• Search form

09.12.2015 | 21:08

Manje-više za kulturu

Manje-više za kulturu

Budžet za kulturu i informisanje u Srbiji u 2016. godini projektovan je na 11,1 milijardi dinara, što je za oko 5,5 milijardi manje nego u 2015. godini - zbog smanjenja državnih subvencija za javne medijske servise. Dok u resornom Ministarstvu ističu da kultura u 2016. dobija oko 392 miliona više nego ove godine, poslanici opozicije ukazuju da je udeo kulture u državnom budžetu najniži u odnosu na poslednjih nekoliko kriznih godina.

Predlog zakona o budžetu za 2016. godinu, o kojem raspravlja Skupština Srbije, predviđa 11 milijardi 180.497.000 dinara za Ministarstvo kulture, od čega je 4 milijarde 266 miliona namenjeno za javno informisanje.

Premijer Aleksandar Vučić kratko se osvrnuo 9. decembra na oblast kulture dok je obrazlagao Predlog zakona o budžetu poslanicima, a kao prioritete je naveo završetak rekonstrukcije Narodnog i Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, za šta je u 2016. predviđeno 800 miliona dinara, a u 2017. godini oko 1,5 milijarda.

Ministar kulture i informisanja rekao je 8. decembra na skupštinskom Odboru za kulturu i informisanje Ivan Tasovac da Vlada Srbije “izvanredno prepoznaje važnost kulture”, ali je rekao i da nije srećan što zaposlenima u kulturi nije odobreno povećanje plata kao ostalima u javnom sektoru.

Prema njegovim rečima, predloženi budžet je “najbolje moguće rešenje u ovom trenutku” i pravljen je uz svest da se “kultura ne može razvijati bez snažne ekonomske baze”, kao i da je “nemoguće zamisliti uspešnu ekonomiju i društvo zasnovano na inovacijama bez jake kulture”.

“Bio bih nasrećniji da je i kultura dobila povećanje, u skladu sa mojom pozicijom, a i obavezom da se borim za što bolju poziciju kulture koja,  naravno, uključuje i plate. Nisam srećan što kultura nije ušla u povećanje, ali smo uspeli nešto drugo - dugi niz godina je bilo primedbi što kultura ide uz sisteme sa velikim brojem zaposlenih. Ovde govorimo o manjem broju ljudi koji u ovom trenutku nisu dobili povećanje, ali prvi put ćemo posebno razmatrati kulturu. Čini mi se da upravo tu krije prava šansa da kultura i u finansijskom smislu dobije najpovoljnije mesto u ovom trenutku”, rekao je Tasovac i izrazio uverenje da će kultura, zahvaljujući tome što je izdvojena kao posebna oblast, dobiti povećanje “u prvom sledećem nekom preraspoređivanju sredstava”.

Predsednica Odbora za kulturu i informisanje Vesna Marjanović konstatovala je da budžet za kulturu, kada se izuzme javno informisanje, iznosi 6,9 milijardi dinara, što je svega 0,69 odsto ukupnog državnog budžeta. Podsetila je da je taj procenat u ovoj godini bio 0,81 (7,5 milijardi) – na koliko se sveo i 2014. nakon rebalansa, kada je smanjen sa 0,87 odsto (8 milijardi).

Prema rečima Tasovca, smanjenje budžeta za 2016. godinu za 5,5 milijardi u odnosu na ovogodišnji (16.678.247.000), odnosi se pre svega na manji iznos subvencija za javne medijske servise, koji bi delom trebalo da budu finansirani i od takse.

“Preostala sredstva za kulturu bez subvencija su zapravo 392 miliona veća”, rekao je Tasovac, navodeći da će ta sredstva najvećim delom biti namenjena savremenom stvaralaštvu.

“Svi smo postali jako svesni u prethodnom periodu značaja kulturne baštine - u onom trenutku kada je krenula rasprava (o prijemu Kosova) u Unesku. U budžetu je prepoznato da savremeno stvaralaštvo postaje u jednom trenutku naša kulturna baština”, rekao je Tasovac, ističući i da je predloženim budžetom velika pažnja posvećena filmskoj produkciji, koja će imati dodatnu podršku i nedavnim pristupanjem Srbije potprogramu za medije programa Kreativna Evropa.

