Otvorena Galerija-Legat M. Zorić i Čolakovića
Obnovljeni Legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića na Dedinju, koji je 90-ih zatvoren posle nenamenskog korišćenja zakupaca, a Muzej savremene umetnosti (MSUB) ga je ponovo dobio 2004. godine nakon dužeg sudskog spora, svečano je ponovo otvoren 11. oktobra izložbom beogradskog grafičkog dizajnera Boruta Vilda “Kada govorimo o ljubavi”.
Obnovljeni Legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića na Dedinju, koji je 90-ih zatvoren posle nenamenskog korišćenja zakupaca, a Muzej savremene umetnosti (MSUB) ga je ponovo dobio 2004. godine nakon dužeg sudskog spora, svečano je ponovo otvoren 11. oktobra izložbom beogradskog grafičkog dizajnera Boruta Vilda “Kada govorimo o ljubavi”.
Vildovu izložbu u tom višefunkcionalnom prostoru za izlagačke i edukativne aktivnosti otvorio je njujorški grafički dizajner Mirko Ilić, osvrćući se i na nasilje ultradesničara prethodnog dana na beogradskim ulicama, povodom prve Parade ponosa koja je održana u Srbiji.
“Ovo je čisti kontrast onome što se dogodilo... Ovo je ljubav”, rekao je Ilić, dodajući da takva nežnost, pamet i lepota u velikoj meri nedostaju Beogradu.
Arhitektonskim rešenjima Zorana Radojičića, jednog od autora rekonstruisane zgrade Jugoslovenskog dramskog pozorišta i dobitnika nagrade za arhitekturu “Novosti”, nekadašnja porodična vila pretvorena je u novi izlagački prostor, pored kojeg su izgrađeni i ateljei za gostujuće umetnike, radionice, sala za projekcije, administrativne prostorije i prostor za odlaganje umetničkih dela.
Galerija-legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića prvi put je otvorena za publiku 1980. u adaptiranoj predratnoj vili koju je Milica Zorić-Čolaković poklonila Muzeju savremene umetnosti. Ugovorom o prenosu prava korišćenja, vila je preneta na Grad Beograd, a uz podršku gradskih vlasti i Ministarstva kulture radovi na rekonstrukciji privedeni su kraju.
Supružnici Čolaković formirali su značajnu i vrednu zbirku jugoslovenske umetnosti (slike, crteži, akvareli, pasteli, tapiserije i skulptura, kao i dela primenjene umetnosti: stilskog nameštaja, orijentalnih tepiha, stakla i porcelana), koja je pripala MSUB-u. Među umetnicima zastupljenim u tom zbirci su i Nadežda Petrović, Petar Dobrović, Marko Čelebonović, Milan Konjović, Zora Petrović, Petar Lubarda, Nedeljko Gvozdenović...
Neka od dela tih autora ušla su u prvu stalnu postavku MSUB 1965. godine, jer je bračni par Čolaković deo kolekcije ustupio Muzeju u formi Legata već 1963.
Legat je svečano otvoren 11. decembra 1980. izložbama “Srpsko slikarstvo 1900-1920.” iz zbirke MSUB i “Umetnička dela iz Legata Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića”, a tadašnji gradonačelnik Beograda Živorad Kovačević istakao je da je reč o sasvim novom tipu legata čiji cilj nije čuvanje autentične atmosfere privatnog doma i dokumentovanje života darodavca, već osnivanje ustanove slobodnih aktivnosti, otvorene ka novim sadržajima, vrednostima i idejama, od izložbe studijskog karaktera, do rasprava za okruglim stolom.
U skladu sa takvom programskom koncepcijom, tokom 80-ih su u Legatu priređivane manje studijske izložbe, a poseban akcenat bio je na novim pojavama i tendecijma u savremenoj jugoslovenskoj i široj evropskoj umetničkoj praksi. Paralelno su predstavljana i dela iz zbirki MSUB, muzejskih legata i izbor iz godišnjih akvizicija MSUB.
Predratna građanska vila na Dedinju, koja je posle Drugog svetskog rata data na korišćenje Čolakoviću kao značajnoj ličnosti tadašnje nove komunističke vlasti, postala je 90-ih još jedan tragičan slučaj miloševićevske tranzicije i tadašnjeg stanja u MSU.
Smenjivanje različitih zakupaca i njihov nemar doveo do ozbiljnih oštećenja prostora, kao i do različitih nestručnih preuređivanja unutrašnjeg i spoljašnjeg ambijenta.
Davanjem u zakup firmama iza kojih je stajao kontroverzni biznismen Darko Ašanin, Legat je pretvoren u restoran polu-zatvorenog tipa sa primesama kockarnice i bordela.
Ašanin je i ubijen u dvorištu te vile u oružanom obračunu 1997. godine, a njegova udovica je neko vreme nastavila biznis.
Legat je 1998. zatvoren, a nova uprava MSUB je pokrenula 2001. sudski spor, zahtevajući da se zakupci isele i Legatu vrati osnovna funkcija.
