Filmski radnici FBiH kivni na Fondaciju za kinematografiju

Udruženje filmskih radnika FBiH oštro je kritikovalo Fondaciju za kinematografiju zbog odluka o raspodeli sufinansirajućih sredstava, prema kojima nije dobilo podršku gotovo ni za jedan projekat.

Odluku Fondacije za kinematografiju za sufinansiranje komplementarnih delatnosti u 2021. godini, Udruženje filmskih radnika FBiH ocenilo je 4. avgusta u saopštenju kao skandaloznu, navodeći da je “užasnula filmsku zajednicu koja ionako radi u izuzetno teškim uslovima”.

Kao strukovna organizacija koja kontinuirano i sistematski radi na promociji bosanskohercegovačke kinematografije i filmskih radnika i radnica od 1951. godine, Udruženje filmskih radnika FBiH navelo je da je podržano samo iznosom od 500 KM, i to samo za finansiranje manjeg dela godišnje nagrade “Ivica Matić”.

Smatrajući i da je sporna odluka nezakonita, odnosno da nije u skladu sa uslovima propisanim Pravilnikom i Odlukom o usvajanju Programa utroška sredstava sa kriterijima raspodele sredstava “Transfera za kinematografiju”, utvrđenog budžetom Federacije BiH za 2021. godinu, Udruženje filmskih radnika je navelo da je na javni poziv prijavilo 11 projekata, koji pritom imaju dugogodišnju tradiciju i od krucijelnog značaja su za kinematografiju u BiH.

“Potpuno je neverovatno da u godini kada je bh. film nominovan za nagradu Oskar, Udruženje filmskih radnika, koje je organizacija licencirana da kandiduje film u ime BiH, ne dobije podršku za kandidaturu. Udruženje za nagradu Oskar svake godine kontinuirano kandiduje po jedan bosanskohercegovački film u skladu s Pravilima Akademije, što je učinilo i kada je Danis Tanović osvojio Oskara za 'Ničiju zemlju', a i sada kada je Jasmila Žbanić s filmom ‘Quo vadis, Aida?’ bila nominovana”, navelo je Udruženje filmskih radnika, konstatujući da ga je Fondacija za kinematografiju “baš ove godine nakon takvog uspeha” nagradila tako što je za rad na kandidaturi dala 0 KM.

Quo vadis, Aida?

“Prijava bosanskohercegovačkog kandidata za nagradu Američke akademije podrazumeva redovnu i zahtevnu komunikaciju i dosta rada, te je ova odluka Fondacije neprihvatljiva”, navelo je Udruženje filmskih radnika i skrenulo pažnju da nije prepoznat ni značaj njegovog članstva u dve najveće i najvažnije evropske organizacije za promociju evropske kinematografije - Film New Europe i European Film Promotion, čija članarina iznosi ukupno 8.800 KM godišnje. Fondacija je time, kako je ocenjeno, direktno ugrozila članstvo BiH u tim organizacijama, kao i pristup domaćim filmskim radnicima svim programima koje one nude.

Udruženje filmskih radnika istaklo je i da upravo finalizuje organizaciju 16. programa BH Film na 27. Sarajevo Film Festivalu, u okviru kojeg će prikazati 52 filma, od toga 33 svetske premijere i ugostiti studente filma iz cele BiH. Ni taj projekat, međutim, nije podržan, iako je jedini koji okuplja sve profesionalne filmove snimljene tokom godine i bitna je stepenica za plasman filmova na SFF-u.

“Baza BH Filma kao prva i jedina biblioteka filma, koja sadrži sve važne informacije o bosanskohercegovačkim filmovima i autorima od 1947. do danas i služi kao jedini dokument za očuvanje kataloških materijala bh. filma, takođe nije podržana. Napominjemo da smo jedini u regiji koji imaju ovakvu bazu podataka, te smo često primer pozitivne prakse na filmskim susretima. No, to našoj Fondaciji očito nije važno ove godine”, navelo je Udruženje filmskih radnika, dodajući da nije podržan ni projekat European Film Ćallenge, koji sufinansira Kreativna Evropa kroz potprogram Media već pune tri godine, pa je takođe ugrožen.

