Barišnjikov - kruna 14. BFI

Slavni baletski igrač, ali i glumac Mihail Barišnjikov, izvešće tri puta od 23. do 25. aprila u Pozorištu na Terazijama predstavu "Brodski/Barišnjikov", kao svojevrsnu završnicu Beogradskog festivala igre (BFI), a kako je rekao u Beogradu, taj projekat za njega znači veoma lično putovanje zasnovano na dugom i bliskom prijateljstvu s ruskim pesnikom Josifom Brodskim. 

Barišnjikov se obratio medijima u Biblioteci Skupštine Srbije, a predsednica parlamenta Maja Gojković, kao domaćin tog susreta, istakla je da joj je izuzetno zadovoljstvo i velika čast da pozdravi tako uvaženog gosta i svetski poznatog umetnika, zahvalivši mu što je prihvatio poziv da konferenciju održi u istorijskom zdanju koje je spomenik kulture Srbije.

Maja Gojković je zahvalila i direktorki BFI Aji Jung na proteklom 14. izdanju tog festivala, navodeći da je “podigao još jednu lestvicu više, ako je to uopšte moguće”.

“Aja, ja i parlament uspešno sarađujemo već tri godine. Ona je učinila da Srbija i Beograd dobiju zapaženo mesto na kulturnoj mapi sveta, zato uvek može da računa na institucionalnu podršku kada je u pitanju održavanje BFI. Veoma sam joj zahvalna što je učinila meni čast i Srbiji da imamo priliku da ugostimo gospodina Barišnjikova i što će Beograđani i ljudi iz regiona moći da uživaju u njegovoj predstavi”, izjavila je Maja Gojković.

Barišnjikov je uzvratio da je za njega “velika čast biti primljen na ovom istorijskom mestu”.

“Dirnut sam vašom pažnjom, nisam očekivao da će tako mnogo ljudi doći”, rekao je on i podsetio da je već gostovao u Srbiji, pre nekoliko godina u Novom Sadu.

“Predstava koju izvodim već neko vreme zasnovana je na poeziji velikog ruskog pesnika Josifa Brodskog. Taj projekat je za mene jedno vrlo lično putovanje. Moram da naglasim da to nije plesni šou, to je vrlo neobičan momenat u mom životu, neka vrsta tranzicije od plesa ka teatru”, izjavio je Barišnjikov na konferenciji koja je izazvala ogromno interesovanje novinara, uz učešće i američkog ambasadora Kajla Skata.

Pominjući da sa nestrpljenjem očekuje susret s beogradskom publikom, Barišnjikov je istakao da su “naše kulture istorijski vrlo bliske na mnogo načina”. “Vezuju nas religija, jezik, baština”, rekao je Barišnjikov, koji je projekat kojim gostuje na BFI realizovao u saradnji sa letonskim rediteljem Alvisom Hermanisom.

“Predstavu igram na ruskom jeziku, ali biće i titlovani prevod. Rečeno mi je da je poezija Brodskog dobro poznata u Srbiji, ne samo u akademskim i književnim krugovima već i među običnim svetom. Trudiću se i nadam se da ću naći zajednički jezik sa publikom”, rekao je Barišnjikov.

Barišnjikov je ispričao i kako je nastala ta predstava.

“Pre oko pet godina upoznao sam velikog litvanskog pozorišnog reditelja Alvisa Hermanisa. Znao je da sam bio vrlo blizak sa Brodskim, da smo gajili prijateljstvo više od 20 godina i u razgovoru je izrazio svoju fascinaciju Josifovim delom. Kada mi je pomenuo ideju o predstavi u prvi mah sam mislio da se šali. Poezija na sceni, to je veoma težak zadatak. Međutim, ta ideja se kirstalisala tokom vremena i Hermanis je uspeo da me ubedi. Gledao sam nekoliko njegovih projekata u pozorištu i opera i ‘predao’ sam se. Odlučili smo da krenemo na taj put zajedno.

Premijera je bila u Rigi, gde sam rođen i živeo do svoje 16. godine, a Hermanis je direktor Novog Riga teatra, jako dobre trupe koja se bavi avangardnim pozorištem. Posle smo igrali u Americi, sada smo na jednomesečnoj turneji po Evropi koja startuje u Beogradu, a idemo u London, Nemačku, Švajcarsku, Izrael”, najavio je Barišnjikov.

Barišnjikov je istakao da je srećan što su svojim godinama još uvek nastupa.

“Nekada nisam mislio da ću sa 40, 50 još uvek igrati, a evo dogodine punim 70  i još sam na sceni. Ko god da je onaj gore, vrlo je ljubazan prema meni. Još uvek sam srećan kada igram, još uvek otkrivam teatar, još mu se radujem. I dalje sam uzbuđen kada izlazim pred publiku”, rekao je on.

