Kosovo pred Uneskom
Beograd i Priština, uporedo sa pregovorima u Briselu, vode već mesecima i diplomatsku bitku u vezi sa zahtevom Kosova za prijem u članstvo u Unesko, kojem se Srbija snažno protivi. Ishod će biti uskoro poznat u Parizu, za vreme zasedanja Izvršnog odbora Uneska, koji je već pripremio nacrt preporuke Generalnoj konferenciji da na zasedanju u novembru odluči o prijemu Kosova u članstvo.
Izvršni odbor Uneska uvrstio je pitanje Kosova u preliminarni dnevni red 197. sednice, čija plenarna debata počinje 12. oktobra, a pripremio je i nacrt odluke kojom bi, na osnovu proste većine, preporučio Generalnoj konferenciji te organizacije UN za obrazovanje, nauku i kulturu da na 38. zasedanju u novembru odluči pozitivno o prijemu Kosova u članstvo. U nacrtu preporuke, koji je objavljen na sajtu Uneska, navedeno je da Izvršni odbor preporučuje Generalnoj konferenciji da odgovori pozitivno na zahtev Kosova od 4. avgusta ove godine imajući u vidu da Kosovo prihvata Statut Uneska, da je spremno da ispuni obaveze koje proističu iz članstva i učestvuje u troškovima te organizacije. Posebno je navedeno i da, na osnovu Statuta Uneska, zemlje koje nisu članice Ujedinjenih nacija, mogu biti primljene u članstvo dvotrećinskom većinom Generalne konferencije, na osnovu preporuke Izvršnog odbora. Imajući to sve u vidu, Izvršni odbor, kako je navedeno u nacrtu odluke, “preporučuje da Generalna konferencija primi Republiku Kosovo u članstvo u Unesko”.
Predsednica Kosova i generalna direktorka Uneska
Razmatranje zahteva Kosova za prijem u Unesko, koje je jedna od poslednjih tačaka preliminarnog dnevnog reda sednice Izvršnog odbora, formalno je podnela Albanija, uz podršku više od 40 zemalja, među kojima su i SAD, Nemačka, Velika Britanija, Francuska, Austrija, Irska, Danska, Finska, Holandija, Švedska, Slovenija, Turska i Ujedinjeni Arapski Emirati. Podršku su pružile i Saudijska Arabija, Katar, Kuvajt, Somalija, Togo, Čad, Burkina Faso, Haiti, Gana, Gvineja, Senegal, Jordan, Dominikanska Republika, Tanzanija…
Uoči plenarne debate 197. sednice Izvršnog odbora Uneska, i Beograd i Priština intenzivirali su diplomatske aktivnosti u vezi sa sudbinom Kosova u Unesku, a koriste se i društvene mreže i sve druge prilike za lobiranje.
Premijer Srbije Aleksandar Vučić uputio je 11. oktobra pismo svim članicama Uneska, navodeći da je zahtev za učlanjenje Kosova u Unesko “neutemeljen sa stanovišta međunarodnog prava” i za Srbiju “apsolutno neprihvatljiv” i sa “političkog i sa moralnog aspekta”. Predsednica Kosova Atifete Jahjaga nedavno je razgovarala o Kosovu sa generalnom direktorkom Uneska Irinom Bokovom, a zamenik kosovskog ministra inostranih poslova Petrit Selimi iskoristio je tokom vikenda priliku za lobiranje na samitu Frankofonije u Jerevanu, na kojem je Kosovo prvi put učestvovalo.
Dečani, enterijer, detalj, foto: Arsenije Jovanović
Vučić je u pismu članicama Uneska, koje je objavljeno u celini na sajtu Vlade Srbije, izrazio ozbiljnu zabrinutost zbog zahteva za prijem Kosova u članstvo Uneska, navodeći da je, shodno i dalje važećoj i pravno obavezujućoj rezoluciji Saveta bezbednosti UN 1244 (1999) i Ustavnom okviru za privremenu samoupravu na Kosovu, “Kosovo i Metohija teritorija u sastavu Republike Srbije pod upravom UN”. Stoga se Kosovo, kako je naveo, “ne može smatrati državom kao subjektom međunarodnog prava”, pa je “evidentno da nisu ispunjeni elementarni uslovi za razmatranje bilo kog pitanja u vezi sa prijemom Kosova u punopravno članstvo Uneska”.
