Povest o ruskoj tranziciji

Roman Alekseja Slapovskog “Feniksov sindrom”, objavljen nedavno u izdanju Arhipelaga u prevodu Novice Janjuševića, jedan je od razloga zbog kojih kritika opisuje tog pisca kao novog Harmsa ruske književnosti.

“Feniksov sindrom” je uzbudljiva i kritički izoštrena povest o ruskoj tranziciji. U toj snažnoj priči, kako je naveo Arhipelag, ukazuju se nenadmašni ljubavni zapleti i raskošna slika društva od vrha do dna, od običnih ljudi do oligarha, od bede do besa.

Glavni junak, posle požara koji je nenamerno izazvao, u kontaktu s vatrom gubi pamćenje, postajući svaki put neko drugi, i više ne može da se seti ko je, zapravo, on. Otkrivajući identitet i prošlost Goše-Georgija-Viktora, Slapovski upečatljivo slika život žitelja malog grada u blizini Moskve, ali i ukupnu rusku stvarnost u proteklih 25 godina.

Slapovski duhovito i zanimljivo, provokativno i otkrivajuće pripoveda o iskušenjima stvarnosti.

“Roman ‘Feniksov sindrom’ napisao sam u jednom dahu, kao da nisam ja pričao tu priču, nego kada da je meni nju neko kazivao. Nimalo me nije plašilo to što siže sa gubitkom pamćenja nije nov, baš naprotiv. Što je stariji siže, to je zanimljivije reći nešto novo. Veći je izazov. Danas bih roman možda napisao i nešto drugačije. Ali to se odnosi na sve moje knjige. Bilo je mnogo reakcija. Šta da se radi, dobro je dok ljudi nisu ravnodušni na knjige koje čitaju. Junak mog ranijeg romana Ja nisam ja umoran je od samog sebe. Zbog toga menja obličja. Hteo bi da zaboravi samog sebe. Junak u romanu Feniksov sindrom ima, međutim, novi cilj: on hoće da pamti. Da pamti ko je on. Sada su mnogi time preokupirani – iznova upoznati same sebe”, naveo je Slapovski povodom srpskog izdanja svog romana.

Priča o junaku koji gubi svest o sebi i pamćenje posle svakog drastičnog događaja s vatrom jeste, u stvari, metafora o društvima u tranziciji koji lutaju u neizvesnom i neomeđenom društvenom procesu polazeći od vrednosti koje su srušene i odbačene i bez snage da oblikuju nove vrednosti.

Govoreći o iskustvu tranzicije u svom romanu, Slapovski naglašava: “Mada je život jedan, ipak se ponekad pokaže kako ih ima onoliko koliko ima socijalnih epoha mi proživljavamo. I ja sam imam osećanje da živim već svoj drugi život, pa možda čak i treći”.

Prema romanu “Feniksov sindrom” u Rusiji su snimljeni film i gledana televizijska serija.

Arhipelag je pre nekoliko godina objavio i roman “Prvi drugi dolazak” Slapovskog - u ediciji 100 slovenskih romana, a reč je o još jednoj  uzbudljivoj povesti o savremenoj Rusiji razapetoj između društvenih promena i aktuelnih izazova.

Slapovski je bio gost Beograda u septembru 2011. godine, tokom Kongresa Međunarodnog PEN-a, kada je posetio i Novi Sad i Niš.

Rođen 1957. godine u Saratovskoj oblasti, Slapovski je plodan romansijer, pripovedač, dramski pisac i filmski scenarista. Književnu karijeru započeo je 80-ih godina, pišući najpre drame. Njegove drame su prevedene na sve veće svetske jezike i igrane u najvažnijim evropskim i svetskim pozorištima.

Slapovski je napisao više od 30 drama, a “Moj mali trešnjik” (1994) dobila je prvu evropsku pozorišnu nagradu. Slapovski je autor i niza filmskih i televizijskih scenarija.

Kritika ističe beskrajnu duhovitost romana Slapovskog i njegov smisao za apsurd i grotesku. Poznat je kao pisac uzbudljivih i društveno kritičkih romana.

(SEEcult.org)