Barišnjikov je podsetio da je počeo povremeno da nastupa u dramskom pozorištu još 80-ih godina: “Moja prva predstava bila je ‘Metamorfoze’. Igrao sam u komadima Beketa, Čehova, Bunjina, sarađivao sa velkim američkim rediteljem Bobom Vilsonom. Nedavno sam igrao u predstavi ‘Pisma jednom čoveku’, zasnovanoj na dnevniku slavnog ruskog baletskog umetnika Vaclava Nižinskog. Govoriti sa scene za mene je prirodno, doživljavam to kao produžetak onoga što sam uradio u plesnom teatru. Reditelji su me često koristili kao glumca koji ume dobro da se kreće ili kao igrača koji ume da glumi. Tako je za mene prirodna ova tranzicija iz igračkog u govorni svet”.

Pritom, kao je dodao, interesuje ga eksperimentalni, a ne klasični dramski teatar, što je zajednička crta za sve reditelje sa kojima je sarađivao.

“Nisam učio da budem klasični glumac, nego klasičan igrač. Ja jesam uvek bio fasciniram ruskim pozorištem, kasnije sam upoznao i zapadne klasike, ali mesto gde se dobro osećam je eksperimentalni teatar”, rekao je on.

Na pitanje šta bi savetovao mladim igračima, odgovorio je da uglavnom izbegava da to čini, ali da ipak ima jednu poruku i to za sve umetnike.

“Ako niste sto odsto sigurni da je to vaš izbor, onda ulazite u nešto što je zapravo ropstvo. Ako niste apsolutno sigurni da želite da se u potpunosti posvetite bilo teatru, muzici, slikanju, pisanju, a naročito igri, onda je besmisleno pokušavati. S tom idejom treba da zaspite i da se probudite. Ako ti nije slučaj, onda niste na pravom mestu”, naveo je Barišnjikov.

Barišnjikov je ocenio i da je program BFI impresivan i da daje izvanrednu priliku publici da otkrije ono najbolje u savremenoj igri, dodajući da će ubuduće i on sam biti verni podržavalac, a i pratilac tog “divnog festivala”.

Američki ambasador Kajl Skat izjavio je da je za ambasadu SAD čast što može da podržava BFI i podsetio da je na ove godine učestvovao Balet Hispaniko iz Njujorka.

Za gostovanje Barišnjikova rekao je da je posebna čast, jer je jedan od najvećih umetnika igre.

“A za to je zaslužna Aja Jung koja je postigla da BFI bude zaista jedan od centara pažnje na evropskoj kulturnoj sceni, predstavljajući širok spektar moderne igre i to ono najboje iz celog sveta”, istakao je ambasador Skat.

Barišnjikov je trebalo da nastupi u Beogradu uoči 14. BFI, ali je gostovanje odloženo zbog njegove povrede kolena prilikom izvođenja predstave “Nižinski” u Parizu početkom januara.

Predstava "Brodski/Barišnjikov”, čija su izvođenja rasprodata, nastala je u koprodukciji Barišnjikov art centra iz Njujorka i Novog teatra iz Rige.

Rađena je za jednog čoveka, a sličnosti u životnim biografijama Brodskog i Barišnjikova, pre svega napuštanje nekadašnjeg SSSR-a i odlazak u Ameriku, bile su dodatna inspiracija reditelju za priču o pravima na ljudsku slobodu.

Rođen 1948. godine u Rigi, Barišnjikov je nakon početka spektakularne karijere u lenjingradskom Kirov baletu, došao u SAD 1974. i nastanio se u Njujorku, kao prvak Američkog baletskog teatra (ABT). Godine 1979. pridružio se Njujork Siti baletu, a potom je imenovan za umetničkog direktora Američkog baletskog teatra, gde je, tokom naredne decenije predstavio novu generaciju igrača i koreografa. Od 1990. do 2002. Barišnjikov je bio direktor i igrač kompanije White Oak Dance Project, koju je osnovao s koreografom Markom Morisom. Svoj umetnički centar - Baryshnikov Arts Center u Njujorku, kreativni prostor za predstavljanje i negovanje multidisciplinarnih umetnika iz celog sveta, pokrenuo je 2005.

Barišnjikov je i glumac, nominovan je bio za Oskara, a širu popularnost stekao je i ulogom u popularnoj TV seriji “Seks i grad”.

Takođe, priznat je fotograf, čiji su radovi izlagani u muzejima i galerijama širom sveta, a autor je, između ostalog, i knjige “Mers, moj put” (2008).

Među brojnim priznanjima je nagrada Kenedi centra, Nacionalna medalja časti, nagrada Komonvelt, Chubb Fellowship, nagrada Džerom Robins i Vilcek nagrada iz 2012. godine, dok je 2010. dobio titulu francuskog oficira Legije časti.

(SEEcult.org)