Navodeći da su to samo neki od projekata za koje Fondacija za kinematografiju nije izdvojila niti jednu konvertibilnu marku, Udruženje filmskih radnika napomenulo je da postoji i niz drugih projekata koji su važni za promociju bh. filmova u inostranstvu, a takođe nisu podržani. Među njima su: BiH Looks Around Film Festival u Botropu, učešće BiH na FestivalScope, promocija bh. filma u Kanu, Katalog snimajućih lokacija u BiH…

Jedini podržani projekat je dodela strukovne nagrade “Ivica Matić”, i to sa simboličnih 500 KM, što nije dovoljno ni za izradu nagrade i što je, kako je navedeno, ponižavajuće za sve filmske radnike i radnice koji u izuzetno teškim okolnostima prave filmove.

Udruženje filmskih radnika dobijalo je podršku za projekte od osnivanja Fondacije za kinematografiju 2003. godine.

“Udruženje nikada nije tražilo potpuno finansiranje svojih projekata, ali ovakav način ignorisanja svih projekata koji se godinama neguju i koji su važni za bh. kinematografiju je nečuveno i skandalozno, jer pokazuje da institucija koja treba da se brine o upravo takvim projektima čini sve da ih ugasi”, navedeno je u saopštenju Udruženja filmskih radnika, koje napominje da je već upozoravalo da bi se ovo moglo desiti i dovodilo u pitanje novoizabrani Upravni odbor Fondacije za kinematografiju, čiji rad sada “vodi ka urušavanju temeljnih vrednosti Bosne i Hercegovine”.

“UO Fondacije za kinematografiju ovakvom Odlukom kažnjava kompletnu bosanskohercegovačku kinematografiju i profesionalne bh. filmske radnike i radnice i pokazuje da Fondacija ne želi da vodi brigu o autorima, saradnicima, o članstvima u međunarodnim organizacijama, o projektima koji imaju za cilj da promovišu sve filmske autore”, ocenilo je Udruzenje filmskih radnika FBiH.

Fondacija za kinematografiju saopštila je 30. jula da je u godini u kojoj je raspolagala “sa nikad manjim iznosom za podršku proizvodnji filmskih projekata i svim komplementarnim delatnostima”, njen UO uspeo da napravi “model po kojem je podržan do sada najveći broj dugometražnih filmskih projekata pretežito mladih filmskih autora i vrlo značajan broj projekata iz domena komplementarnih delatnosti”.

Na konkurs za sufinansiranje filmskih projekata primljeno je ukupno 69 prijava, a iznosom od ukupno 1,18 milion KM podržano je devet dugometražnih igranih filmova (736.000 KM), četiri dugometražna dokumentarna (116.000 KM) i četiri manjinske koprodukcije (150.000 KM), i to jedan igrani film iz Srbije, jedan igrani i jedan dokumentarni film iz Hrvatske i jedan igrani film iz Crne Gore. U kategoriji kratkometražnog filma podržano je 11 projekata (160.000 KM), dok je u kategoriji razvoja dugometražnih filmova i razvoja projekata podržano devetoro autora i dva  udruženja iznosom od 20.000 KM.

Na konkurs sa sufinasiranje komplementarih delatnosti stiglo je ukupno 66 prijava, pri čemu je za sufinansiranje pravnih lica za snimanje studentskih projekata odobrena podrška od 4.500 KM za tri filma, a za sufinansiranje zaštite, čuvanja i prezentovanja arhivske i filmske građe odvojeno je 8.000 KM za dva projekta.

Sufinansiranje promocije bosanskohercegovačkog filma za projekte 22 udruženja izdvojeno je ukupno 63.500 KM, dok je u drugim oblicima sufinansiranja filmske delatnosti dodeljena podrška za 20 udruženja i autora u ukupnom iznosu od 68.000 KM. Ukupan iznos podrške svim projektima u kategoriji komplementarnih delatnosti iznosi 144.000 KM.

(SEEcult.org)