Otvoreno pismo struke povodom Generalštaba
Radna grupa za odbranu kompleksa Beogradskog sajma i Generaštaba u Beogradu pozvala je Vladu Srbije da ukine odluku o ukidanju statusa kulturnog dobra kompleksa Generalštaba i njegovom izuzimanju iz područja zaštićene prostorno kulturno-istorijske celine Ulice kneza Miloša.
Otvoreno pismo Vladi Srbije, Ministarstvu kulture i drugim nadležnim institucijama sa zahtevom za ukidanju odluke o rušenju Generalštaba kao kulturnog dobra Srbije, Radna grupa za odbranu kompleksa Beogradskog sajma i Generaštaba uputila je pozivajući se na član 89. Ustava Srbije o dužnosti čuvanja kulturnog i prirodnog nasleđa kao dobra od opšteg interesa, i posebnu odgovornost institucija vlasti u tom pogledu, te uvažavajući stručno znanje i integritet više od 6.600 stručnjaka i naučnika Srbije iz oblasti arhitekture, građevinarstva i drugih tehničkih i društvenih nauka, kao i više od 40 naučnih i stručnih institucija iz Srbije i 15 međunarodnih institucija iz Slovenije, Češke, Bugarske, Severne Makedonije, Crne Gore i najznačajnijih strukovnih organizacija poput Međunarodnog saveta za spomenike i spomenička mesta (ICOMOS), Međunarodne unije arhitekata (UIA), Docomomo i Evropa Nostre, te ceneći međunarodne konvencije, deklaracije i odredbe koje se odnose na zaštitu kulturnih dobara i održivog razvoja, koje je Republika Srbija ratifikovala.
I pored toga što se 6.600 konzervatora, arhitekata, inženjera i drugih stručnjaka, kao i više od 40 naučnih i stručnih institucija iz Srbije i Evrope izjasnilo protiv rušenja kompleksa Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane, i pored ostavki direktorki zavoda za zaštitu spomenika kulture Srbije i Beograda, koje su stajale uz struku i zakone, i pored jasnog stava zaposlenih u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture o neupitnosti statusa kompleksa Generalštaba kao spomenika kulture i kao dela zaštićene prostorno kulturno-istorijske celine „Područje uz Ulicu kneza Miloša“, Vlada je protivno Ustavu Srbije, Zakonu o kulturnom nasleđu i drugim primenljivim propisima, skinula zaštitu kompleksa Generalštaba, koji je izuzet iz područja zaštićene prostorno kulturno-istorijske celine Ulice kneza Miloša.
Učinivši to, Vlada Srbije u potpunosti je zanemarila da su se svi zaposleni u Republičkom i većina u Gradskom zavodu jasno izjasnili da kompleks Generalštaba u celini i dalje poseduje spomeničke vrednosti zbog kojih je upisan u registar kulturnih dobara još 2005. godine, te odbili da na bilo koji način učestvuju u postupku predlaganja i obrazloženja za ukidanje zaštite.
Takoše, prenebregnuto je to da je pre donošenja Odluke o ukidanju statusa zaštite bilo kog kulturnog dobra neophodno da takav predlog argumentovano obrazloži Republički zavod za zaštitu spomenika kulture i uputi Vladi preko Ministarstva kulture. Takav predlog, prema saopštenju Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, nikada nije upućen.
Ministarstvo kulture, kao najviši organ u sistemu zaštite kulturnog nasleđa, po Zakonu o kulturnom nasleđu ima obavezu da obezbedi poštovanje svih zakonskih procedura pre donošenja bilo koje odluke koja se odnosi na status kulturnog dobra. U ovom slučaju, kako je navedeno, jasno je utvrđeno da Republički zavod za zaštitu spomenika kulture nije pripremio akt, niti elaborat za prestanak statusa zaštite kompleksa Generalštaba. Ministarstvo kulture je, kao neposredno odgovorno, moralo osigurati da se zakonske procedure poštuju i da do ovakve odluke Vlade ne dođe bez argumentovanog obrazloženja i stručne procene. Ovakav propust ne samo da ugrožava integritet kulturnog nasleđa Srbije već podriva i institucije nadležne za zaštitu kulturnog nasleđa, navedeno je u otvorenom pismu, koje je prosledilo Udruženje arhitekata Srbije.
