Šta sa (ponovo) otvorenim muzejima?
Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti u Beogradu (MSUB), te Galerija Matice srpske (GMS) u Novom Sadu, svesni su potrebe transformacije programskih aktivnosti i unutrašnje reorganizacije nakon dugogodišnjeg procesa rekonstrukcije i ponovnog otvaranja vrata, a u tom pogledu različito su odmakli, ali se suočavaju sa sličnim problemima. Dok su u GMS počeli da razmišljaju o tome šta ih čeka posle rekonstrukcije već na samom njenom početku, u MSUB-u i Narodnom muzeju to pitanje je aktuelizovano nedavnim otvaranjem zdanja tih institucija, a odgovor na njega, kako je rečeno 17. jula na okruglom stolu “Muzej je otvoren. Šta sad?”, otežan je i zbog finansijskih ograničenja, neodgovarajućeg zakonskog okvira i zabrane zapošljavanja usled opšte štednje.
Dok razmišljaju o načinima vraćanja stare i privlačenja nove publike, kao i jačanja relevantnosti u društvu uopšte, nacionalne muzejske institucije u Srbiji suočavaju se, kako je konstatovano, i sa izazovima koji se nalaze pred muzejima u Evropi i šire, a izazvani su tehnološkim razvojem i posledičnom promenom navika građana i načina komunikacije, posebno među mladima. Svojevrsnu utehu pružio im je direktor Velt muzeja (Svetskog muzeja) iz Beča Kristijan Šiklgruber (Christian Schicklgruber), koji je izneo slične probleme, ali i neka inovativna rešenja koja primenjuje taj muzej, otvoren prošle jeseni takođe posle rekonstrukcije i višegodišnje pauze u radu.
Uz opšte ocene o potrebi uvođenja edukativnih, participativnih i specijalnih programa za decu i mlade, te jačanja saradnje sa drugim ustanovama kulture, obrazovnim ustanovama, ali i sa kreativnom industrijom, učesnici okruglog stola, koji je moderirao dr Nikola Krstović, docent na predmetu Muzeologija na Filozofskom fakultetu u Beogradu, složili su se da bi trebalo aktivno da iskoriste trenutak kada su muzeji ponovo u fokusu javnosti kako bi rešili neke od nagomilanih problema sa kojima se suočavaju i njihove kolege u drugim mestima u Srbiji.
“Posle otvaranja (u oktobru 2017. posle desetogodišnje pauze) MSUB-a, nameću se mnoga pitanja, uključuhući i to – šta sad? Imamo lepu zgradu, fantastičnu, ali imamo li kapacitet, ljude da radimo šta bi trebalo? Brojna pitanja se nameću o kojima treba da razgovaramo i rešimo ih”, rekao je v.d. direktora MSUB-a Slobodan Nakarada, koji smatra da su muzeji “refleksija toga šta se dešava u društvu uopšte”.
“U septembru 2019. godine čeka nas spektakularna izložba Marine Abramović. To je toliko veliki i složen projekat da se, moram da priznam, pomalo i plašimo”, rekao je Nakarada, pominjući kao poseban problem MSUB-a posle rekonstrukcije strukturu osoblja, a nemogućnost zapošljavanja novog.
“Nasledili smo stari sistem, zaposlene koji samo dolaze na posao… Da li su to pravi ljudi, ne bih da se upuštam. Ali, ne možemo da zaposlimo nove, a od nas se očekuje da proizvedemo neverovatno stvari”, rekao je Nakarada, ocenjujući da je potrebno menjati i “mentalitet iznutra”, jer “muzeji nisu zgrade koje treba samo da čuvaju nešto, već i da promovišu, edukuju”…
Kao najveći izazov posle rekonstrukcije, Nakarada je naveo vraćanje publike.
“Izgubili smo publiku za deset godina… Sada kada je otvoren i Narodni muzej, pažnja je na njemu, a mislim da će se i on suočiti sa istim problemom”, rekao je Nakarada, dodajući da bi veliki uspeh bio kada bi deset odsto onih koji uđu u Tržni centar “Ušće” došli i u MSUB.
