Zadužbinarstvo danas
Vukova zadužbina u dane Vukovog sabora, počev od 1999. godine, organizuje okrugle stolove o značajnim pitanjima iz oblasti pisma i jezika, književnosti, kulture, odnosa prema tradiciji, folkloristike i drugim temama, a cilj ovogodišnjeg, 13. po redu okruglog stola bio je da se važna društvena tema „Zadužbinarstvo kod Srba danas“ sagleda sveobuhvatno, u kontekstu pravnog okvira koji pruža novi Zakon o zadužbinama i fondacijama.
Vukova zadužbina u dane Vukovog sabora, počev od 1999. godine, organizuje okrugle stolove o značajnim pitanjima iz oblasti pisma i jezika, književnosti, kulture, odnosa prema tradiciji, folkloristike i drugim temama, a cilj ovogodišnjeg, 13. po redu okruglog stola bio je da se važna društvena tema „Zadužbinarstvo kod Srba danas“ sagleda sveobuhvatno, u kontekstu pravnog okvira koji pruža novi Zakon o zadužbinama i fondacijama.
U prvom planu tog skupa, održanog 13. septembra u Vukovoj zadužbini, bilo je osnivanje zadužbina i fondacija danas, unapređivanje postojećih i utvrđivanje mesta i uloge zadužbina i fondacija u 21. veku.
Među učesnicima okruglog stola bili su i akademik Dimitrije Stefanović, generalni sekretar SANU, i akademik Čedomir Popov, predsednik Matice srpske, koja je suorganizator tog skupa.
Predsednik Vukove zadužbine Miodrag Maticki podsetio je u uvodnom izlaganju da je Vukova zadužbina i pre donošenja aktuelnih zakona o zadužbinama i restituciji odavno smatrala da zadužbinarstvo kao velika snaga tadicije srpskog naroda zaslužuje da se nađe u žiži interesovanja javnosti i dugoročnijih planiranja, pre svega u oblasti kulturološkog razvoja.
Parafrazirajući Vukov zapis iz „Rječnika“, Maticki je rekao da su, posle decenija potiskivanja zadužbinarstva u gotovo svim vidovima - od manastira kao zadužbina vladara do česama kraj puta - nove prilike i nove orijentacije društva oživele to pitanje i učinile ga aktuelnim. Proširio se pritom i opseg zadužbinarskog delovanja.
„Oživela je i forma zadužbinarskog podizanja hramova i spomen domova, ktitorstva u najužem svom značenju. Da pomenem Tupanjčevu crkvu više Trebinja i Spomen dom Jovana Dučića, gde se već više godina okupljaju naučnici da osvetle poetiku nekog od najvećih srpskih pesnika 20. veka. Rezultat su naučni zbornici posvećeni poetikama tvoraca srpskog književnog jezika, sve do Ljubomira Simovića i Matije Bećkovića. Eto, širi se kolo velikih pesnika oko Dučića, zadužbina njemu namenjena izrasta u živi spomenik velikom Dučiću. Ili, crkvu koju u Salašu Noćajskom podiže potomak vojvode Stojana Čupića Zmaja od Noćaja kao spomen svom velikom pretku. Na Vršačkom bregu podignuta je crkva, zadužbina, mnogi donatori pomažu obnavljanje i dogradnju konačkih kompleksa srpskih manastira od Hilandara do manastira Veliko Središte koji je razrušen u 15. veku, a danas je opet živ manastir. Koliko li je samo mostova zadužbinarskim staranjem načinjeno, koliko izbegličkih porodica skućeno, koliko dece školovano? Fond "Dijaspora za maticu" pokrovitelj je izdanja više knjiga o zadužbinarstvu kod Srba, svake godine zadužbinarski interveniše u poduhvate iz oblasti zdravstva, školstva, pomažući kulturne i izdavačke ustanove od nacionalnog značaja, zadužbine koje, danas, veoma teško uspevaju da ostvaruju svoje programe“, rekao je Maticki.
