Šnajder najbolje u duhu Kiša
Priznanje za najbolji neobjavljeni dramski tekst inspirisan delom i životom Danila Kiša, na osnovu konkursa Kraljevskog pozorišta Zetski dom sa Cetinja, koji je objavljen na celokupnom prostoru bivše Jugoslavije, dodeljeno je tekstu “Enciklopedija izgubljenog vremena” Slobodana Šnajdera iz Zagreba. Šnajderov tekst “Enciklopedija izgubljenog vremena” vešto transponuje kišovske motive u vreme tranzicionih obrtanja vrednosnih sistema, kontekstualizujući njihovu stalnu aktuelnost, istakao je žiri, kojim je predsedavala dramaturg i dramska autorka Žanina Mirčevska.
Priznanje za najbolji neobjavljeni dramski tekst inspirisan delom i životom Danila Kiša, na osnovu konkursa Kraljevskog pozorišta Zetski dom sa Cetinja, koji je objavljen na celokupnom prostoru bivše Jugoslavije, dodeljeno je tekstu “Enciklopedija izgubljenog vremena” Slobodana Šnajdera iz Zagreba.
Šnajderov tekst “Enciklopedija izgubljenog vremena” vešto transponuje kišovske motive u vreme tranzicionih obrtanja vrednosnih sistema, kontekstualizujući njihovu stalnu aktuelnost, istakao je žiri, kojim je predsedavala dramaturg i dramska autorka Žanina Mirčevska.
Prema navodima žirija, Šnajderov lucidni tekst, crna komedija sa obiljem čudesnih prizora, baca nas u svet izneverenog malog čovjeka - junaka svih vremena.
Jedno od najbitnijih obeležja Kišove proze - surovost velikih priča prema tom malom čoveku - prisutna je u ovom tekstu tranzicionim metamorfozama i zastrašujućim zapom budućnosti, istakao je žiri, dodajući da efektnu dramaturšku razradu pomenutih motiva Šnajder nadograđuje elementima apsurda i groteske stvarajući originalnu i živu celinu, čime ispunjava jedan od najbitnijih ciljeva konkursa.
U uži izbor ušlo je pet od ukupno pristiglih 56 tekstova, a pored nagrađenog, to su i “Ovo oko nas” Nade Bukilić (Podgorica), “Komedijant slučaj” Aleksandra Novakovića (Beograd), “Mortifikacija” Duška Mrđe (Banjaluka) i “Hommage sedma vrsta” Boštjana Potokara (Ljubljana).
Prema navodima žirija, bez obzira na poetsku i dramaturšku raznorodnost, tekstove u užem izboru odlikuje osobena inspirisanost Kišovim delom i životom, oličena prevashodno u realizovanom autorstvu koje prevazilazi puko inkorporiranje tema i motiva Kišovog opusa.
Žiri su činili, osim Žanine Mirčevske, i rediteljka i dramski pisac Radmila Vojvodić, književnik i dramaturg Božo Koprivica, pisac i pozorišni kritičar Balša Brković i književni i TV kritičar Marinko Vorgić, saopštilo je Kraljevsko pozorište Zetski dom.
(SEEcult.org)