Prema njegovim rečima, potrebno je raditi intersektorski, pa bi u tom smislu Ministarstvo prosvete moglo da poradi na dolasku dece u muzeje.
Jedan od problema muzeja posle rekonstrukcije su i povećani infrastrukturni troškovi – na primer za struju, a finansijske mogućnosti su im i inače slabe.
Kako je naveo Nakarada, budžet MSUB-a bio je veći u godini kada je zatvoren zbog rekonstrukcije (2007), nego što je bio 2017. godine, kada je otvoren.
“Ministarstvo kulture mora da shvati da ono treba da služi institucijama, a ne one njemu”, rekao je Nakarada, najavljujući i inicijativu ka Ministarstvu finansija radi promene poreske politike.
Za upravnicu Galerija Matice srpske Tijanu Palkovljević ključno pitanje je kako uspostaviti relevantnost muzeja u društvu.
“Moramo da budemo deo društvenog života”, rekla je ona, navodeći primer posebnog programa koji je GMS osmislila za posetioce proteklog Exit festivala u Novom Sadu. “To radimo već deset godina, za razliku od drugih institucija u gradu”, rekla je ona, pominjući i posebne programe za decu i tinejdžere, te učešće GMS u programima Novog Sada kao buduće Omladinske prestonice i Evropske prestonice kulture.
Tijana Palkovljević je istakla da su muzejima potrebni ljudi koji shvataju da muzeji moraju da se menjaju, kao što se i svet menja. Te promene moguće su, prema njenom mišljenju, kroz edukaciju i saradnju sa drugim muzejima.
“Trebaju nam novi stručnjaci, koji znaju da komuniciraju znanje, jer komunikacija je danas promenjena – neophodno je poznavanje novih tehnologija, društvenih medija… Morate da znate kako da komunicirate znanje kroz različite platforme”, rekla je ona, napominjući da je GMS još pre 15 godina počela da razmišlja o tome šta želi da bude u 21. veku i šta želi da ponudi publici, te da je ona odmah po dolasku u GMS promenila unutrašnju organizaciju.
“Ako želite da transformišete instituciju, morate da transformišete osoblje, da podignete standarde… To je moguće jedino umrežavanjem sa institucijama, drugim ustanovama, univerzitetom, kreativnim industrijama…. Ne možete sami, moramo biti otvoreni za sve nove trendove, ljude…”, rekla je Tijana Palkovljević, pominjući saradnju GMS sa Kunst muzejem u Beču, Filozofskim fakultetom u Beogradu, Akademijom umetnosti u Novom Sadu, ali i sa dizajnerima, arhitektama, predstavnicima kreativnih industrija i stručnjacima za nove tehnologhije.
I direktorka Narodnog muzeja Bojana Borić Brešković rekla je da se još za vreme rekonstrukcije počelo razmišljati o tome šta treba uraditi u interesu posetilaca.
Prema njenim rečima, otvaranje nove stalne postavke Narodnog muzeja posle 15 godina potvrdilo je da brojna muzejska publika postoji i da je pritom reč o različitim starosnim i obrazovnim grupama koje imaju profilisane kulturne potrebe, što ujedno i obavezuje i nalaže intenziviranje dijaloga koji će voditi ka unapređenju rada muzeja.
U razgovoru je ukazano i na problem neodgovarajućeg zakonskog okvira, odnosno potrebu usvajanja novog Zakona o muzejima na kojem je počeo rad još pre petnaestak godina, ali je više puta prekidan.
Prema oceni Tijane Palkovljević, otvaranje Narodnog muzeja ubrzaće taj proces, jer je teško bilo očekivati novi zakon bez otvorenog Narodnog muzeja kao centralne institucije.
