Predlog novog saziva NSK pred poslanicima
Lista kandidata za novi saziv Nacionalnog saveta za kulturu (NSK) uvrštena je u dnevni red predstojećeg vanrednog zasedanja Skupštine Srbije na predlog resornog skupštinskog odbora koji ju je usvojio još pre deset meseci, uprkos oštrom protivljenju reprezentativnih umetničkih udruženja kao ovlašćenih predlagača, kao i poslanika stranaka opozicije koji su tražili povlačenje sporne liste iz procedure.
Zbirna Lista kandidata za članove NSK usvojena je 12. aprila 2018. na sednici Odbora za kulturu i informisanje na predlog Ministarstva kulture i informisanje, a uvrštena je kao poslednja tačka dnevnog reda 11. vanrednog zasedanja parlamenta koje počinje 11. februara, uz najavljeni bojkot dela stranaka opozicije.
Reprezentativna udruženja za pozorišnu, filmsku umetnost i umetničku igru, kao i za književnost i prevodilaštvo, apelovala su još u aprilu prošle godine na Skupštinu Srbije da stane u odbranu Zakona o kulturi i ne dopusti njegovo dalje kršenje usvajanjem sporne liste kandidata za članove NSK. Zahtev za poništenje predloženog kandidata uputilo je naknadno parlamentu i Društvo konzervatora Srbije, koje je takođe ovlašćeni predlagač jednog člana NSK.
Poslanica Demokratske stranke i nekadašnja dugogodišnja predsednica skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje Vesna Marjanović izjavila je za portal SEEcult.org da se “problematična lista kandidata za NSK, usvojena uz očigledno kršenje zakonske procedure, nalazila u skupštinskoj proceduri deset meseci bez ikakvog obrazloženja” - niti je vraćena Odboru na ponovno razmatranje, što bi prema njenom mišljenju uključivalo i ponavljanje procedure za osporene kandidate, kao i za one koji su se povukli, niti je stavljena na dnevni red Skupštine.
“Zašto je ova lista čekala čitavih deset meseci da bi se tek sada našla na dnevnom redu Skupštine, nakon svih problema koji su pratili proces kandidovanja, pitanje je za predsednika Odbora za kulturu i informisanje, kao i za Vladu Republike Srbije. Pretpostavljam da je cilj da kulturna javnost, uz stalne dnevne probleme i nove izazove sa kojima se suočava, zaboravila na ovaj slučaj”, rekla je Vesna Marjanović.
Prema njenom mišljenju, ukoliko dođe do izbora ovako predloženog sastava NSK, biće to primer još jednog nepotrebnog pravnog nasilja uz kršenje zakonom predviđene procedure, zbog čega će se u NSK naći ljudi sa čijim se izborom nisu složili članovi reprezentativnih umetničkih udruženja, koje je Zakon o kulturi ovlastio da ih predlaže i predstavlja.
“NSK će ostati kao primer još jedne institucije koja je imala veliki potencijal da pruži neophodnu podršku kulturnom razvoju Srbije, jačanju institucija kulture, poboljšanju položaja umetnika, a koja je zbog nemara i prezira države u poslednjih pet godina, izgubila svoj uticaj i funkciju”, ocenila je Vesna Marjanović.
Sedam reprezentativnih udruženja, koja su zakonski ovlašćeni predlagači kandidata za članove NSK, upozorila su bila u aprilu 2018. da je skupštinski Odbor za kulturu i informisanje većinom glasova potvrdio Zbirnu listu kandidata za članove NSK iako je utvrđena mimo zakonske procedure, a na kojoj su sporne kandidature Živorada Ajdačića i Vladimira Logunova. Predstavnici udruženja dramskih, filmskih i baletskih umetnika, Srpski PEN centar, Srpsko književno društvo i Udruženje književnih prevodilaca Srbije (UKPS) zatražili su tada da Skupština vrati Zbirnu listu Ministarstvu kulture i informisanja, te da ono organizuje ponovni postupak predlaganja u oblastima u kojima su nelegalno predloženi kandidati za članove NSK.
