• Search form

04.12.2018 | 23:02

Ex-YU sa grožnjanskog FECIT-a

Ex-YU sa grožnjanskog FECIT-a

Izložba radova umetnika sa prostora bivše Jugoslavije, nastalih tokom prvog izdanja FECIT-a, međunarodnog skupa umetnika održanog proteklog leta u Grožnjanu u Istri, biće otvorena od 5. do 12. decembra u Galeriji ULUS u Beogradu, u saradnji sa inicijatorima te kolonije i Gradskom galerijom Fonticus.

Na izložbi su zastupljeni umetnici: Atanas Botev, Andrej Brumen Čop, Jakša Ćalasan, Vladimir Dunjić, Mitja Ficko, Petra Grozaj, Jana Kunovska, Marko Kusmuk, Saša Marjanović, Hrvoje Marko Peruzović, Nataša Ribič Štefanec, Stipan Tadić, Milan Tucović, Katartina Zarić i Rok Zelenko.

Naziv izložbe “...osamljen se kreći kao nosorog” iniciran je jednim od predstavljenih radova, ali može korenspondirati sa svim ostalim kreativnim stavovima i iskazanim poetikama, šaljući ujedno ideju organizatora FECIT-a, čiji je idejni osnivač Rok Kvaternik, kolekcionar i ljubitelj umetnosti, koji je od detinjstva vezan za Grožnjan. Naslovna sentenca je deo stihova indijske pesme “Nosorog”, a manifestuje i raznorodne radove nastale u okviru tog kolektivnog likovnog projekta.

Prema navodima autora teksta predgovora izložbe Eugena Borkovskog, kustosa Gradske galerije Fonticus, Kvaternik je uspeo da objedini na istom događaju, u isto vreme i na istoj lokaciji, autore iz zvanično (skoro) opresivnih državotvornih i nacionalno šarenih lokacija na rubu centralne Europe. Adrese iz biografija umetnika svedoče o tome. Veseli pomisao stoga da su se autori iz tzv. nesložnih državica bivše SFRJ odlično družili, ali i individualno delovali na načine koji su svakom ponaosob bliski.

Atanas Botev

Reč je o autorima iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske, Makedonije, Slovenije i Srbije, koji su nasumični izbor kreativnih likovnih snaga iz tih bliskih država. Koncept projekta, kako je naveo Borkovsky, kao da je želeo da pobedi ili preboli nelogične podele tog značajnog područja. Uz to, možda i da deluje na pomirenju uzavrelih nacionalizama novonastalih teritorijalnih tvorevina koje su podelom izgubile bilo kakvu moć, važnost i, uz to, i unutrašnju socijalnu stabilnost.

“Još je veća zbrka sa savremenom kreativnom praksom. Prezentuju se evroameričke pozicije, uz zanemarivanje razvoja iskonske vizuelne poetike Indije, Kine, Mongolije, Latinske Amerike... Zanemaruju se celi temati, ciklusi, borbe stavova i vizualizacije onih koji nisu pristali na zapadni, evrofilski način promišljanja”, naveo je Borkovsky, primećujući da danas Evropa finansira travestirane autore koji su živeli u tzv. socijalističkom okruženju sasvim dobro, da bi danas vulgarnim konstruktima denuncirali prošlo političko uređenje.

“Ovde prvenstveno govorim o Jugoslaviji koja se znatno razlikovala po boljitku od zemalja sovjetske političke i administrativne  dominacije. No, umetnost nije samo karikaturalno oslikavanje povesnog stanja. Umetnost nosi osobenost, iskonskost, britkost, ali i univerzalnost koja u prvom čitanju uopšte ne mora da bude vezana uz aktuelni sociopolitički diskurs”, naveo je Borkovsky, izražavajući posebno zadovoljstvo zbog održavanja projekta FECIT u Grožnjanu, koji je već pre 50 godina proglašen Gradom umetnika i koji kreativnost u više medija još i danas uspeva da zadrži živom. O tome svedoči i sveže izdata opširna monografija o tom velikom i značajnom razdoblju.

Andrej Brumen Čop

Prema rečima Borkovskog, projekat bi se sa upitnom realnošću mogao nazvati i međunarodnim, ali deo učesnika pamti i zajedničko doba bivše, značajne države na svetskoj sceni, te raspad i rezultate tog komadanja: nove, male, nacionalizmima obojene državne tvorevine koje ostale, starije, moćne, manipulativne, korporacijama određene države, uz beskrupulozno izrabljivanje resursa, podučavaju profitu, a ne čovekom određenim odnosima.

“Ovim projektom svedočimo kako formalna komadanja teritorija, podele na vere ili nacionalnosti, a niti razapete žilet žice ne mogu oduzeti kreativno u čoveku”, istakao je Borkovsky.

Jakša Ćalasan

Vladimir Dunjić

Mitja Ficko

Petra Grozaj

Jana Kunovska

Marko Kusmuk

Saša Marjanović

Hrvoje Marko Peruzović

Nataša Ribič Štefanec

Stipan Tadić

Milan Tucović

Katarina Zarić

Rok Zelenko

Radovi nastali na FECIT-u, nakon predstavljanja u Gradskoj galeriji Fonticus i sada u Beogradu, biće izloženi i u Galeriji DLUL u Ljubljani.

Grožnjan je živopisno mesto u Istri koje je poznato kao Grad umetnika, jer je od 1965. godine domaćin mnogim slikarima, vajarima, muzičarima i drugim umetnicima. Danas u Grožnjanu postoji oko dvadeset galerija i umetničkih ateljea, u njemu se nalazi Međunarodni kulturni centar hrvatske muzičke omladine, a tokom leta se organizuju međunarodna filmska škola i džez festival.

*U prilogu: Eugen Borkovsky o radovima na izložbi

(SEEcult.org)

Video
21.06.2024 | 21:54

VOĐENJE: Luka Marjanović – Nevolje u raju

Luka Marjanović: Nevolje u raju, Galerija Doma omladine Beograda, 11-23. jun 2024.