Tasovac je rekao da je za Filmski centar Srbije predviđeno 600 miliona dinara, što je najveći budžet koji je ikada imao, a daće “poseban impuls i filmu i kompletnoj kreativnoj industriji, naročito u svetlu pristupanja potprogramu ‘Mediji’ Kreativne Evrope”.

Prema njegovim rečima, to je pokazatelj razvojne vizije kulture, pa sledeća godina može biti i godina filma, i savremenog stvaralaštva, i godina muzeja, jer je planiran završetak rekonstrukcije MSU i Narodnog

Predlogom Zakona o budžetu, za rekonstrukciju MSU predviđeno je u 2016. godini 500 miliona dinara, a u 2017. godini 472,2 miliona, dok je za Narodni muzej planirano u 2016. godini 300 miliona, a u 2017. godini jedna milijarda i 52,3 miliona.

Za jačanje kulturne produkcije i umetničkog stvaralaštva predviđeno je 537 miliona dinara (što je povećanje od oko 40 miliona dinara u odnosu na budžet 2015). Od toga je za vizuelne umetnosti i multimedije predviđeno 105 miliona (za dotacije nevladinim organizacijama 34 miliona), za filmsku umetnost i audiovizuelno stvaralaštvo 87 miliona (dotacije NVO 22 miliona), književno stvaralaštvo i izdavaštvo 140 miliona (dotacije NVO 19,4 miliona), muzičko stvaralaštvo 50 miliona (dotacije NVO 33 miliona), scensko stvaralaštvo - pozorište/umetnička igra 120 miliona (dotacije NVO 33,4 miliona), te za kulturnu delatnost osetlјivih društvenih grupa 35 miliona (dotacije NVO 16,5 miliona).

Između ostalog, za međunarodnu kulturnu saradnju u 2016. godini predviđeno je 178,9 miliona dinara, a za unapređenje kapaciteta kulturnog sektora na lokalnom nivou 200 miliona.

Za unapređenje sistema zaštite kulturnog nasleđa predviđeno je 486,5 miliona, od čega za istraživanje, zaštitu i očuvanje nepokretnog kulturnog nasleđa predviđeno je 157 miliona, za obnovu i zaštitu manastira Hilandar 60 miliona, za održavanje Dvorskog kompleksa na Dedinju 34 miliona, za Maticu srpsku 35 miliona, a za digitalizaciju kulturnog nasleđa 66 miliona. Za nematerijalno i pokretno kulturno nasleđe predviđeno je 95,5 miliona, a za razvoj bibliotečko-informacione delatnosti i bibliotečko-informacione delatnosti Saveza slepih planirano je 39 miliona dinara.

Od ukupno 4,26 milijarde za sistem javnog informisanja, 4 milijarde predviđene su za finansiranje Radio-televizije Srbije i Radio-televizije Vojvodine.

Tasovac je rekao da sada ne bi bilo rasprave o budžetu za kulturu da je privatizacija medija završena 2007. godine, da su medijski zakoni doneti na vreme, da su završeni muzeji onda kada je započeta rekonstrukcija…

“Ali nema veze, smatram da je to naša privilegija i posao - da moramo korak po korak da stvaramo održiv sistem kulture… zato što jednostavno nema tog uspešnog društva ukoliko nema jake kulture. Ja sam čovek koji je došao iz institucije kulture na ovo mesto i znam koliko je teško, ali i koliko je izazova pomerati stvari u pravcu za koji sam siguran da će biti i bolji i uspesan”, rekao je Tasovac.

(SEEcult.org)

Zoran Popovic, Eros, detalj crteza Fragmenti, Cikago, 1985.
Video
21.06.2024 | 21:54

VOĐENJE: Luka Marjanović – Nevolje u raju

Luka Marjanović: Nevolje u raju, Galerija Doma omladine Beograda, 11-23. jun 2024.