Mihailoviću Ramonda serbica
Nagrada “Ramonda serbica” za 2016. godinu dodeljena je književniku i akademiku Dragoslavu Mihailoviću za celokupno književno delo i doprinos književnosti i kulturi.
Nagrada se dodeljuje u okviru Književne kolonije “Sićevo” u Nišu, a o 22. dobitniku je odlučio žiri koji su činili Zlata Kocić (predsednica), Jasmina Ahmetagić i Velimir Kostov, navodeći u obrazloženju da posebnu čar pripovedanju Mihailovića “daju pasaži koji odražavaju srođenost sa prirodom. Živi kao i likovi, motivi prirode umeju da izrastu u simbole. Neusiljeno, neosetno, kao cvet tikve. Od naizgled uzgrednog detalja, do naslova, od naslova, ‘Kad su cvetale tikve’, do idioma u svesti generacija čitalaca”.
“Da li je po sredi asocijacija na vreme gubljenja nevinosti, ili umiranja, ili uopšte, posla s nečistom silom, da li se pak ujedno priziva i tuk na utuk, simbolika plodnosti, vezana za cvet tikve kod mnogih naroda – tek, možemo li ne sagledati novu vezu i novu simboliku u ovom lepom času kad, u čast Dragoslavu Mihailoviću i svim njegovim književnim čedima, cveta da ne precveta srpski feniks latinskog naziva RAMONDA SERBICA”, naveo je žiri, prenela je izdavačka kuća Laguna, koja je 2015. godine počela da objavljuje sabrana dela Mihailovića u 12 tomova.
Dosad je objavila romane “Kad su cvetale tikve” i “Čizmaši”, te zbirku priča “Petrijin venac”, a do kraja godine objaviće i zbirku priča “Uhvati zvezdu padalicu”.
Rođen 1930. godine u Ćupriji, Mihailović je prvi poluknjiževni rad, humoresku “Pismo”, objavio 1957. u Ježevom kalendaru. Zatim je nekoliko godina sarađivao u novosadskom časopisu Letopis Matice srpske. Matica srpska je objavila 1967. i njegovu prvu njegovu knjigu - zbirku šest pripovedaka “Frede, laku noć”, za koju je dobio Oktobarsku nagradu Grada Beograda. Matica je u Letopisu objavila 1968. i njegov kultni roman “Kad su cvetale tikve”. Treća knjiga, “Petrijin venac”, izdata 1975. godine, osvojila je Andrićevu nagradu, a za roman “Čizmaši” (1983) dobio je NIN-ovu nagradu, te nagradu Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu 1985. godine.
Mihailović je 1969, prema motivima svog romana “Kad su cvetale tikve”, napisao istoimenu dramu koja je iste godine pet puta igrana u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, ali je posle mnogobrojnih napada na političkim skupovima i u medijima, te lične intervencije Edvarda Kardelja i javnog govora Josipa Broza Tita, skinuta s repertoara zbog eksplicitnog pominjanja zatvorenika na Golom otoku. Potom 14 godina nije ponovo stavljana na repertoar, a obnovljena je u Narodnom pozorištu u Beogradu 1984, dok igrani film prema već otkupljenom scenariju nije snimljen. Roman “Kad su cvetale tikve” bio je devet godina praktično zabranjen, a isto toliko zvanični jugoslovenski diplomatski predstavnik odlagao je izlazak prevoda u jednoj socijalističkoj zemlji.
Mihailović je 1990. počeo da objavljuje i dokumentarno-publicističku knjigu u više tomova “Goli otok”.
Objavio je i publicistička dela i naučne studije “Kratka istorija satiranja” (1999), “Crveno i plavo” (2001), “Vreme za povratak” (2006), “Majstorsko pismo” (2007) i dramu “Skupljač” (2011).
Izabrana dela su mu štampana dva puta, u šest knjiga 1984. i u sedam knjiga 1990. godine.
Dobitnik je i Kočićeve nagrade za životno delo, Račanske povelje za celokupno književno delo, Vitalove nagradu za zbirku pripovedaka “Preživljavanje”…
Mihailović je za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran 1981, a za redovnog 1989.
*Foto: Laguna
(SEEcult.org)
