Ko ti je dao sve te reči…
Galerija Navigator na Novom Beogradu predstavlja od 4. februara izložbu “Ko ti je dao sve te reči kad ih pogrešno koristiš ili svakom je njegov neizdrž najneizdrživiji” sa radovima Aleksandra Maćaševa, Andreja Dolinke i Zorane Dojić, Radoše Antonijevića i Marka Tomaša, čijim će pesničkim performansom biti i otvorena.
Maćašev učestvuje radom “(Po)kažite mi šta je kič” kojim poziva posetioce da pokažu šta je za njih kič tako što će upotrebiti nalepnice sa tom rečju koje su dostupne u galeriji. Takođe, mogu da intervenišu upotrebom onlajn hashtag nalepnice (#kič), a foto i video dokumente intervencija, kao i onlajn nalepnice, mogu priložiti na adresu macasev.com/kic kako bi se našle u arhivi tog rada.
Prema rečima Maćaševa, koji živi i radi u Njujorku, iz iskustva života u Jugoslaviji/Srbiji i SAD, kao i iz poređenja kulturnih okruženja, primetio je da se reč “kič” mnogo češće koristi u svakodnevnom govoru u Srbiji, a pretpostavlja i na teritoriji nekadašnje Jugoslavije.
Kič (kitsch) se u engleskom jeziku, a konkretno u američkoj kulturi, uglavnom upotrebljava u praksi kulturne kritike. Promišljen i istorizovan, relativno je dobro definisan i o njemu se dosta pisalo, ali ga malo ima u svakodnevnoj upotrebi. Pretpostavka je da reč “kič” nosi sa sobom vrednosni sud i da time vrši radnju u društvenom okruženju. Uglavnom se koristi bez nekakvog daljeg objašnjenja, kao samopodrazumevajuća nalepnica. Maćasev iz tog razloga ne nudi bilo kakvo unapred definisano značenje same reči, već dopušta da bude artikulisano upotrebom, intervencijom same publike.
Maćašev je rođen 1971. u Bečeju, a diplomirao je na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu 1998. Deluje kao vizuelni umetnik čija praksa često zamagljuje granice između umetnosti i dizajna. Njegov rad uključuje grafički/veb dizajn, ilustraciju i umetnost, a predstavljen je u knjizi “Aleksandar Maćašev/Book” (Mikser Books, 2010). Maćašev je i gostujući predavač na Školi za vizuelne umetnosti (SVA) u Njujorku i DFFB (Deutsche Film-und Fernsehakademie) u Berlinu.
Grafički dizajner Andrej Dolinka i istoričarka umetnosti Zorana Dojić učestvuju na izložbi projektom “Folie à deux A–Z” – knjigom umetnika i instalacijom, zasnovanim na odluci o saradnji dvoje prijatelja i udruženju njihova dva vida sporednog rada.
Dok se Zorana Dojić izražava vizuelno kroz brzometne, sirove intervencije na fotografijama, Dolinka svoju žudnju za pisanjem oslobađa tek sporadično, u pođednako kratkim intervalima fragmentarne proizvodnje teksta. Njene “žvrljotine”, izvedene u rudimentarnim računarskim programima za crtanje ili uz upotrebu alatki za škrabanje u okviru mobilnih aplikacija za instant komunikaciju, sučeljavaju se s njegovim odbačenim, nedovršenim, ali povremeno i odlučno disperzivnim tekstovima. U tom susretu nastaje partikularno ludilo udvoje koje problematizuje kreativni rad kao romantizovani izraz nesavladivog unutrašnjeg nagona, dovodi u pitanje celovitost narativa i podrazumeva svojevrsnu zamenu “autorskih uloga”, gde učesnici u procesu nastanka zajedničkog rada jedno drugom prepuštaju svoja uobičajena proizvodna sredstva.
Novo u njihovom slučaju je potencijalni dvojni subjekat priče, a ispitivanje mogućnosti njegovog ostvarenja središnji je cilj tog projekta.
Andrej Dolinka je rođen 1974. u Bečeju, a diplomirao je na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, gde radi kao dizajner u Muzeju savremene umetnosti. Bio je i kokustos vise izložbi, te art direktor i dizajner 53. Oktobarskog salona u Beogradu (2013), Prelom kolektiva (2002–2010) i časopisa Huper (2008). Dizajnirao je brojne kataloge i druge publikacije za potrebe izložbi, knjige i omote muzičkih izdanja. Povremeno piše o grafičkom dizajnu i popularnoj muzici, a piše i prozu i poeziju. Izlagao je na više grupnih izložbi u Beogradu, Amsterdamu i Berlinu.
