Iranski film u Kinoteci

Muzej Jugoslovenske kinoteke počinje 1. februara februarski progfram devetim Festivalom iranskog filma, u prisustvu reditelja Alija Rafija (Raffi), koji je doktorirao na Sorboni, vodio Gradsko pozorište i Dramski univerzitet u Teheranu 70-ih, a ima i bogato glumačko iskustvo na filmu i televiziji.

Muzej Jugoslovenske kinoteke počinje 1. februara februarski progfram devetim Festivalom iranskog filma, u prisustvu reditelja Alija Rafija (Raffi), koji je doktorirao na Sorboni, vodio Gradsko pozorište i Dramski univerzitet u Teheranu 70-ih, a ima i bogato glumačko iskustvo na filmu i televiziji.

Film “Zaljubljena ribica” (2005), kojim će početi petodnevni Festival iranskog filma, prvo je igrano ostvarenje Rafija (1938), koji je diplomirao sociologiju i doktorirao dramske umetnosti na Sorboni, kao i Višu školu za teatar u Francuskoj, a diplomant je i kursa Šarl Dulen. Postavio je veliki broj predstava, a trenutno predaje na Univerzitetu u Teheranu.

Glavna junakinja “Zaljubljene ribice” je Atihe, čija je jedina strast hrana, dok mali restoran koji drži na kaspijskoj obali predstavlja njen ponos i uživanje. Kada se njen nekadašnji verenik Aziz pojavi posle 20-godišnjeg odsustva, ona veruje da je došao da zatvori restoran. Zato priprema svoja omiljena jela, jedno za drugim, u očajničkim pokušajima da ga odvrati od njegove namere...

Do 5. februara u Kinoteci će biti prikazani i filmovi “Jednostavno tako” (2008) Sejeda Reze Mir-Karimija (Seyyed Reza), “Hajat” (2005) Golama Reze Ramezanija (Gholam), “Napuštena stanica” (2002) Alireze Raisiana, “Parče hleba” (2005) Kamala Tabrizija (Kamal Tabrizi) i “Noćni bus” (2007) Kiumarsa Pur-Ahmada (Kiumars Poor-Ahmad).

Reč je delima poznatih, ali i novih autora koji izazivaju pažnju ostatka sveta između ostalog iz zbog činjenice da dolaze iz zemlje koja poštuje tradiciju i ima kodifikovan način života, a neretko je u sukobu s globalističkim tokovima.

Prema navodima direktora Muzeja Kinoteke Dinka Tucakovića, reč je o polemičnim i raznovrsnim ostvarenjima koja odišu slobodom izražavanja.

Film “Jednostavno tako” iznijansirani je portret jednog dana u životu Tahere, odane domaćice i brižljive supruge i majke, koja oseća da je niko ne primećuje, kao da je nevidljiva, a posebno njena vlastita porodica. To je jednostavna priča o unutrašnjim osećanjima obične Iranke, suptilnog rukopisa i briljantne glavne uloge koju je odigrala glumica Hangame Gaziani.

“Napuštena stanica” je priča o mladom bračnom paru koji kreće u sveti grad Mašhad na hodočašće. Na putu doživljava saobraćajnu nezgodu i, zbog popravke automobila, primoran je da jedan dan provede u nepoznatom stranom selu.

Film “Parče hleba” govori o duhovnom odnosu i lekciji o samospoznaji - kako pronaći i slediti pravi put... Reč je o ponovnom razotkrivanju suštine religije, ali iz drugačijeg ugla - ovoga puta bez osude dvoličnosti sveštenstva, ali objašnjavajući kako su ljudi, odnosno religiozni izgubljeni u svom traganju za božanstvom.

Glavni junak filma “Noćni bus” je mladi vojnik kome je dodeljena teška misija oslobađanja autobusa punog ratnih zarobljenika sa prve linije fronta. Pred njim je dugačka i neizvesna noć, ranjeni saborac i stariji, džangrizavi vozač...

Prema navodima Tucakovića, savremeni iranski film stekao je ogroman broj poštovalaca u svetu u dijapazonu od Mihaela Hanekea (Michael Haneke), preko Emira Kusturice, pa do pomalo neočekivanog Vernera Hercoga (Werner Herzog) koji tu kinematografiju smatraju vodećom u svetu. Ipak, preko festivala, gde ova kinematografija po pravilu trijumfuje, manje je poznat podatak da na iranskom tržištu nacionalni film dominira i po rezultatima u bioskopima, koji su za razliku od ostatka sveta još uvek puni.

