Više od 100 dokumentaraca na 17. Beldocsu
Program 17. Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldoks, koji će biti održan na više lokacija u Beogradu i drugim gradovima u Srbiji od 22. do 29. maja, obuhvata 103 filma, od kojih deset u međunarodnom i 12 u domaćem takmičarskom programu, a otvoriće ga, kao što je već saopšteno, dugometražni “Topli film” Dragana Jovićevića, a kao gost-kustos Beldoks specijala najavljen je filozof Srećko Horvat iz Hrvatske.
Direktorka Beldoksa Mara Prohaska Marković izrazila je veliko zadovoljstvo takmičarskim i ostalim selekcijama, u kojima je ukupno 13 svetskih premijera, jedna evropska, 59 regionalnih i 24 srpske premijere, kao i 25 projekata u razvoju i različitim fazama produkcije.
“Program je raznovrstan i relevantan. Imamo sreću da se bavimo kreativnim dokumentarizmom, jer moć dokumentarnog filma ne jenjava. Festivali ovog tipa širom sveta ostvaruju se kao vrlo posebni vibrantni prostori, ali i jedinstvena iskustva zajedničkih lucidnih sagledavanja fenomena sveta čiji smo svi neodvojivi deo”, rekla je Mara Prohaska Marković 22. aprila na konferenciji za novinare u Bioskopu Balkan.
Umetnički direktor festivala Marko Grba Sing izjavio je da su u procesu selekcije za 17. Beldoks pogledali više od 1.500 filmova iz svih krajeva sveta.
“Nekada mora da se kopa duboko da bi se našao grumen zlata. Kada me pitaju kako održavam fokus u tom procesu uvek kažem da mene lično ispunjava i podstiče svaki dobar film, a najviše svaki debitant kojeg otkrijemo i koji daje svetu filma jedan novi glas, izraz i pečat”, rekao je Grba Sing.
U domaći takmičarski program uvršteno je sedam dugometražnih i pet kratkih filmova, a režirali su ih i nagrađivani i mladi autori.
“Ponosni smo na originalne, hrabre i raznovrsne filmove domaćih autora. U ovoj selekciji imamo osam svetskih i četiri regionalne premijere”, izjavio je Grba Sing.
Uz istraživački dokumentarac o istoriji prikaza LGBT tematike u domaćoj kinematografiji “Topli film”, u konkurenciji za nagrade su i “Kako biti slobodan” Nikole Polića, “Izbor za mis zatvora” Srđana Šarenca, “Kadence za vrt” Daneta Komljena, “Neptunova nevera” Katarine Stanković, “Novosadsko sećanje” Aleksandra Reljića i “Džojmejkers” Jelene Radenović.
Kratki filmovi u tom programu su “Kad opet porastem” Jovane Avramović, “Minel” Tare Gajović, “Heterotopia” Nikole Nikolića, “Izlaz kroz ludaru” Nikole Ilića i “Šetnje koje se neće desiti” Mine Simendić.
Selektor Beldoksa Igor Stanojević istakao je da mu je drago što će publika uskoro moći da vidi filmove s kojima je proveo mesece birajući, od ogromnog broja prijavljenih, one koji su estetski i sadržajno najupečatljiviji.
“Tu je toliko apsolutnih bisera, od filmova koji će na Beldoksu biti prvi put prikazani pred bilo kojom publikom do već osvedočenih remek-dela, uključujući dobitnika Zlatnog medveda u Berlinu (Dahomej autorke Mati Diop)”, rekao je Stanojević.
Kako je dodao, raduje ga što je selekcija za međunarodni takmičarski program u punoj meri internacionalna, jer filmovi dolaze sa najrazličitijih mesta, a međusobno se značajno razlikuju, dokazujući da “ne postoji samo jedna propisana estetika, svaki od njih tako je temeljno i ekscentrično svoj”.
To su “Sunčani sat”, koji potpisuje Liis Nimik, “Porodica na određeno vrijeme” (Sead Šabotić), “La Reine” (Nikola Klinger), “U tišini i galami” (Clément Roussier, Hadrien Mossaz), “Blato” (Ilya Povolotsky), “Ustati noću” (Nelson Makengo), “Kumva” (Sarah Mallégol), “Dosadni dani i noći” (Guo Zhenming), “Cipora i Rahel nisu mrtve” (Hadar Morag) i “Pseći snovi” (Elsa Kremser i Levin Peter).
U pratećim programima posebnu pažnju privlači Beldoks specijal nazvan “Opstanak nije dovoljan”, čiji je gostujući kustos filozof Srećko Horvat, osnivačl Filozofskog teatra i jedan od lidera Pokreta za demokratij u Evropi (DiEM).
“Namera je da produbimo razumevanje društvenih fenomena i događaja koji su nas duboko dotakli u prethodnoj godini. Nećemo se toliko baviti pitanjem da li ćemo kao vrsta opstati, već kakvo je to društvo u kome želimo da živimo”, rekla je Mara Prohaska Marković.
Ciklus od sedam aktuelnih filmova otvara “Moja ukradena planeta” iranske autorke Faranas Šarifi, a gosti govornog dela programa su Federiko Kampanja i Franko Benardi Bifo.
Program Fokus posvećen je češkoj kinematografiji, u saradnji s jednim od najznačajnijih festivala dokumentarnog filma Jihlava i nedavno osnovanim Češkim centrom u Beogradu.
Projekcijom filma “Ovo” (Esto) predstaviće se njujorški institut za dokumentarni film Union Docs.
Nastojeći da osnaži mlade glasove i pruži edukaciju iz oblasti filma i medijske pismenosti, Beldoks i ove godine organizuje program Teen i radionicu MiniDoc.
Na već tradicionalnoj XR izložbi: imerzivna stvarnost Beldols ponovo predstavlja najnovija svetska ostvarenja izvedena u savremenim umetničkim medijima, putem najsavremenije tehnologije, dok novi program Play.Docs. pokreće u saradnji sa Asocijacijom industrije video igara Srbije.
U Beldocs Industry Days programu biće održano niz radionica, masterklasova, pičing sesija i drugih aktivnosti namenjenih razvoju novih filmova i umrežavanju filmskih stručnjaka.
Festivalske sale su Dom omladine Beograda, Jugoslovenska kinoteka, Kinoteka u Kosovskoj, Dvorana Kulturnog centra Beograda, Sinepleks Ušće, Art bioskop Kolarac, Centar za kulturu “Vlada Divljan“, Bioskop Balkan, Fakultet za medije i komunikacije, Nova Iskra, Endžio hab, a neki filmovi će moći da se vide i na televiziji Insajder i Beldocs+ VOD platformi.
Ulaznice se mogu kupiti direktno na festivalskom sajtu beldocs.rs, na kojem se nalazi i celokupan program 17. Beldocsa, kao i u Kalendaru portala SEEcult.org.
Autor ovogodišnjeg festivalskog spota je Luka Papić, dobitnik Gran prija na Beldoksu 2022. godine za film “Bez”.
Prošle godine, na 16. Beldocsu najboljim srpskim dokumentarnim filmom proglašen je “Vodič za obalska utvrđenja” Tijane Petrović o odnosu ljudi i prirode, dok je u međunarodnoj konkurenciji pobedio dokumentarac “TrećIII” Karima Kasema, a specijalno priznanje pripalo je filmu “Zbogom divljaku” Serhija Guatakira Sarmienta.
Festvialski sajt je beldocs.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.
*Foto: Dalibor Danilović
(SEEcult.org)