Predstavnici Udruženja dramskih umetnika Srbije (UDUS), Udruženja filmskih umetnika Srbije, Udruženja filmskih glumaca Srbije i Udruženja baletskih umetnika Srbije (UBUS) podsetili su i na samoj sednici Odbora za kulturu i informisanje da su još 2016. godine predložili za člana NSK Vojislava Brajovića, predsednika UDUS-a, i to kao jedinog kandidata za grupaciju za koju su ovlašćeni članom 16. Zakona o kulturi (pozorišna umetnost, filmska umetnost i umetnička igra). Kandidaturu Brajovića, kao jedinog kandidata, ta grupacija udruženja potvrdila je i u oktobru 2017, kada je Ministarstvo kulture i informisanja zatražilo od ovlašćenih predlagača da predlože još jednog kandidata za tu oblast – na šta imaju pravo, mada Zakon o kulturi dozvoljava predlog “jednog, a najviše dva kandidata”.
Udruženja su naglasila da je bez njihovog znanja i saglasnosti, a u ime Koordinacionog odbora umetničkih udruženja (KOO) - koje je ovlašćeno da organizuje, ali ne i da predlaže kandidate za NSK, tadašnji predsednik KOO Dušan Rusalić pridodao još jednog kandidata za oblast pozorišne/filmske umetnosti i umetničke igre – Vladimira Logunova, predsednika UBUS-a. S obzirom da je Ministarstvo kulture i informisanja prihvatilo taj predlog i uvrstilo Logunova na Zbirnu listu koju je prosledilo resornom skupštinskom odboru, četiri udruženja uputila su skupštinskom Odboru za kulturu i informisanje, Vladi Srbije i Ministarstvu kulture i informisanja obrazloženi zahtev za odbacivanje nezakonite kandidature Logunova. Rusalić je u međuvremenu smenjen sa mesta predsednika Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) na osnovu kojeg je bio na čelu KOO.
Brajović je u međuvremenu, u znak protesta zbog kršenja zakonske procedure, odlučio da se povuče iz kandidature, a s obzirom da je kandidatura Logunova predložena uz kršenje propisa, četiri reprezentativna udruženja, kako su naglasili njihovi predstavnici, zapravo i nemaju kandidata za člana NSK.
Članovi Odbora za kulturu i informisanje obavešteni su i od Udruženja književnih prevodilaca Srbije, Srpskog književnog društva i Srpskog PEN centra, da je do došlo do kršenja zakonske procedure i u postupku predlaganja kandidata za oblast književnog stvaralaštva i književnog prevodilaštva, jer je KOO za tu oblast predložio Živorada Ajdačića, iako nema podršku ni jednog reprezentativnog udruženja iz oblasti književnog prevodilaštva. Predlog ovlašćenih udruženja bio je prevodilac Duško Paunković, koji je član NSK od osnivanja tog tela 2012. godine, a bio je svojevremeno i njegov predsednik. Srpski PEN centar, SKD i UKPS su se, inače, još u oktobru 2017. javno usprotivili kandidaturi Ajdačića, smatrajući da ne zadovoljava zakonom predviđene uslove za članstvo u NSK.
Do kršenja zakonske procedure došlo je i tokom predlaganja kandidata Društva konzervatora Srbije koje je takođe još u aprilu 2018. zatražilo od Skupštine i nadležnog odbora povlačenje kandidature svog dotadašnjeg predsednika Alekse Ciganovića i dr Biljane Đurđević, jer je tokom procedure kandidovanja prekršen Statut tog udruženja, a Ciganović je zbog toga podneo i ostavku.
Osporena Zbirna lista kandidata za novi sastav 19-članog NSK sadrži ukupno 30 imena, a usvojena je na sednici Odbora za kulturu i informisanje većinom glasova (sedam za, dva protiv), uz obrazloženje predsednika Odbora Mirka Krlića da posao tog skupštinskog tela nije da raspravlja o odnosima među udruženjima ili da “ulazi u pojedinosti biografija” kandidata o kojima će se izjasniti poslanici na sednici parlamenta. I sekretar Ministarstva kulture i informisanja Igor Jovičić rekao je tada da je Ministarstvo samo objedinilo listu kandidata, te da nije vlasno da ulazi u predloge i odnose ovlašćenih predlagača.
