60 godina Kinoteke
Jugoslovenska kinoteka obeležila je 6. juna 60 godina postojanja svečanom akademijom u novoj zgradi u Uzun Mirkovoj u Beogradu, u koju bi trebalo da pređe na jesen, dodelom nagrada zaslužnim umetnicima i institucijama i otvaranjem 11. Festivala nitratnog filma, dok će 8. juna svečano otvoriti i Centar za digitalnu restauraciju filmova, u prisustvu poznatog grčkog reditelja Tea Angelopulosa.
Jugoslovenska kinoteka obeležila je 6. juna 60 godina postojanja svečanom akademijom u novoj zgradi u Uzun Mirkovoj u Beogradu, u koju bi trebalo da pređe na jesen, dodelom nagrada zaslužnim umetnicima i institucijama i otvaranjem 11. Festivala nitratnog filma, dok će 8. juna svečano otvoriti i Centar za digitalnu restauraciju filmova, u prisustvu poznatog grčkog reditelja Tea Angelopulosa.
Zlatni pečat Jugoslovenske kinoteke, najviše priznanje te ugledne institucije i jednog od najvećih filmskih arhiva u svetu, prvi put je svečano uručen i domaćim umetnicima - reditelju Mladomiru Puriši Đorđeviću i glumici Mileni Dravić, na proslavi 60 godina Kinoteke i prve filmske projekcije u Beogradu i na Balkanu (25. maj/6. jun 1896).
Đorđević je, kako je rekao, posle dugog razmišljanja šta da kaže, poručio da je “srpska Kinoteka planina koja čuva i hrani svoju domovinu”, dok je Milena Dravić istakla svetski značaj i renome Kinoteke i rekla da je nagrada za nju istorijski trenutak.
“Biti u ovakvom društvu je za mene istorijski trenutak i ja se osećam kao da sam dobila Oskara”, rekla je Milena Dravić.
Plakete Kinoteke dobili su glumci Predrag Miki Manojlović (primio sin Ivan), Neda Arnerić, Petar Božović, Aleksandar Berček i Jelisaveta Seka Sablić, kao i reditelji Milan Jelić, Milivoje Mića Milošević, Đorđe Kadijević i Slobodan Šijan.
Kinoteka je dodelila plakete i scenaristima Dušanu Kovačeviću i Ferendu Deaku, snimateljima Božidaru Boti Nikoliću i Dorđu Nikoliću, montažerima Jeleni Đokić i Ljiljani Lani Vukobratović, kao i kostimografkinji Mirjani Ostojić, scenografu Vladislavu Lašiću i kompozitoru Zoranu Eriću.
Plakete je dobilo i nekoliko institucija - Ministarstvo kulture Srbije, Gradski sekretarijat za kulturu Beograda, Svetlost teatar, Gradina (izvođač radova) i Delegacija Evropske komisije u Srbiji.
Dobitnici plaketa su i novinari i kritičari Borislav Anđelić i Božidar Zecević, kinotečani Slobodan Ognjanović, Milan Turudić, Borislav Stanojević i Aleksandra Savić, kao i inženjer građevine i pravnik Nenad Ivanišević.
Direktor Kinoteke Radoslav Zelenović naglasio je da Kinoteka nije samo arhiv, već da školuje i pravi umetnike okrenutre budućnosti, u kojoj su svi stekli filmsku edukaciju.
On je podsetio da je izgrađen depo za 120.000 filmskih kutija, da je zahvaljući Ministarstvu kulture restaurisan stari depo za fond crno-belih filmova, te da je Evropska agencija za rekonstrukciju i razvoj dala dva miliona evra za Centar za digitalizaciju arhivske građe, u kojem će se postizati vrhunski kvalitet restauracije filmova.
“Zgrada Kinoteke u Uzun Mirkovoj vraćena 2000. godine u nadležnost grada, a 2001. ponuđena je na prodaju, jer je bilo predviđeno da postane robna kuća za firmiranu robu”, rekao je Zelenović, podsećajući da je reč o objektu koji je pod zaštitom države kao spomenik kulture.
“Samo to što smo sprečili preimenovanje zgrade u robnu kuću je veliki uspeh”, rekao je Zelenović i zaključio: “Naša ljubav prema Kinoteci učinila je da i ova generacija zauzme časno mesto u istoriji ove kuće”.