Na neophodnost novog Zakona o muzejima ukazano je i na nedavnom sastanku koji je MSUB organizovao s predstavnicima muzejskih iz cele Srbije, koje se suočavaju sa još većim problemima. U tom kontekstu je pomenuo i neodgovarajući odnos lokalnih vlasti prema pojedinim ustanovama kulture i nerazumevanje njihovog značaja, a kao primer je naveo Kulturni centar Požega sa izuzetnom zbirkom savremene umetnosti koji je, međutim, ugašen i spojen sa lokalnim sportskim preduzećem.
Direktor Velt muzeja iz Beča Kristijan Šiklgruber rekao je da se i sam suočava sa slabljenjem kapaciteta zbog odlaska kustosa u penziju, kao i sa izazovima u pogledu animiranja publike.
Velt muzej, otvoren u septembru 2017. posle rekonstrukcije, više nije samo etnografski, već sadrži i dela savremene umetnosti, a njegova prednost u odnosu na ostale u Beču je u tome što zbirka nije ograničena samo na Evropu, već ima i dosta “neevropskih predmeta”.
Smatrajući da muzeji nisu čuvari baštine, već je “muzej proces - mesto gde se stvari desavaju”, Šiklgruber je rekao da Velt muzej zato poziva glumce da izvode programe, kupuje tramvajske karte pripadnicima nižih socijalnih slojeva i preduzima druge aktivnosti kako bi doveo ljude koji obično ne dolaze.
Muzejska postavka je, inače, fokusirana na istorijske veze sa kolonijalizmom, migraciju kao jedan od najvećih problema u Evropi danas i na restauraciju muzejskih predmeta, a raspoređena je u 14 galerija za koje su kustosi osmislili posebne tekstove kojima provociraju reakcije posetilaca. “Nije muzej taj koji govori, već kustosi postavljaju pitanja i ostavljaju publici mogućnost da odgovori”, rekao je Šiklgruber, navodeći da je to prilika i za emigrante iz Avganistana i Sirije, koji se nađu u Beču, da doprinesu muzejskoj postavci svojim odgovorima na dela iz njihovih zemalja.
Učesnici okruglog stola osvrnuli su se i na neke aktuelne trendove u muzejskoj praksi u svetu radi privlačenja publike, kao što je otvaranje kafića i restorana ili gostovanje muzičkih zvezda, poput video-spota – vođenja koji su snimili Bijonse i Džej Zi u Luvru.
Prema rečima Tijane Palkovljević, važno je polemisati o ulozi muzeja, pa i rizikovati. Luvr je, kako je ocenila, pokazao da može da bude i nešto drugo, da je sve moguće, pa i iskoristiti zvezde radi privlačenja publike, sviđale se one nama ili ne.
Nakarada je rekao da ne zna koje bi slavne ličnosti sa domaće scene mogle da imaju neku sličnu ulogu u MSUB-u.
“One za koje se misli da su slavne ličnosti ne želim u Muzeju. Oni ne znaju ni gde je MSUB, ni šta predstavlja. Mi radimo suprovno od onoga što oni predstavljaju i želimo da ostanemo takvi”, rekao je Nakarada, dodajući da Marina Abramović za mnoge ljude možda ima status holivudske zvezde, ali je ona plodan umetnik koji je decenijama aktivan na svetskoj umetničkoj sceni i doneće dobro MSUB-u.
Okrugli sto inicirao je nedavno osnovani Savet za kreativne industrije pri Kabinetu predsednice Vlade Ane Brnabić, u kojem je i upravnica GMS-a, a održan je uz podršku Nacionalnog komiteta IKOM Srbija.
Kako je najavljeno, to je jedan u nizu događaja koje će Savet za kreativne industrije organizovati u narednom periodu u cilju osavremenjivanja nacionalnih ustanova kulture.
Kreativne industrije u Srbiji, prema izveštaju Svetske banke, zapošljavaju više od 100.000 ljudi, većinom starosti od 25 do 44 godine, a veliki broj njih čine žene. Ukupan prihod kreativnih industrija čini 13,5% BDP-a, a prihodi tog sektora dostigli su 4,7 milijardi evra u 2016. godini, uz prosečan godišnji rast od 6,4% u poslednje tri godine.
(SEEcult.org)