Dugotrajan i iscrpljujući sudski spor okončan je 2004. u korist MSUB, nakon čega je započeta rekonstrukcija i adaptacija prostora.
Legat Milice Zorić i Čolakovića inaugurisan je 2006. godine, u okviru 47. Oktobarskog salona - site specific projektom jednog od najpoznatijih bugarskih umetnika Nedka Solakova.
Solakov je tako bio prvi umetnik kome je stavljen na raspolaganje tada još neadaptiran i gotovo ispražnjen prostor Legata.
Izložba Boruta Vilda “Kada govorimo o ljubavi”, koja će za najširu javnost biti otvorena od 13. oktobra, predstavlja njegov rad u rasponu od gotovo tri decenije, ali nema logiku retrospektive.
Cilj izložbe, čiji su kustosi Andrej Dolinka i Isidora Nikolić, je da kroz dijalog sa publikom pokuša da odgonetne najfiniju strukturu mišljenja i delanja u oblasti grafičkog oblikovanja. Bliže senzibilitetu autora, postavka je organizovana kroz niz konceptualnih celina koje obuhvataju predmete dizajna iz različitih vremenskih perioda. Od urednog, gotovo pokaznog pristupa prelomu knjige, preko tipografskih i kompozicionih eksperimenata, političkih iskaza, razigranih i duhovitih intimnih projekata, do odnosa prema radnom i životnom prostoru, izložba “Kada govorimo o ljubavi”, uz kratka tekstualna objašnjenja, prikazuje Vildov stav o dizajnu.
Naziv izložbe referiše na kratku priču Rejmonda Karvera, a poput njenog junaka, Vild nudi više mogućih pogleda na tajni sastojak bez kojeg, prema njegovim rečima, ne bi bilo svrhe baviti se oblikovanjem. Govorimo o ljubavi: “Ova izložba je, nažalost, istorizacija predmeta. Proces je prilično teško prikazati. Nije nemoguće - bilo je izložbi dizajna na kojima je i on relativno dobro prikazan. Sećam se izložbe Patricie Urquiole u londonskom Muzeju dizajna na kojoj je pokazan proces rada na kolekciji Rosenthal - od razgovora sa majstorima i naručiocima, preko skica, do izrade kalupa i prototipova...
Treba imati i sklonost ka istorizaciji, koju - da budem iskren - nemam: sav sam u projektu na kojem trenutno radim. Naravno da ponešto i sačuvam, ali ništa sistematski. Nisam od onih koji čuvaju sve, koji beleže svaku crtu i reč, koji uredno memorišu i slažu to u albume i portfolia”, naveo je Vild u intervjuu koji su njim vodili Radonja Leposavić i Snežana Ristić.
Vild je autor više od 50 vizuelenih identiteta i dizajna za nekoliko stotina publikacija, knjiga i časopisa. Od sredine 80-ih je na poziciji art direktora, urednika i stručnog saradnika angažovan na brojnim projektima. Sarađivao je, između ostalih, sa Beogradskim krugom, Fondom za otvoreno društvo, Centrom za savremenu umetnost - Beograd, MSU i i dnevnim listom ”Politika”, a posebno izdvaja i osmogodišnji rad na projektu ”Školigrica”.
Vild se dizajnom bavi van polja advertajazinga, u oblasti kulture i umetnosti, a njegovu karijeru posebno obeležava rad na knjigama.
Vildov rad odlikuju društvena svest, humane vrednosti, svedena, jednostavna i duhovita dizajnerska rešenja, a prema njegovim rečima, mogao bi da ne obraća pažnju na društvene probleme, da se bavi zanatsko-tehnološkim pitanjima struke i zarađuje dizajniranjem, ali ne vidi sebe u tim kategorijama, iako živi od dizajna.
Prema rečima Vilda, nastoji da bude svestan društvene stvarnosti i sveta koji ga okružuje, mada ima i drugih stvarnosti i ne bi želeo da se svim svojim bićem posveti ulozi društveno angažovanog dizajnera.
Rođen 1954. godine u Murskoj Soboti u Sloveniji, Vild je diplomirao na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna u Beogradu 1979.
Izlagao je na 11 samostalnih i više od sto grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu.
Njegovi radovi publikovani su u uglednim domaćim i stranim časopisima i publikacijama (Kuwayama - World Trade Marks and Symbols, Kvadart, New Moment, Arkzin, Print Magazin, Znakovito - Alfabeti / Piktogrami / Logotipi, Oris...).
S timom mladih kreativaca bio je jedan od organizatora međunarodne konferencije “Dizajner: Autor ili univerzalni vojnik”, održane u martu ove godine u Beogradu, uz učešće nekih od najzančajnijih imena regionalne, evropske i svetske dizajn scene.
Trenutno radi kao docent na master programu Digitalne umetnosti i novi mediji Fakulteta za medije i komunikacije Univerziteta Singidunum.
Izložba u Legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića (Teodora Drajzera 15) biće otvorena za najširu javnost otvorena od 13. oktobra.
*Foto: Galerija-Legat Milica Zorić i Rodoljub Čolaković (snimio Saša Reljić)
(SEEcult.org)
