosti u Beogradu i Umetničkim prostorom U10. Na izložbi učestvuju: Andrea Dramićanin, Jelena Pantelić, Aleksandar Rakezić, Milija Čpajak i Marija Šević.
Takođe, u podzemnom prolazu na uglu Ulice kralja Milana i Terazija biće postavljen rad "Under-Bench", trajna umetnička intervencija čiji je autor Siprijen Gajar.
Kustosko vođenje kroz postavku u Muzeju grada najavljeno je za 26. jun u 13 sati, za kada su najavljeni i performansi pojedinih umetnika (Balula, Sanja Ćopić, Sonja Radaković), dok će u Dvorani KCB-a u 17 sati početi filmski program.
Bioskop će pritom biti otvoren tokom cele noći, a na programu su radovi grupe umetnika, među kojima su i neke od zvezda svetske umetničke scene poput Džeremija Delera i Anrija Sale. U Filmskoj galeriji biće predstavljeni Tan Husein Klark i Aleks Da Korte, a u 18 sati najavljen je i razgovor sa Tanom Huseinom Klarkom, umetnikom i autorom radio drame U abecednom vrtu, koja je napisana za 58. Oktobarski salon. Razgovor će voditi dramaturškinja i filmska kritičarka Vesna Perić, urednica u Radio Beogradu 2.
U Likovnoj galeriji KCB-a biće moguće videti radove Džona Rafmana i Vuka Ćuka, u Podroomu Marije Avramović i Sema Tvajdejla, te Igora Simića i Mata Kopsona, a ispred Beogradskog izloga 26. juna u 19.30 biće predstavljen De Korteov Blue Moon (javne karaoke).
U Tržnom centru na Trgu republike (Staklenac) predstavlja se na bilbordu Aleks Izrael (Kulisa neba). Rad Aleksandre Domanović Portret dame u plamenu biće moguće videti na posteri na različitim javnim površinama.
Program prvog dana vikenda završava se na platou ispod Brankovog mosta muzičkim programom komponovanim za 58. OS – Invernomuto, Crni Med, Poglavlje VII (22.30 sati).
Posetioci će 27. juna moći da obiđu izložbu u Muzeju grada u 14 sati sa asistentima kustosa Leonardom Kaldanom, Đulijom Leonom i Giljermom Itakarambijem, koji će voditi i kroz postavku ispred Muzeja Jugoslavije.
U Galeriji Artget KCB-a u 18 časova biće predstavljena Biblioteka Sanjara, odnosno više od stotinu knjiga o snovima na srpskom i drugim jezicima koje su odabrali umetnici. Igor Simić održaće predavanje Mekana montaža, a Dејvid Horvic Kako mažnjavati knjige (predstavljanje izdanja na srpskom). Najavljen je potom i DJ set.
Prvobitno osmišljen za Muzej grada Beograda, 58. OS je krajem 2020. godine prebačen u Muzej Jugoslavije, da bi se opet vratio u prostor Resavske. Prvobitno je planirano da bude otvoren 19. septembra 2020, ali je odložen zbog pandemije korona virusa do 16. oktobra, a potom je pomeren za 4. jun 2021. Promena glavnog izložbenog prostora uticala je na još jedno pomeranje datuma otvaranja - na 25. jun 2021.
Pandemija je, kako je ranije saopšteno, otežala proces planiranja, posebno kada su međunarodne manifestacije u pitanju, dok je pronalaženje adekvatnog izložbenog prostora postao ozbiljan izazov sa kojim se organizator sve teže bori.
Oktobarski salon, najveća međunarodna izložba u Beogradu i Srbiji, čiji je osnivač Skupština grada Beograda, a organizator KCB, prvi put i zvanično ima dodatak Beogradsko bijenale u nazivu, na osnovu odluke Programskog odbora 57. OS (Gordana Goncić - predsednica, Nikola Božović, Đorđe Stanojević, Dejan Đorić, Božidar Plazinić i Dragana Palavestra).
OS je 1960. godine osnovao Grad Beograd kao izložbu najboljih ostvarenja u oblasti likovnih umetnosti (od 1967. i primenjenih umetnosti), po ugledu na izložbe Pariskog salona.
Oktobarski salon menjao je koncepciju i oblike organizovanja, a 2004. dobio je međunarodni karakter.