Ministar kulture Srbije Nebojša Bradić naglasio je da je Kinoteka veliki kulturni centar Srbije i jedna od najvažnijih ustanova srpske kulture, koja zaslužuje prekrasnu zgradu u Uzun Mirkovoj uluci, jer ima šta u nju da smesti.
“To je mnogo više od onoga što veće i bogatije kulture imaju”. Kada kolekciji kinematografskog blaga, čiju je vrednost teško proceniti, dodamo domaće filmove nastale na ovom tlu od pronalaska kinematografskog aparata do danas, kao i sve eksponate koje Muzej kinoteke poseduje, onda je jasno da je Jugoslovenska kinoteka jedna od najvažnijih kulturnih ustanova. Ponosni smo što će uskoro otvoriti vrata posetiocima i što će svako, bilo da je građanin Beograda ili došljak, moći da uživa u njenom bogatstvu”, rekao je Bradić.
Zelenović i Bradić izrazili su očekivanje da će zgrada u Uzun Mirkovoj biti uskoro potpuno završena i opremljena, budući da je završena prva faza rekonstrukcije - radovi na fasadi i enterijeru zdanja koje je 1846. godine dao da se podigne knez Aleksandar Karađođević.
U zgradi u Uzun Mirkovoj, inače, svojevremeno je bio hotel “Srpska kruna”, a 1869. Grad Beograd ju je otkupio i postala je gradska kuća. Tu je održana 1939. i svečana sednica gradske vlade povodom 16. rođendana kralja Petra Karađorđevića, a o tom događaju i tadašnjem izgledu zgrade u Uzun Mirkovoj svedoči i film koji je prikazan gostima.
Svečanoj akademiji su, pored laureata, prisustvovale mnogobrojne ličnosti iz političkog, javnog i kulturnog života: ministar ekonomije Mlađan Dinkić, poslanica u Skupštini Srbije Gorica Mojović, sekretarka za kulturu Skupštine grada Ivana Avžner, Zoran Ostojić (LDP), Dragan Nikolić, Ljubiša Samarđić…
Povodom jubileja Jugoslovenske kinoteke, koja obeležava svoj dan 6. juna - na godišnjicu prve filmske projekcije u Beogradu i na Balkanu (25. maj/6. jun 1896), najavljeni su i brojni gosti, među kojima će biti direktori svih kinoteka iz zemalja u regionu, kao i Poljskog filmskog instituta i gošće iz Rusije.
Grčki reditelj Angelopulos otvoriće Centar za digitalizaciju u Košutnjaku 8. juna, a specijalno za tu priliku i dolazi u Beograd - samo na 20 sati.
Dolazi i direktor Festivala nemog filma u Pordenoneu Dejvid Robinson, koji će održati predavanje u okviru Festivala nitratnog filma, a najavljen je i dugogodišnji selektor Venecijanskog festivala i direktor Nacionalnog filmskog muzeja iz Rima Alberto Barbera.
Na Festivalu nitratnog filma biće prikazano u Muzeju Kinoteke 70 ostvarenja iz 14 arhiva iz 13 zemalja, pre svega iz okruženja, ali i iz Švedske, Rusije, Francuske, Nemačke, Austrije i Mađarske.
Centralni deo programa je retrospektiva Andžeja Vajde, koja obuhvata devet filmova.
Festival će biti otvoren 6. juna restaurisanim ostvarenjem “Sreća” Stevana Miškovića iz 1928. godine, jednim od prvih reklamnih filmova za igre na sreću, te programom restaurisanih filmova prvog srpskog producenta Svetozara Botorića.
U okviru festivala, 11. juna u Sava centru biće prikazan norveški film “Plodovi zemlje” iz 1921. godine, u režiji Gunara Somerfelta (Gunnar Sommerfeldt), uz muzičku pratnju Kraljevskih gudača “Sveti Đorđe”.
Festival nitratnog filma nastao je iz redovnog programa Kinoteke “Zapaljivi dan”, pokrenutog povodom stogodišnjice pojave filma radi jedinstvenog predstavljanja ostvarenja snimljenih na nitratnoj traci.
Kinotekin festival prerastao je u jedan od najcenjenijih te vrste u svetu, pored festivala u Pordenoneu i Bolonji, na kojima su svetske premijere doživela i mnoga unikatna dela iz zbirki Jugoslovenske kinoteke.
Sajt Jugoslovenske kinoteke je www.kinoteka.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org
(SEEcult.org)