Zorana Dojić završila je istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu i master studije u oblasti vizuelne kulture na Univerzitetu u Lundu. Članica Prelom kolektiva – platforme za savremenu umetnost i teoriju (2005-2010). Radila je kao producent međunarodnih izložbi savremene umetnosti, urednica i vizuelna urednica nekoliko izdanja časopisa Prelom, kao i publikacija i kataloga izložbi (Političke prakse [post] jugoslovenske umetnosti).
Na izložbi u Navigatoru učestvuje i vajar Radoš Antonijević koji će predstaviti novu skulpturu “Žaklina Kenedi ili Odlazeća pieta” (gips, 40x20x60 cm, 2017), čija je direktna tema nekadašnja prva dama SAD u trenutku atentata na njenog muža Džona Kenedija 1963. u Dalasu. Orginalne fotografije prikazuju neobičnu scenu u kojoj je muškarac mrtav, a žena pokušava da pobegne i spasi se, ali se iznenadno nađe u vrlo neobičnom klečećem položaju.
Prema rečima Antonijevića, tu sitaciju, koja je trajala samo nekoliko trenutaka tokom dramatičnog događaja, izdvojio je kao scenu snažne simboličke i metaforičke vrednosti, jer prikazuje ženu i muškarca u odnosu koji nije tako čest u umetnosti.
“Scena u kojoj je žena živa, a muškarac mrtav, obično se povezuje sa pietom, scenom u kojoj je prikazana Bogorodica kako drži telo mrtvog Hrista. Moj pokušaj je da svojom skulpturom povežem ove dve situacije, i otvorim treću: patrijarhat je prošlost, muškarac je ili mrtav ili pasivan, žena preživljava. Ali kako i po koju cenu? Žena postaje podeljeno biće koja je istovremeno: Saloma, Sfinga, Meduza ili Lutka Barbika. Muškarac ostaje kao zgužvana gumenasta forma preko koje žena otpuzi dalje”, naveo je Antonijević, koji je diplomirao, magistrirao i doktorirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beograd, na kojem i radi kao vanredni profesor.
Antonijević u svom radu preispituje medij skulpture i njegove granice, stvarajući umetnička dela koja problematizuju pitanja funkcije, materijalnosti i percepcije. Ta formalna istraživanja uvek su upletena u teme koje dodiruju neuralgične tačke života, baveći se aspektima istorije, politike, kulture i društva. Njegovi umetnički radovi konfrontiraju funkciju i oblik koristeći epsku prirodu sa primesama komičnog i tragičnog u istoj slici.
Pesnik Marko Tomaš, koji živi i radi u Mostaru, a često gostuje i u Beogradu, učestvuje performativnom instalacijom “Varanje života”.
Rođen u Ljubljani 1978. godine, Tomaš je završio Gimnaziju u Somboru, a živeo je, studirao i radio u Sarajevu, Zagrebu i Splitu. Trenutno živi i radi u Mostaru, gde je bio jedan od pokretača i urednika časopisa Kolaps. Objavljivao je poeziju i prozu u bosanskohercegovačkoj, hrvatskoj i srpskoj periodici. Pesme su mu prevođene na italijanski, ruski, poljski, francuski, nemački i engleski jezik.
Dobitnik je nagrade za kratku priču Super Ciber Story (2004) i nagrade “Farah Tahirbegović” za doprinos kulturi u Bosni i Hercegovini (2015).
Do sada je objavio knjige: L’ Amore Al primo Binocolo, s Nedimom Ćišićem, Mehmedom Begićem i Veselinom Gatalom (2000); Tri puta tridest i tri jednako, s Nedimom Ćišićem i Mehmedom Begićem (2000); S rukama pod glavom (2002); Mama, ja sam uspješan (2004); Život je šala (2005); Marko Tomaš i druge pjesme (2007); Zbogom, fašisti (2009); Ponoćni razgovori, s Mehmedom Begićem (2012); Bulevar narodne revolucije (2013); Varanje smrti - izabrane pjesme (2014); Ivica Osim - Utakmice života, biografija (2014); Odrastanje melanholije (2014); Crni molitvenik (2015); Kolodvor i paranoja – sabrane kolumne (2015) i Regata papirnih brodova (2016.)
Takođe, piše za portal zurnal.info, te za Urban magazin iz Sarajeva, lupiga.com iz Zagreba i glif.rs iz Beograda.
Izložba će biti otvorena u 13 sati u galeriji Navigator koja se nalazi u istoimenom biznis centru u Bulevaru Milutina Milankovića.
(SEEcult.org)
