Univerzalna vrednost u opasnosti
Izložba o srpskim srednjovekovnim manastirima na Listi svetske baštine u opasnosti - Dečanima, Gračanici, Pećkoj patrijaršiji i crkvi Bogorodice Ljeviške, otvorena je 25. novembra u sedištu Uneska u Parizu, u prisustvu patrijarha srpskog Porfirija i ministra kulture Nikole Selakovića koji su ukazali na različite načine ugrožavanja tog nasleđama Kosovu.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve (SPC), otvarajući izložbu organizovanu povodom 20 godina od upisa Dečana na Listu svetske baštine, rekao je da je Unesko, stavljanjem srpskih svetinja pod svoju zaštitu, pokazao njihov univerzalni značaj za ceo civilizovani svet, istovremeno ih čuvajući za buduće naraštaje, saopštilo je Ministarstvo kulture.
Patrijarh srpski Porfirije rekao je, između ostalog rekao, da je manastir Visoki Dečani, zbog teških i složenih istorijskih okolnosti kroz koje je srpski narod kroz vekove prolazio, a kroz koje, nažalost, i danas prolazi, svoju primarnu svetlonosnu misiju konstantno, ćutke i dostojanstveno ostvarivao, svedočeći i u najmračnijim vremenima da je svetlost jedini ispravni put i jedini pravi cilj svakoga čoveka.
Patrijarh je rekao da kako osnivači manastira, tako i njihovi žitelji pripadaju jednom konkretnom narodu, ali “prosvećeni blagodaću Božijom, oni prevazilaze granice naroda iz kojeg su potekli i postaju univerzalni i po ljubavi pripadaju svima”, te naveo da to ne negira njihovu primarnu pripadnost srpskom narodu i SPC koji su ih iznedrili.
Ministar Nikola Selaković rekao dje a je srpska kulturna baština na Kosovu i Metohiji i u 21. veku jedno od najugroženijih kulturnih dobara u Evropi. Podsetio je da se četiri kulturna dobra, koja su deo svetske baštine Uneska i imaju prepoznatu izuzetnu univerzalnu vrednost, od 2006. godine nalaze na Listi svetske baštine u opasnosti.
“I pored toga, neprekidni nasrtaji na srpsku baštinu, pokušaji preimenovanja i falsifikovanja istorije postali su gotovo svakodnevica. Samo u periodu 2023-2024. dogodio se 31 napad, od kojih je većina bila usmerena na uništavanje i skrnavljenje kulturnih dobara”, rekao je Selaković.
Selaković je ukazao da je naročito bio dramatičan period posle okončanja ratnih sukoba u junu 1999. godine, kada je, u organizovanim napadima, oskrnavljen, oštećen ili u potpunosti uništen veliki broj srpskih crkava i manastira.
“U velikom talasu nasilja, u martu 2004, stradali su, među mnogim drugim, i neki od nebično vrednih srpskih spomenika, poput manastira Svetih arhanđela kod Prizrena, manastira Devič i još nekoliko srednjovekovnih crkava u samom gradu Prizrenu. Uništeno je, spaljeno i oštećeno 34 crkve i manastira i razrušena su tri groblja”, podsetio je Selaković.
Selaković je ukazao na još jedan aspekt ugrožavanja srpskih srednjovekovnih spomenika na Kosovu i Metohiji, čak i onih koji su svetska baština - putem falsifikata, a to se, kako je naveo, pre svega čini kroz krivotvorenje podataka o njihovom poreklu.
Ministar je naglasio da u ime izuzetne univerzalne vrednosti, čije je očuvanje jedan od ključnih misija Uneska, a u ime istorijske istine, izložba budi i poziva savest javnosti i stoji nasuprot svakom nasilju i krivotvorenju i svedoči o neophodnosti i plemenitosti misije zaštite kulturnog nasleđa čovečanstva.
Govoreći o značaju obeležavanja 20 godina od upisa manastira Dečani na Listu svetske baštine, Selaković je istakao da se otvaranje izložbe održava na drugi dan slave Svetog Stefana Dečanskog, podsetivši da je i sama slava, kao običaj srpskog naroda, na Listi nematerijalne kulturne baštine Uneska.
Direktor Kancelarije za kulturnu i javnu diplomatiju Arno Gujon je istakao da je Unesko, stavljajući četiri srpska manastira na Listu svetske baštine u opasnosti, potvrdio njihovu kulturnu vrednost a ujedno i njihovu krhkost.
“Iza svakog starog kamena tih zdanja nalaze se muškarci i žene zato što je kulturna baština otelotvorenje žive istorije života i ljudi koji su osnovali jedinstvenu kulturu. Brinući o svom kulturnom nasleđu na Kosovu i Metohiji, Republika Srbija brine i o njima”, rekao je Gujon.
Direktor Centra za svetsku baštinu Uneska Elundu Asomo rekao je da Unesko aktivno učestvuje u promovisanju Liste svetske baštine u opasnosti, kao i da upisivanje na nju prepoznaje ono što su univerzalne vrednosti tih mesta koje međunarodna zajednica mora da čuva.
Aosom je izrazio nadu da će izložba o srpskim srednjovekovnim spomenicima produbiti znanje o istorijskom njihovom značaju za čovečanstvo kao celinu.
*Foto: Ministarstvo kulture
(SEEcult.org)