“To je de facto priznala i sama Priština pokušavajući da izdejstvuje dostavljanje zahteva Unesku posredstvom UNMIK, što je od strane ove Misije UN odbijeno s obzirom na njeno dosledno poštovanje rezolucije SB UN 1244 (1999). Unesko, kao specijalizovana agencija UN, ima obavezu da se pridržava međunarodnog prava, posebno rezolucija SB UN pod Glavom VII Povelje UN, što uključuje i rezoluciju 1244 (1999). U tom kontekstu, razmatranje zahteva za prijem Kosova u Unesko bi predstavljao grubo kršenje pravnih pravila nastalih pod okriljem UN radi očuvanja međunarodnog mira i bezbednosti i bilo bi u suprotnosti sa članom 25. Povelje UN, u kome se navodi da su ‘članovi UN saglasni da prihvate i izvršavaju odluke SB u saglasnosti sa ovom Poveljom'”, naveo je Vučić, dodajući da bi se time stvorio opasan presedan.
Vlada Srbije, kako je istakao Vučić, u punoj meri je posvećena dijalogu Beograda i Prištine pod pokroviteljstvom EU, a u tom procesu su rešena mnoga kompleksna pitanja od izuzetnog značaja za stabilizaciju prilika u regionu i normalizaciju odnosa. Navodeći i da se o zaštiti spomenika kulture i imovini Srpske pravoslavne crkve na Kosovu dosad u Briselu nije razgovaralo, Vučić je naveo da zahtev za prijem Kosova u Unesko u tom smislu predstavlja vraćanje u prošlost i narušava atmosferu podsticajnu za dijalog koji se nalazi u vrlo delikatnoj fazi.
“Time bi se faktički onemogućilo da se i po ovom pitanju postigne obostrano prihvatljivo rešenje za ovo, za našu stranu, jedno od najosetljivijih pitanja”, naveo je Vučić, koji smatra da Priština nema ni moralno pravo da traži članstvo u Unesko, jer je “svojim činjenjem u prethodnom periodu nedvosmisleno demonstrirala da nema ni sposobnost ni volju da ispuni obaveze” koje proizilaze iz članstva u tvoj organizaciji.
Pećka patrijaršija noću, arhiva, foto: Arsenije Jovanović
“Sa ciljevima Uneska nesumnjivo su nespojivi namerno, sistematsko, vandalsko uništavanje kulturnih i istorijskih spomenika svojih sugrađana, koji datiraju još iz XI veka. Od završetka sukoba 1999. i raspoređivanja međunarodnih snaga, u miru, ukupno 141 srpski pravoslavni hrišćanski objekat potpuno je uništen ili značajno oštećen, a sam Unesko je četiri bisera svetske baštine: manastir Dečane, Pećku patrijaršiju, Gračanicu i Crkvu bogorodice Ljeviške stavio na Listu svetske baštine u opasnosti. Na mnogim uništenim objektima još se mogu videti parole tzv. Oslobodilačke vojske Kosova i pretnje Srbima, a u novije vreme i grafiti u slavu organizacije Islamske države, čiji su metodi rušenja kulturnih i verskih objekata, nažalost, odavno na delu na prostoru Kosova i Metohije. Iz Prištine se ni danas ne mogu čuti reči osude ovakvih sramnih zločina nedostojnih 21. veka, niti ima spremnosti da se njihovi počinioci pronađu i kazne. Uništavanje srpskog hrišćanskog i kulturnog nasleđa nikada nije podrobno istraženo, niti je iko za ove zločine izveden pred lice pravde”, naveo je Vučić i dodao da “utoliko, ili naročito zbog toga, licemerno zvuči objašnjenje svih koji kažu da će prijemom Kosova u Unesko, srpska kulturna baština biti bolje zaštićena, jer niko ni iz jedne od srpskih crkava ili manastira, nije tražio ni takvu zaštitu, ni takvu podršku. Naprotiv”.
