Očuvanje vrednosti promenom
Aktivisti Inicijative za Društveni centar organizuju već gotovo nedelju dana celodnevne aktivnosti u skvotiranoj kasarni “Dr. Arčibald Rajs” u Novom Sadu, a dobijaju i sve širu podršku za nameru da pretvore taj napušteni i zapušteni vojni objekat u centar za nezavisne kulturne, obrazovne, društvene i sportske aktivnosti.
Aktivisti Inicijative za Društveni centar organizuju već gotovo nedelju dana celodnevne aktivnosti u skvotiranoj kasarni “Dr. Arčibald Rajs” u Novom Sadu, a dobijaju i sve širu podršku za nameru da pretvore taj napušteni i zapušteni vojni objekat u centar za nezavisne kulturne, obrazovne, društvene i sportske aktivnosti.
Inicijativu za Društveni centar podržali su proteklih dana i Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije, koja okuplja više od 50 udruženja iz cele zemlje, kao i Građanske inicijative, ali i predstavnici gradskih vlasti koji se, medjutim, ne slažu i sa načinom ostvarivanja same ideje o Društvenom centru.
Gradske strukture, kako je rekao član Gradskog veća za kulturu Novog Sada Andreja Bursać, apsolutno prepoznaju suštinu ideje stvaranja Društvenog centra, pa je moguća i finansijska podrška. Bursać je napomenuo da ne misli pritom na metode na koje se ta ideja realizuje.
Dok očekuju razgovore sa zvaničnicima, aktivisti su u prvih nekoliko dana izbacili dva kontejnera različitog čvrstog otpada i 30 kubnih metara korova, očistili oluke i osposobili dva objekta: bivši vojnički klub i kantinu. Narednih dana, kako su saopštili, biće stavljena u funkciju i oficirska kućica.
Zahvaljujući trudu i smislu za improvizaciju okupljenih, nastala je nova staza od odbačenih cigli, sistem za reciklažu, poligon za vežbanje i kuhinja u kojoj se svakodnevno priprema zajednički ručak. Donacije prijatelja, komšija i građana omogućile su da prostor kasarne počne da liči na Društveni centar, a najmlađi posetioci su okitili i jelku.
Prepodnevne aktivnosti fokusirane su na čišćenje zapuštenog dvorišta i ruiniranih objekata, a tokom popodneva i večernjih sati, kada čišćenje više nije moguće, jer nema nema struje, vode i grejanja, organizuju se različite programske aktivnosti za koje se povremeno koriste agregati.
Tako do sada održan akustični koncert Borisa Kovača, izvedena je predstava Porodice bistrih potoka i žonglerski performans. Slobodan Tišma govorio je na književnoj tribini, Filmski front je gostovao sa svojima programom, a organizovane su i humanitarne muzičke slušaonice na kojima su prikupljeni pokloni za decu beskućnike iz Svratišta u Novom Sadu.
Društveni centar trebalo je 27. decembra da ugosti i predstavnike AKC Metelkova iz Ljubljane - kulturnog centra koji je skvotiran pre 18 godina, ali je iz tehničkih razloga ta poseta odložena za januar.
Od 28. decembra najavljen je i serijal edukativnih tribina, a prva je posvećena prevenciji narkomanije. Uz “Aktivističku kuhinju” i radionicu šivenja, kao i celodnevnu otvorenu galeriju, najavljen je i nastavak humanitarne akcije za decu iz Svratišta.
Takođe, svakoga dana u 17 sati održava se sastanak Radne grupe Inicijative za Društveni centar koji je otvoren za sve zainteresovane.
Inicijativa za Društveni centar poručuje i da ideja pretvaranja napuštene kasarne u višenamenski prostor za kreativno i kvalitetno provođenje slobodnog vremena, kakav nedostaje Novom Sadu, naglašava zapravo potrebu za aktivnom zaštitom kulturno-istorijskih spomenika.
“Praksa pretvaranja vojnih objekata, fabričkih hala, magacina i drugih napuštenih zgrada u društvene i kulturne centre, u skladu je sa vremenom u kojem živimo. Njihova vrednost se čuva promenom namene i ulaganjem u adaptaciju, prateći duh sadašnjice i potrebe zajednice”, poručili su aktivisti Inicijative za Društveni centar, navodeći kao kratkoročnu viziju
uređenje samog prostora, njegovo osposobljavanje za funkcionisanje i oplemenjivanje sadržajima i zelenilom, dok bi, dugoročno, to trebalo da bude “mesto ličnog i zajedničkog napretka, razmene znanja i sticanja iskustva kroz učenje i praktičan rad”.
Inicijativu za Društveni centar čine kako afirmisani pojedinci u domaćem i međunarodnom kontekstu, tako i neafirmisani pojedinci, mnogi od njih udruženi u formalne ili neformalne grupe i udruženja.
Obrazovna pozadina okupljenih u Inicijativu za Društveni centar obuhvata najrazličitije oblasti, a najviše je visoko obrazovanih, studenata i predavača. Mnogi/e imaju iskustva u radu sa osetljivim i sa drugim društvenim grupama (osobe sa invaliditetom, žene, maloletni delikventi, starije osobe, žene - žrtve nasilja, izbegla i raseljena lica, mladi, talenti...).
Prema navodima Inicijative, čin ulaska u bivši vojni objekat (koji je uključen u master plan o nepokretnostima Vojske Srbije koje nisu neophodne za njeno funkcionisanje) predstavlja čin borbe za pravo na javni prostor, odnosno pravo na javni pristup napuštenim objektima, izloženim propadanju, a koji su u posedstvu države i njenih institucija.
Članovi Inicijative za Društveni centar, koji su par meseci pre ulaska u kasarnu pokušali da dobiju dozvolu za njeno korišćenje, skreću pažnju i na razliku između skvotiranja iz nužde, na koje se najčešće odlučuju stambeno ugrožena lica, i skvotiranja kao političkog čina.
Skvoteri iz ubeđenja (aktivisti, umetnici, kulturni radnici...), kojima je potreban prostor za realizaciju ideja, aktivnosti i programa, ulaskom u zgrade koje leže napuštene žele da pruže javno dobro. Oni ne ulaze u prostor u kojem neko živi ili koji neko koristi, već preuređuju i oživljavaju prostore koje su drugi napustili. U poslednje vreme se skvotiranje sve manje shvata kao uzurpacija, a sve više kao reciklaža prostora tj. pretvaranje zapuštenog i nekorišćenog u živi prostor, poručila je Inicijativa za Društveni centar.
U toku je i potpisivanje peticije podrške Inicijativi za Društveni centar, a svi zainteresovani mogu da pomognu i doniranjem stvari koje im više ne trebaju, uključujući ćebad i vreće za spavanje, nameštaj, grejna tela i ogrev, tehničku opremu, posuđe, kancelarijski pribor...
Sajt Inicijative za Društveni centar je www.drustvenicentar.org
(SEEcult.org)