Prema njegovim rečima, novitet u zadužbinarstvu danas je osmišljavanje delatnosti zadužbina, uključivanje u njihov rad značajnih umnih ljudi koji, dobrovoljnim radom, ulažući svoje ideje i ostvarujući ih na najbolji način, postaju takođe zadužbinari.
„Pomeren je, znači, pojam zadužbinarskog uloga. To može biti set Ostoje Balkanskog značajnih ljudi naše prošlosti, njegovi medaljoni, zlatnici kojima obasjava našu prošlost, slike, vajarska dela, monografije o pojedinim mestima, o crkvama i manastirima. Jer, kada bi se gledalo samo na korist, ni za trećinu toga vrednog što danas imamo u knjigama, dokumentarnim filmovima, u rukotvoru, ne bi postojalo“, rekao je Maticki, ocenjujući da je „tu novodoneseni zakon o zadužbinama tanak, viševekovnom praksom prevaziđen“.
„U njemu se ne veruje u dobrovoljni rad, zadužbinski, za opšte dobro, sve se meri materijalnim ulozima. S druge strane prisutna je velika širina kada su u pitanju nevladine organizacije koje, ne lažimo se, dosta i nas koštaju, a čiji je doprinos, često, neprimetan i svrha im je u najboljem slučaju da doprinesu podupiranje ideja kratkoročne dnevne politike.
Srećom, postoji Kolarčeva zadužbina koja se, gledano iz ugla novog zakona, stostruko isplatila. Decenijama traje njen veoma primetan rad i kada bi se sagledali ostvareni programi pod njenim krovom, ne bi lako bilo ’sračunati’ koliki je ’profit’ ostvaren u duhovnosti našeg naroda, koliki je njen doprinos kulturnom životu, ne samo Beograda. Ili zadužbine posvećene pojedim književnim velikanima. Zadužbina ’Dositeja Obradovića’ koja je u mandatu svog prvog Upravnog odbora izdala naučno izdanje Dositejevih dela, Andrićeva zadužbina, zadužbina Miloša Crnjanskog, Desanke Maksimović, Petra Kočića, da pomenem i Vukovu zadužbinu sa svojim zabavnikom-kalendarom ’Danica’, od pre tri godine i posebnim izdanjem školskog zabavnika ’Danica za mlade’. Nezaobilazna restitucija vratiće Matici srpskoj, SANU i Beogradskom univerzitetu oreol ustanova sa najviše zadužbina i legata“, istakao je Maticki.
Među učesnicima okruglog stola bili su dr Radomir J. Popović, koji je govorio na temu „Zadužbine srpskih političara u 19. veku“, istoričarka umetnosti Gordana Gordić, autorka knjige „Zadužbine i zadužbinarstvo u tradiciji srpskog naroda“, koja je govorila o zadužbinama u Beogradu, zatim prof. dr Petar Bojović, autor knjige „Finansije zadužbina, fondacija i fondova“, koji je govorio na temu „Specifičan značaj finansija u zadužbinarstvu“, te Dušan D. Alempijević, koji se osvrnuo na zadužbinu kralja Petra Prvog Karađorđevića na Oplencu.
Okrugli sto, kako je rekao Maticki, nije usmeren ka rekapitulaciji, istoriji zadužbinarstva i pojedinih zadužbina, već traženju odgovarajućeg mesta koje zadužbine mogu i treba da imaju u 21. veku.
„Reč je o raspravama o fenomenu zadužbinarstva višega reda. Do juče su se rasprave svodile na natezanja sa strogim zakonotvorcima koji su, ne mareći za buduća vremena, umislili da im je, u periodu nemaštine i tranzicije, jedini zadatak da sve živo skrešu i suzbiju. Reč je o nastojanju da se započne daleko kvalitetnija rasprava, sa svrhom da se zadužbinarstvo unapredi i razvije, da se i mi uključimo u civilizaciju dobročinstva na svoj način, da se prizna snaga i moć aktuelnih zadužbina koje mogu biti snažan korektiv i oslonac državnim merama u oblasti kulture, prosvete i nauke. Reč je o preispitivanju aktuelnosti polazne osnove kada je reč o zadužbinama: Mogu li svojom posebnošću u kulturi našeg naroda, zadužbine i u 21. veku biti ugrađene u temelje sveopšteg opstanka i razvitka?