Ono što se naziva “novim iranskim talasom” više nije novost, već bi, kako je dodao Tucaković u programu Kinoteke, pre mogao da se upotrebi termin “instant klasik” - za autore kao što su Panahi, Mahmalbah ili Mađidi, nosioci najvećih nagrada na najvažnijim svetskim festivalima, uključujući i Oskara za najbolji inostrani film.

Tradicionalni iranski festival u Kinoteci već godinama privlači ne samo filmofile, nego i ljubitelje filma koji uživaju u svemu onome što je “glavni tok”, koji je preplavio umiruće bioskope, poluprazne multiplekse i sve veće male ekrane.

Festival je organizovan u saradnji sa Kulutrnim centrom Islamske Republike Iran u Beogradu.

Kinoteka će u februaru prikazati i programe posvećene zvezdama desetog Gitar art festivala (GAF) - Enju Morikoneu i Stingu, kao i deo programa 37. FEST-a, podsetiće i na neke značajne umetnike koji su nedavno preminuli.

Povodom koncerta Morikonea, koji će biti održan 14. februara u Beogradskoj areni, Kinoteka će podsetiti od 12. do 15. februara na neke od filmova koji su proslavljeni i njegovom muzikom, a među njima su i “Dijabolik” (1967) Maria Bave, “Sakrij se” (1971) i “Bilo jednom na divljem zapadu” (1968) Serđa Leonea (Sergio Leone), “Dekameron” (1970) Pjera Paolo Pazolinija (Pier Paolo Pasolini), “Mesec” (1979) Bernarda Bertolučija (Bertoluchi), “Stvor” (1982) Džona Karpentera (John Carpenter) i “Veži me” (1989) Pedra Almodovara.

Tematski dan posvećen Stingu kao glumcu - 15. februara, obuhvata filmove “Dve čađave dvocevke” (1998) Gaja Ričija (Guy Ritchie), “Dina, peščana planeta” (1984) Dejvida Linča (David Lynch) i “Kvadrofenija” (1979) Frenka Rodama (Franc Roddam).

Kinoteka će podsetiti i na nedavno preminule umetnike, među kojima su beogradski novinar Bogdan Tirnanić (1941-2009), slovenački filmski snimatelj i direktor fotografije Vilko Filač (1950-2008), američki reditelj Robert Maligan (Mulligan, 1925-2008), britanski dramski pisac i nobelovac Harold Pinter (1930-2008), montažerka Jelena Bjenjaš (1924-2009) i hrvatski filmski arhivista Mato Kukuljica (1941-2009), osnivač i dugogodišnji upravnik Hrvatske kinoteke.

Zapaljivi dan u Kinoteci, koji predstavlja filmove na samozapaljivim trakama, prikazaće 18. februara istorijske filmove Vsevoloda Pudovkina.

U okviru 37. FEST-a, od 21. februara do 1. marta biće održan posebno zanimljiv program, koji obuhvata filmove reditelja Jiržija Skolimovskog, koji će biti gost Beograda, kao i programe posvećene Latinskoj Americi, napuljskoj mafiji Kamora, fudbalu, cirkusu i Bader Majnhofu, a publika će videti i tri filma Soje Jovanović, u okviru okruglog stola FEST-a posvećenog rediteljkama u jugoistočnoj Evropi, kao i filmove ruskog reditelja Karena Šahnazarova (Shakhnazarov) i francuske glumice Dominik Blan (Dominique Blanc), takođe gošće FEST-a.

Biće prikazan i program “Pre B2B”, u okviru poslovnog segmenta FEST-a.

Publika Kinoteke moći će da prisustvuje 6. i 7. februara i simpozijumu “Dr Džekil & Mr Hajd - o dobrom i zlu u nama” Beogradskog psihoanalitičkog društva, na kojem će učestvovati i predstavnici Svetske psihoanalitičke asocijacije (IPA).

Sajt Kinoteke je www.kinoteka.org.yu, a program se nalazi i u Kalendaru portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org

(SEEcult.org)