Rotko prvi put u Moskvi
Izložba američkog slikara ruskog porekla Marka Rotka (1903-1970) otvorena je do sredine avgusta u galeriji Garaža u Moskvi, a prvi put predstavlja ruskoj javnosti 13 radova tog istaknutog predstavnika apstraktnog ekspresionizma, koji obuhvataju 20 godina njegovog stvaralaštva. Izložbu “Mark Rotko. U tajanstvenom svetu” čine monohromna platna koja u polutamnoj sali može da pogleda najviše 60 posetilaca. Pod prigušenim svetlom, čuvar dozvoljava da ulazi jedan po jedan posetilac tek kad ih toliko izađe sa izložbe.
Izložba američkog slikara ruskog porekla Marka Rotka (1903-1970) otvorena je do sredine avgusta u galeriji Garaža u Moskvi, a prvi put predstavlja ruskoj javnosti 13 radova tog istaknutog predstavnika apstraktnog ekspresionizma, koji obuhvataju 20 godina njegovog stvaralaštva.
Izložbu “Mark Rotko. U tajanstvenom svetu” čine monohromna platna koja u polutamnoj sali može da pogleda najviše 60 posetilaca. Pod prigušenim svetlom, čuvar dozvoljava da ulazi jedan po jedan posetilac tek kad ih toliko izađe sa izložbe.
Kako primećuju ruski izveštači, publika se, međutim, ne zadržava duže u razgledanju i proučavanju Rotkovih dela, već se radije prepušta razgovoru i razmeni utisaka. To je i razumljivo, pravdaju publiku likovni kritičari, navodeći da su posetioci prepušteni sami sebi u tumačenju slika pošto nema nikoga u galeriji ko bi im pomogao i objasnio Rotkova platna prekrivena slojevima crvene i žute boje, ili pri kraju slikarevog života preovlađujućim sivim i crnim tonovima.
Emigrant jevrejskog porekla iz ruskog Dvinska, Markus Rotkovič, pošto je stigao u Ameriku, dugo je nosio tablicu na grudima sa natpisom “I no speak English”, a postao je jedan od najskupljih posleratnih slikara. Potvrdio je pritom strašno pravilo: najbolji slikar je - mrtav slikar. Njegovo samoubistvo u februaru 1970. godine prouzrokovalo je dotad gotovo neviđenu gužvu na tržištu slika, a borba za nasledstvo nesrećnog umetnika sve više se rasplamsavala.
Rotkovih dela nema u Rusiji, pa otuda svaka njegova izložba postaje prava senzacija.
Ne bez primesa zlobe, “Fajnenšl tajms” piše o “istorijskom revanšu Rotka” Rusiji.
Nažalost, do revanša i trijumfa Rotka je još daleko. Jer prvo pitanje koje postavljaju posetioci na izložbi je: Kako sve ovo shvatiti? U tom smislu, kako navode mediji, što slike podsećaju mnoge na obične tapete-razapeta monohromna platna. Publici je predstavljeno nešto što je viđeno u njujorškim galerijama 60-ih godina prošlog veka, ili je pak nastalo “na nervnoj bazi”.
Ako je verovati onome što je o Rotku napisano, nikave prethodne pripreme posetiocu izložbe nisu ni potrebne - jedostavno treba utonuti u slojeve boja i “trenirati” emocije u njihovim kontrastima. Međutim, prirediti izložbu u Moskvi računajući da će se svi posetioci uživeti u apstraktni ekpresionizam, isto je tako verovatno kao da ruski čitalac koji ne zna engleski jezik čita u originalu Volta Vitmana! Snaga je tu, ali pamet nedostaje, jadaju se ruski kritičari.
Čim su slike Rotka postale dostupne moskovskoj publici, odmah su se pojavili recepti “alternativne likovne medicine” - kako ih treba “pravilno” shvatiti i tumačiti. Po tim sugestijama, za “gledanje i shvatanje” slika apstraktnog ekspresionizma potrebno je stati ispred platna na udaljenosti ne većoj od jednog metra i početi samoporinuće u njegovu atmosferu. A to znači - biti spreman za susret prve vrste sa depresivnošću koju Rotkova dela emituju.
Rotko, kao što svedoče njegovi biografi, nije podnosio kapitalističku “ušuškanost”.
Prihvatajući narudžbine za opremanje univerzitetskih ili restoranskih dvorana, on nije ni za jotu odstupao od svoje poetike, niti je u bilo čemu pokazivao spremnost da pravi u tom pogledu bilo kakve ustupke, pa je oslikavao svoje mistične monohome površine.
U osvrtu na izložbu u Garaži jedan izveštač naveo je i mišljenje nekoliko posetilaca da je navodno Rotko izvršio samoubistvo pošto se uverio da nikada neće moći dostići savršenstvo Maljeviča. U tim čudnim pretpostavkama likovni kritičari naslućuju i zrne istine: Rotko je plot ploti ruske avangarde, ali onog njenog segmenta koji je u Njujorku prepariran u doba postmodernizma.
Ruski mediji su jedinstveni u oceni da je Rotkova izložba u Moksvi mogla biti epohalni događaj da je postavljena u funkciji prosvetiteljske misije. To se, međutim, nije desilo, jer je lišena bilo kakve koncepcije, tako da nije jasno da li je postavljena u okviru ruske avangarde ili pak kao izdanak američke atmosfere 60-ih, ukoliko već nije okarakterisana kao likovna vododelnica na razmeđu vekova. Ali, kustosi su izabrali nešto sasvim četvrto: hteli su da pokažu dragocenosti. I tu više ne može ništa da se kaže - dovoljna su siva platna, a tu je još i progušeno svetlo, pa čuvar... Upijamo energiju miliona. Malo li je?, pita se jedan ruski izveštač sa izložbe.
Među izloženim delima je i čuvena Rotkova slika “№ 12”, kao i jedno od njegovih poslednjih dela tamnih tonova iz 1969.
Radovi Rotka nalaze se u muzejskim i privatnim kolekcijama širom sveta, a velike retrospektive imao je u Vašingtonu, Njujorku, Parizu, Londonu...
Sajt Garaže je www.garageccc.com
Branko Rakočević