Pri tom, ne smemo prenebregnuti činjenicu da je, samo u poslednjim decenijama 20. stoleća, upisano 36 zadužbina, 13 fondacija i 286 fondova, a osnovano je i nekoliko novih velikih zadužbina. Ne mogu biti zaobiđeni ni pokušaji da se ukaže na modalitete marketinških poteza i koncepcija kojima bi se unapredio društveni, materijalni i normativni položaj zadužbina i dao podsticaj razmahu privatne dobročiniteljske inicijative u kulturi Srbije. Ništa manji značaj nema rasprava o upravljanju zadužbinama u srpskom društvu u uslovima tranzicije, o strategiji odnosa s javnošću u zadužbinama kulture, zadužbinskoj svojini i normativno-pravnoj dimenziji zadužbinarstva. Ovo je posebno važno kada je reč o razlikama privatnih i javnih zadužbina, o tome da nikakvo zakonodavstvo ovo ne može da strpa u istu korpu“, rekao je Maticki.
Maticki je izneo i dva primera koji potvrđuju aktuelnost i nužnost razgovora o zadužbinama danas.
Prvi, koji je iz domena restitucije, odnosi se na veliku zadužbinarka Persidu R. Milenković, koja je pored mnogih dobrotvorskih i ktitorskih dela (Manastir Vavedenje Presvete Bogorodice na Senjaku), ostala bez svojih zadužbina. Letnjikovac na Topčiderskom brdu sa vilom koja je nosila njeno ime zaveštala je Društvu "Crvenog krsta". Raznim odlukama kojima se težilo da se poništi institucija zadužbina, ovo imanje došlo je u privatne ruke. I, sada, nova vlasnica, u poodmaklim godinama, osetila je potrebu da i ona nešto zavešta. Počinje na Persidinom imanju da gradi svoj legat.
Drugi primer tiče se Prizrenca Save Igumanova koji je podigao Bogosloviju u Prizrenu, koja je porušena, a sada se obnavlja. Zadužbina "Braće Karić" dodelila je nedavno nagradu srpskom patrijarhu Irineju, a on ju je poklonio za obnovu Bogoslovije Save Igumanova u Prizrenu.
„Ako su zadužbine nešto što se čini za dušu, kako veli Vuk Karadžić u svom ’Rječniku’, onda ovaj čin patrijarha simbolizuje vraćanje duše zadužbinama“, istakao je Maticki.
Među učesnicima okruglog stola bio je i akademik Čedomir Popov, koji je istakao uvećanje obima delatnosti zadužbina, dok je prof. dr Dušan Nikolić, generalni sekretar Matice srpske, podneo saopštenje „Zadužbine u srpskom pravu (Pravna tradicija i aktuelni zakonski okviri)“. Milanka Karić, predsednica Karić fondacije, govorila je o odnosu države i društva prema zadužbinarstvu danas, a Vojin Đekić iz Zadužbine Nikole Spasića o rešenjima u novom Zakonu o vraćanju oduzete imovine koja se odnosi na zadužbine.
Učestvovali su i direktorka Zadužbine Ilije M. Kolarca Jasna Dimitrijević, direktor Zadužbine Petar Kočić Banja Luka-Beograd Nikola Vuković, glavni i odgovorni urednik lista „Zadužbina“; upravnica Zadužbine Dositej Obradović Mirjane Dragaš, predsednik UO Zadužbine Desanke Maksimović Staniša Tutnjević, osnivač Zadužbine Andrejević prof. dr Kosta Andrejević, Jadranka Božić iz Narodne biblioteke Srbije, Predrag Blagojević iz Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva Srbije, Mirjana Jakovljević sa Univerziteta u Beogradu, prof. dr Slobodan Ž. Marković, Slavko Vejinović iz Vukove zadužbine, kao i predstavnici Zadužbine Studenica iz San Franciska i Fondacije „Hemofarm“ iz Zrenjanina.
Dimitrije Stefanović
*Foto: Slavko Vejinović
