Handkeov Golman u izdanju Lagune

Roman Petera Handkea “Golmanov strah od penala” iz 1970. godine, jedno od najpoznatijih dela tog austrijskog pisca, čija je Nobelova nagrada za književnost za 2019. godinu izazvala kontroverzne reakcije, objavljen je na srpskom jeziku u izdanju Lagune, u prevodu Drinke Gojković.

Handke je napisao gotovo stotinu književnih dela različitih žanrova, a Laguna objavljuje “Golmanov strah od penala” nakon romana “Veliki pad”.

Roman “Golmanov strah od penala” prikazuje nekoliko dana života Jozefa Bloha, bivšeg golmana koji ostaje sada i bez posla na gradilištu. Luta Bečom, provodi dane odlazeći u bioskop, čitajući novine, telefonirajući... Bez ikakvog jasnog motiva ubija bioskopsku blagajnicu sa kojom je prethodno proveo noć i odlazi autobusom u pogranično područje. Umišlja da ga ljudi prate, špijuniraju, igraju se s njim, čudno se ponašaju, čudne stvari govore... Kao golman pred igračem koji izvodi penal, Bloh u grčevitom strahu pokušava da protumači pokrete protivnika i odbrani udarac.

Handke u tom romanu majstorski opisuje očaj pojedinca, njegovu izgubljenost u savremenom svetu, depresiju i jezu Europe i malograđanske austrijske provincije. Sve nijanse straha pred samim sobom i svojom okolinom razotkrivaju se pred čitaocem kroz Handkeov osobeni stil. A koncentracija na jezik, na odnos jezika i stvarnosti, temeljno je svojstvo Handkeove literature.

Handkeu je Nobelova nagrada za književnost dodeljena za 2019. godinu zbog “uticajnog rada koji sa lingvističkom genijalnošću istražuje periferiju i posebnost ljudskog postojanja”. U kontekstu tog obrazloženja, “Golmanov strah od penala” jedno je od najreprezentativnijih Handkeovih dela, koje je ranije, inače, bilo objavljeno u izdanju beogradskog Rada, u ediciji Reč i misao.

Dodela Nobelove nagrade za književnost za 2019. godinu Handkeu, dobitniku niza međunarodnih priznanja, izazvala je kontroverzne reakcije – od čestitki do gnušanja, koje je povezano sa njegovim političkim delovanjem 90-ih godina, odnosno podrškom srpskoj politici na čelu sa Slobodanom Miloševićem i osudi NATO bombardovanja Srbije.

Handke je nedavno izjavio da se nikada nije klanjao pred Miloševićem, a video ga je samo jednom, i to dok je bio zatvorenik u Hagu. Želeo je, kako je rekao u intervjuu za list Cajt, samo da čuje šta ima da kaže.

U prvom intervjuu posle dodele Nobelove nagrade, Handke je, povodom prisustva sahrani Miloševića u Požarevcu, rekao da naravno da je bio tamo. “Na jednim od poslednjih glasanja on se izjasnio za to da Jugoslavija ne bude rasturena. Njegov grob je takođe grob Jugoslavije. Jesmo li  zaboravili da je ta država osnovana protiv Hitlerovog Rajha?”, upitao je Handke koji je, prema rečima pozorišnog reditelja Ljubiše Ristića, pre svega Jugosloven, a ne bilo kakav nacionalista. Upravo to, kako je rekao nedavno Ristić u specijalnoj emisiji RTS-a o Handkeu, ne shvataju kritičari tog pisca.

Prema rečima Handkea, čija je majka Slovenka iz Koruške, danas austrijske pokrajine, nijedna reč koju je napisao o Jugoslaviji nije za osudu, jer to je književnost.

“Ja sam Jugosloven preko majke i preko brata moje majke koji je studirao u Mariboru.... Jugoslavija za mene nešto znači”, rekao je Handke,

Lagunino izdanje romana “Golmanov strah od penala” biće u prodaji od 5. decembra u knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, kao i u onlajn knjižari delfi.rs i na sajtu Lagune

(SEEcult.org)