Prethodno, 57. izdanje Oktobarskog salona, koje su kustosi Gunar i Danijel Kvaran osmislili kao “Čudo kakofonije”, doživelo je 2018. godine u završnici oštre kritike struke, uz niz pitanja u vezi sa načinom na koji je osmišljen i organizovan, ali i uz pohvale kustoskom timu KCB-a za intenzivan prateći program. Koncept “Čudo kakofonije”, kojim su Kvaranovi želeli da ukažu na različitost i policentričnost savremene umetnosti u današnjem globalizovanom svetu naišao je na oštre kritike stručne javnosti, koja je negodovala i zbog afirmisanja pojedinih privatnih galerija na manifestaciji finansiranoj javnim sredstvima, a posebno zbog odsustva odgovora članova tadašnjeg Odbora OS na niz otvorenih pitanja u vezi sa načinom na koji je organizovana.
Oktobarski salon postao je bijenalan odlukom Skupštine grada 2014. godine. I tada su bile burne reakcije u javnosti. Posle dve godine pauze, OS je ponovo održan 2016. godine, a umetnički direktor Dejvid Eliot osmislio ga je na temu "Ljubavni zanos".
Oktobarski salon godinama je otvaran 20. oktobra - u čast Dana oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu. Između ostalog, Oktobarski salon trebalo je da doprinese “umetničkom vaspitanju naših ljudi i umnogome stimulira stvaranje samih umetnika”, kako je navedeno u katalogu prvog izdanja Oktobarskog salona 1960. godine.
Dosadašnji kustosi međunarodnih izdanja Salona bili su: Anda Rotenberg, Darka Radosavljević i Nebojša Vilić, Rene Blok, Loran Heđi, Bojana Pejić, Branislava Anđelković, Johan Pousete i Selia Prado, Alenka Gregorič i Galit Eilat, Branislav Dimitrijević i Mika Hanula, kustoska grupa Red Min(e)d, Nikolaus Šafhauzen, Dejvid Eliot, Gunar i Danijel Kvaran.
Kustosi 58. Oktobarskog salona, Ilaria Marota i Andrea Baćin, sarađuju kao urednički i kustoski kolektiv od 2009. godine. Osnivači su i glavni urednici međunarodnog umetničkog časopisa i izdavačke kuće CURA, a 2012. godine osnovali su Basement Roma, neprofitni projekat posvećen promociji umetnika najmlađe generacije. Takođe, 2018. osnovali su izložbeni prostor KURA u Milanu, gde deluju kao umetnički direktori programa Open Studio Residency. Pojedinačno i zajedno, bili su kustosi više od 40 izložbi umetnika iz celog sveta, kako u Italiji, tako i u inostranstvu, sarađujući sa muzejima, akademijama, umetničkim galerijama i fondacijama. Sarađivali su i na umetničkim publikacijama i grupnim izložbama sa mnogim umetnicima iz celog sveta, kao i sa privatnim i javnim institucijama na međunarodnoj sceni. Bili su kustosi izložbi u Kunsthale Lisabon, na Američkoj akademiji u Rimu, u muzeju MAXXI u Rimu, u Đulijani fondaciji u Rimu, u Nomas fondaciji u Rimu, na Metropoliten univerzitetu u Londonu.
Ilaria Marota diplomirala je ikonografiju i ikonologiju na odseku za Istoriju umetnosti univerziteta La Sapijenca u Rimu, dok je master studije iz oblasti muzejskog menadžmenta završila na Luis Menadžment i kustoskim studijama na univerzitetu La Sapijenca u Rimu. Pohađala je program za kustose u ISCP u Njujorku. U njena dosadašnja profesionalna iskustva spadaju: rad u okviru kustoskog odseka MACRO muzeja u Rimu (2006-2008), i u okviru kustoskog odeljenja ARCO muzeja u Beneventu (2005-2007). Andrea Baćin diplomirao je na odseku za Grafički dizajn i nove medije na Evropskom institutu za dizajn u Milanu, a radio u svojstvu umetničkog direktora za agencije poput Saatchi & Saatchi i Ogilvy & Mather.
U Odboru OS od februara 2019. godine su Gordana Goncić (predsednica), Svetlana Jovanović, Maja Kolarić, direktorka Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Đorđe Ozbolt, predstavnik Srbije na 58. Bijenalu u Veneciji 2019, te Vladislav Šćepanović, umetnik, profesor i predsednik Upravnog odbora MSUB-a.
Svi izložbeni prostori 58. OS biće otvoreni za publiku od 26. juna u 13 sati, a ulaz na program tokom vikenda otvaranja je besplatan.
Oktobarski salon biće otvoren do 22. avgusta.
Detaljan program vikenda otvaranja 58. OS nalazi se u prilogu (pdf), kao i u Kalendaru portala SEEcult.org.
(SEEcult.org)
