Buljan: Povratak HNK-a u NP Beograd dug generacije

Predstavnici Narodnog pozorišta u Beogradu i Hrvatskog narodnog kazališta (HNK) u Zagrebu istakli su 23. novembra značaj prvog gostovanja Drame HNK pred beogradskom publikom posle gotovo 40 godina, kao i nastavka saradnje koja je prekinuta zahvaljujući politici.

“Srećni smo što ćemo u Beogradu pokazati savremenu predstavu sa savremenim, živim temama. Osećamo i neku vrstu odgovornosti. Misija umetnika, i individualna, i kolektivna, jeste da razvijamo veze, pogotovo između naroda i kultura koji su toliko bliski i povezani, a koje je politika vremenom uspela do te granice učiniti karikaturalnima da se mi osećamo posramljeni. Zato kroz svoj rad pokušavamo da iskažemo i humanost i neke veze koje postoje zapravo stolećima. Naša generacija je dužna da napravi barem ovakav korak za početak”, izjavio je 23. novembra direktor Drame HNK Ivica Buljan uoči predstave “Ciganin, ali najljepši”, koju je i režirao prema tekstu Kristiana Novaka, a prva je produkcija HNK koju beogradska publika ima priliku da vidi u Narodnom pozoristu posle 38 godina.

Prema rečima Buljana, upravnica HNK Dubravka Vrgoč i on “pokušali su i ranije saradnju sa NP Beograd, ali je negde zapinjalo”. Kada je Ivana Vujić postala upravnica, rešili su sve “za dva meseca”.

“Saradnju počinjemo na uzbudljiv način. Ova predstava na amblematski način pokazuje ono što već nekoliko godina pokušavamo u HNK, a to je da negujemo domaći dramski tekst i da govorimao o sada i ovde”, rekao je Buljan, koji je režirao predstavu “Ciganin, ali najlepoši” prema dramskom tekstu Kristiana Novaka koji “poslednjih godina uživa poseban status kod čitalačke i teatarske publike i kritike”.

Ivana Vujić istakla je da dolazak HNK predstavlja beskrajnu radost, isto kao i planirano gostovanje beogradske “Gospođe ministarke” u Zagrebu 19. januara 2020.

“HNK je naša bratska kuća u regionu. Ova dva pozorišta su nacionalni teatri i našu saradnju smatram krucijalnom”, rekla je Ivana Vujić i zahvalila ambasadoru Hrvatske u Beogradu Gordanu Bakoti na pokazanom velikom interesovanju za kulturnu saradnju dve bliske sredine.

Ambasador Bakota rekao je da mu je čast što HNK dolazi sa “perfektnom predstavom” i što je ona izazvala tako veliko interesovanje beogradske publike.

Promocija hrvatskog pozorišta i uopšte kulturna saradnja Hrvatske i Srbije predstavljaju, kako je naglasio, “veliki potencijal za razvoj ukupnih odnosa naše dve zemlje”.

Buljan je naveo da je roman “Ciganin, ali najljepši” fascinantan i da se u njemu “na način filma ili savremenih televizijskih serija susreću različite narativne linije - sukob lokalne i romske zajednice, ljubavna veza mladog Roma i zrele Hrvatice, policijska istraga o jednom zagonetnom ubistvu i jedna tema koja je u stvarnom životu prisutna, ali se u medijima i umetničkim ođecima o njoj ređe govori, a to je šta se nakon raspada Jugoslavije dogodilo sa granicama”.

“Reč je o srpsko-hrvatskoj, o bosansko-hrvatskoj, hrvatsko-slovenačkoj granici. Zbog ulaska migranata granice postaju čvorišta katastrofalnog humanitarnog problema, a mi o toj ogromnoj krizi ne znamo jer se mediji trude da je ignorišu”, izjavio je Buljan.

S obzirom da je Novakov roman, u adaptaciji Ivora Martinića, prvi put postavljen na scenu, Buljan je rekao da su pokušali da sačuvaju sve narativne linije, makar po cenu trajanja predstave.

Predstava traje tri i po sata, sa pauzom, a učestvuje gotovo ceo ansambl HNK. Uskoro će imati 50. izvođenje za samo godinu i po dana od premijere, i to u teatru koji, kao i NP, deli pozornicu sa operom i baletom.

“To pokazuje koliko publiku zanimaju savremene teme. Naslov predstave je znakovit na više nivoa. To je poznata pesma Ljube Aličića, jedan narodnjački, kafanski hit koji izaziva snažne emocije”, rekao je Buljan, dodajući da je izazov za umetnički teatar kako da postavi ove i slične teme u doba rijalitija u kojima vidimo toliko brutalne stvari.

Kako je primetio, nekada su film i teatar, dela Bergmana ili Krleže, služili da se duboko razume nesavršenost ljudskog bića, a današnja kultura prikazana kroz rijalitije trudi se da nas udalji od razumevanja i da provocira brutalnost, da promoviše polni čin u javnosti, bahatost svake vrste.

“Naša predstava pokušava da ne beži od sentimentalnosti, da govori o temama koje su još uvek izazovne, ali na način koji će publiku navesti da pokuša da razume ne samo one koji su, uslovno rečeno, u pravu, nego i kriminalce, ubice, zločince, kao u antičkoj tragediji, upravo zato da mi sami ne bismo to postali”, rekao je Buljan.

Naslovnu ulogu igra mladi Filip Vidović, koji je angažman dobio na audiciji. “Ovo gostovanje me jako veseli i uzbudljvo mi je, jer su moji koreni ovde. Moja mama je iz Beograda. Imam ovde puno kolega i prijatelja”, rekao je sin poznatih glumaca Ivice Vidovića i Gordane Gadžić.

Goran Grgić (koji igra policajca) izrazio je zadovoljstvo zbog ponovnog dolaska u Beograd, u kojem su, na drugim scenama, već gostovale predstave “Vučjak”, “Ljudi od voska” i “Kralj Lir”.

Vlasta Ramljak (žena lokalnog heroja) takođe se prisetila ranijih gostovanja u Beogradu, ističući da umetnici imaju zadatak da spajaju ljude preko svih granica”.

Kuriozitet je da u predstavi igra i Ivan Jončić (načelnik policije) koji je kao student imao malu ulogu u “Dundu Maroju”, poslednjoj predstavi koju je HNK izveo u Beogradu pre 38 godina.

Inače, publika Narodnog pozorišta ove jeseni je videla još jednu adaptaciju romana Kristiana Novaka – “Črna mati zemla” u izvođenju Zagrebačkog kazališta mladih.

NP Beograd ugostiće 26. novembra na Velikoj sceni i Dramu Slovenskog narodnog gledališča iz Ljubljane, koja će izvesti čuveni komad Oskara Vajlda "Saloma", u režiji Eduarda Milera.

*Foto: HNK

(SEEcult.org)