Prema predlogu skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje, usvojenog u aprilu 2018, na Zbirnoj listi kandidata za četiri člana NSK u ime umetničkih udruženja su: Duško Paunković ili Živorad Ajdačić (književno stvaralaštvo i prevodilaštvo), Dušan Rusalić (likovne umetnosti, primenjene umetnosti, vizuelne umetnosti, dizajn i arhitektura), Ivan Ilić ili Srđan Hofman (muzičko stvaralaštvo (kompozitori, izvođači) i Vojislav Brajović ili Vladimir Logunov (pozorišna umetnost, filmska umetnost i umetnička igra). Na Zbirnoj listi su i četiri kandidata Vlade Srbije iz reda istaknutih umetnika i stručnjaka - diplomirani dramaturg Dušan Kovačević, koji je član i dosadašnjeg sastava NSK, te dr likovnih umetnosti Nikola Šuica, profesor opšte istorije Đorđe Đurić i kompozitor Svetislav Božić. Na Listi su i kandidati za četiri člana NSK koje su predložile ustanove kulture, čiji je osnivac Republika, autonomna pokrajina i jedinice lokalne samouprave - dr Dragana Kovačić ili Vesna Bašić - na predlog Narodnog muzeja u Beogradu, Aleksandar Stamatović ili Nebojša Dugalić - na predlog Narodnog pozorišta u Beogradu, dr Dragana Milunović - na predlog Narodne biblioteke Srbije, te Bogdana Opačić ili Bojana Subašić - na predlog Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka. Jedan član NSK bira se iz oblasti zaštite kulturnog nasleđa, a na predlog Društva konzervatora Srbije, kandidati su Aleksa Ciganović i dr Biljana Đorđević. Dva člana NSK biraju se na predlog Srpske akademije nauka i umetnosti, koja je kandidovala akademike Predraga Pipera, Tibora Varadija i Ivana Jevtića, kao i dopisnog člana SANU Miodraga Markovića. Jednog člana NSK predlaže Savet Univerziteta umetnosti, a kandidat je mr Olivera Stojadinović, profesorka Fakulteta primenjene umetnosti u Beogradu. Takođe, jedan član NSK bira se na predlog Konferencije univerziteta Srbije, a kandidat je prof. dr Čedomir Vasić. Dva člana NSK biraju se kao predstavnici nacionalnih manjina, a kandidati su Karolj Viček, Vasvija Gusinac, Miroslav Jovičin i Vesna Milekić, na osnovu predloga Koordinacije nacionalnih veća nacionalnih manjina.
Sadašnjem sastavu NSK, inače, istekao je mandat još u maju 2016, a te godine mu je izmenama i dopunama Zakona o kulturi promenjen delimično i status, uključujući pravo da učestvuje u izradi strategije razvoja kulture.
U prvi saziv NSK, koji je izabran 25. maja 2011. godine na mandat od pet godina, ušli su: Mileta Prodanović, Vesna Injac Malbaša (1960-2015), Milica Todorović, Dušan Kovačević, Marina Nešković, Duško Paunković, Aleksandar Denić, Slobodan Vujović, Dušan Otašević, Miro Vuksanović, Egon Savin, Gordana Komad Arsenijević, Karolj Viček, Muhedin Fijuljanin, Goran Paskaljević, Isidora Žebeljan, Miroslav Mogorović, Ivana Stefanović i Žarko Dragojević.
Uprkos tome što, za razliku od sličnih saveta u drugim oblastima, nije imao obezbeđene uslove za rad, koji je do izmena Zakona o kulturi 2016. godine bio predviđen kao volonterski, članovi NSK u kontinuitetu su reagovali na mnoga aktuelna pitanja u oblasti kulturne politike. Učestvovali su aktivno i u komentarisanju Nacrta strategije razvoja kulture, čija poslednja verzija sa kraja 2017. godine još čeka u Vladi Srbije upućivanje u skupštinsku proceduru. Pred kraj mandata ministra Ivana Tasovca, sa kojim je NSK često bio u sporu u javnosti, usvojene su izmene i dopune Zakona o kulturi kojim su umanjena ovlašćenja NSK, a članovima tog tela je pritom odobrena naknada za rad.
(SEEcult.org)