U pismu je ukazano da su objekti u okviru kompleksa Generalštaba i prostorno kulturno-istorijske celine uz Ulicu kneza Miloša kao kulturna dobra Srbije zaštićeni pre svega Ustavom i zakonima, kao i neposredno zaštićeni nizom međunarodnih konvencija o kulturnom nasleđu koje je Srbija ratifikovala. Skidanjem statusa zaštite učinjena je povreda međunarodnih obaveza Srbije, zbog čega je već stiglo ozbiljno upozorenje najznačajnijih međunarodnih organizacija za zaštitu kulturnog nasleđa, poput ICOMOS International, Docomomo International, Međunarodne unije arhite kata i Evropa Nostra.
Radna grupa naglasila je i da stručnoj javnosti postoji konsenzus oko vrednosti, važnosti zaštite i revitalizacije kompleksa Generalštaba, o čemu svedoči i Deklaracija o sudbini Beogradskog sajma i Generalštaba iza koje stoji 40 naučnih i stručnih institucija iz Srbije.
Radna grupa postavlja stoga pitanje šta je bio razlog za aktivnosti Bezbednosno informativne agencije (BIA) u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, o čemu je javnost obaveštena 18. novembra, s obzirom da nije jasno kako su svojim protestnim pismom i ukazivanjem na kršenje zakona stručnjaci Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture ugrozili bezbednost građana Srbije.
“Podsećamo javnost da su pre nekoliko meseci direktorke Republičkog i Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture podnele ostavke. Podsećamo da institucije i službe bezbednosti postoje kako bi štitile javni interes građana odnosno zakone Republike Srbije, a ne političke i privatne interese investitora”, navela je Radna grupa i istakla da način ustupanja kompleksa Generalštaba inostranom investitoru putem tajnog ugovora, za koji je javnost saznala isključivo putem medija, budi sumnje u legalnost tog procesa.
“Jasno je da su naknadno izvršene odluke o ukidanju zaštite donete mimo Ustava, zakona i stručnih načela zaštite kulturnog nasleđa Republike Srbije, što ih čini protivustavnim i protivzakonitim”, konstatovano je u pismu.
Radna grupa podseća na proces valorizacije i zaštite kompleksa Generalštaba, koji je stavljen pod prethodnu zaštitu još 1997. godine zbog arhitektonsko-urbanističkih vrednosti, a upisan kao kulturno dobro 2005. godine, sa dodatnim memorijalnim vrednostima jer baštini i sećanje na NATO agresiju izvršenu na SRJ 1999. godine. Uz to, kompleks Generalštaba uživa zaštitu i kao deo prostorno kulturno-istorijske celine
“Područje uz Ulicu kneza Miloša”, i nerazdvojiv je deo jezgra javnih upravnih zgrada iz različitih vremenskih perioda koji govore o razvoju srpske državnosti u kontinuitetu preko sto godina. Izuzimanje parcela na kojima je kompleks Generalštaba iz zaštite prostorne celine dovodi u pitanje očuvanje integriteta i autentičnosti čitave celine.
“Činom odluke o ukidanju statusa kulturnog dobra kompleksu Generalštaba, ugroženo je ne samo sećanje na važno kulturno istorijsko nasleđe naše države iz perioda 20. veka, već će najavljenim budućim intervencijama devastirati čitavu prostorno kulturno- istorijsku celinu ‘Područje uz Ulicu kneza Miloša’, koja nosi priču o nastanku savremene srpske države kroz 19. i 20. vek. Iako se ovaj čin nominalno tiče jednog spomenika kulture i prostorno kulturno-istorijske celine, on je presedan koji u potpunosti dovodi u pitanje zaštitu nasleđa Republike Srbije i širom otvara vrata da se sa kulturnim nasleđem na celoj teritoriji Republike Srbije, ali i našim nasleđem van granica zemlje, radi šta god se želi na osnovu isključivo političkih odluka a ne prethodne stručne provere”, navela je Radna grupa.
Smatrajući da su donošenjem spornih odluka ugrožena sva kulturna dobra na teritoriji Srbije i prekršeni i Ustav i zakoni Srbije, Radna grupa je javno pozvala Vladu Srbije da odmah, nedvosmisleno i neodložno ukine odluke koje se odnose na zaštitu i status kompleksa Generalštaba.
Radnu grupu, izabranu na javnom skupu stručnih udruženja i institucija 23. aprila ove godine, čine prof. dr Borislav Stojkov, arhitekta i urbanista – AINS, mr Bojan Kovačević, arhitekta – AAS, prof. Ivan Rašković, arhitekta – UAS / AFBG, prof. emeritus Branislav Mitrović, arhitekta, prof. dr Dušan Najdanović, građevinski inženjer – AINS, prof. dr Marija Maruna, arhitekta i urbanista – AFBG, prof. dr Jelena Ivanović Vojvodić, arhitekta – BINA, prof. dr Zora Živanović, prostorni planer – GFBG, prof. dr Tanja Damljanović Conley, arhitekta – Do.Ko.Mo.Mo Srbija, dr Slavica Vujović, arhitekta i konzervator – ENS, dr Iva Čukić, arhitekta – MP, mr Lazar Kuzmanov, arhitekta - DANS / AAS, Vladislav Lalicki, arhitekta, dr Ana Graovac, arhitekta i urbanista – NPP, Miljan Salata, arhitekta – SFERA, Igor Mikitišin, arhitekta – DANS / SFERA, Aleksandra Vukićević, pejzažni arhitekta – UPAS, Jovan Rajić advokat, ekspert za pravo energetike i životne sredine – RERI, Dragomir Ristanović, arhitekta, ekspert za javne politike – RERI i studenti arhitekture Lana Trajković i Anđela Šulić.
U proširenom sastavu Radne grupe su: dr Danijela Milovanović Rodić, arhitekta i urbanista – AFBG, Vesna Marjanović, pravnica, generalna sekretarka – ENS, dr Višnja Kisić, istoričarka umetnosti, ekspertkinja za upravljanje i politike kulturnog nasleđa – UNESKO katedra za politiku i menadžment, UUB, Katarina Maksimov, arhitekta i konzervator – DKS i Ksenija Radovanović, arhitekta i urbanista - NPP / IFDT.
Deklaraciju o sudbini Beogradskog sajma i Generalštaba podržalo je više od 40 stručnih organizacija i institucija, među kojima su Odeljenje umetnosti Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), Arhitektonski i Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Akademija arhitekture Srbije (AAS), Akademija inženjerskih nauka Srbije (AINS), Udruženje arhitekata Srbije (UAS), Udruženje urbanista Srbije (UUS), Društvo konzervatora Srbije (DKS), Savez građevinskih inženjera Srbije (SGIS), društva arhitekata Beograda, Novog Sada, Niša, Valjeva, Zrenjanina i Vranja, Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu / Katedra za prostorno planiranje, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu / Katedra za istoriju umetnosti, Žensko arhitektonsko društvo (ŽAD), Do.Ko.Mo.Mo Srbija (Nacionalna sekcija međunarodne grupe za dokumentaciju i konzervaciju građevina, mesta i celina modernog pokreta u arhitekturi), Evropa Nostra Srbija, Nacionalni komitet ICOMOS Srbija, Udruženje pejzažnih arhitekata Srbije (UPAS), Regulatorni institut za obnovlji energiju i životnu sredinu (RERI), Centar za eksperimente i urbane studije (CEUS), Ministarstvo prostora, Nova planska praksa (NPP), Beogradska internacionalna nedelja arhitekture (BINA), Arhitektonski forum iz Podgorice, unije arhitekata Bugarske i Češke, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Ljubljani, Zbornica za arhitekturu i prostor Slovenije, Društvo arhitekata Ljubljane...
(SEEcult.org)