Navodeći i da se delovanje SPC “u pokrajini odvija u izuzetno teškim uslovima”, te da su “pored organizovanog, etnički i verski motivisanog nasilja i uništavanja srpskog pravoslavnog nasleđa, bez presedana u novijoj istoriji Evrope”, brojni i “primeri drastičnog ugrožavanja ljudskih i verskih prava, slobode kretanja i rada pravoslavnog sveštenstva i pravoslavnog stanovništva”, Vučić je zaključio da bi članstvo Kosova u Unesku predstavljalo “nagradu i davanje uloge lažnog zaštitnika srpskog i hrišćanskog kulturnog nasleđa onim političkim strukturama u Prištini koje u periodu od 1999. do danas nisu učinile ništa da spreče uništavanje hrišćanskog duhovnog i kulturnog identiteta jednog evropskog naroda i nasilnog brisanja tragova vekova njegovog postojanja na prostoru Kosova i Metohije”.
“Srbija svojim dosadašnjim postavljanjem je pokazala svoju punu posvećenost rešavanju svih otvorenih pitanja sa Prištinom mirnim putem i kroz dijalog. Srbija je protiv svake politizacije rada Uneska kao organizacije čija bi misija trebalo da bude promovisanje saradnje među državama kroz obrazovanje, nauku i kulturu.
Na kraju, mi jesmo mala zemlja, i teritorijalno i po broju stanovnika, nemamo političku moć kojom možemo da se suprotstavima onima koji sponzorišu ulazak Kosova u Unesko, ali je naša obaveza da celokupno čovečanstvo upoznamo sa protivpravnim i nemoralnim merama koje se protiv naše zemlje preduzimaju i time, ako ništa drugo, odbranimo istinu i ponos svih pravdoljubivih naroda u svetu”, naveo je Vučić u pismu.
Gračanica u noći, arhiva, foto: Arsenije Jovanović
Povodom zahteva Kosova za prijem u Unesko, proteklih meseci slične poruke upućivali su i predsednik Srbije Tomislav Nikolić, ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, ministar kulture i informisanja Srbije Ivan Tasovac i drugi zvaničnici.
Ambasador Srbije pri Unesku Darko Tanasković izjavio je da nema razloga za veliki optimizam.
Tanasković je izjavio Radio Beogradu da je u toku mnogo bilaternih i multilateralnih konsultacija, te da postoji "grozničava aktivnost predstavnika Kosova u ubeđivanju članica tog saveta u svoju stvar". "Nemamo razloga za veliki optimizam, ali nismo sasvim bez šanse, jer je pomalo ‘čudan’ sistem glasanja u Unesku, pošto se u konačnom skoru glasanja ne uzimaju u obzir glasovi uzdržanih zemlja, kojih će verovatno biti mnogo", naveo je Tanasković, napominjući da su među 58 zemalja u sastavu Izvršnog odbora Uneska, njih 32 koje su priznale Kosovo, pa se očekuje da će podržati i zahtev za članstvo u Unesku.
Prema rečima Tanaskovića, raste i broj država kojima je "nelagodno da se opredele između za i protiv", a ako među njima bude i onih koje su priznale nezavisnost Kosova, otvara se prostor za pronalaženje nekog "trećeg puta" kojim bi postojeće situacija mogla da se razreši.
“Nismo sasvim bez šanse, posebno kada je reč o Generalnoj konferenciji Uneska gde je potrebna dvotrećinska većina da bi neki zahtev prošao”, rekao je Tanasković, koji je ranije izjavio da je u aktivnosti za sprečavanje prijema Kosova u Unesko angažovan celokupan sastav srpske diplomatske službe, na čelu s ministrom spoljnih poslova Dačićem, te Vlada Srbije i svi njeni resori, premijer, predsednik, kao i SPC i SANU.
Dečani, foto: Fb manastir Visoki Dečani
Sveti sinod SPC je sredinom septembra, u pismu generalnoj direktorki Uneska Irini Bokovoj, naveo da bi prijem Kosova u Unesko bio “izuzetno opasan element nestabilnosti koji bi ozbilјno ugrozio budućnost Kosova i Metohije, njegovo sveukupno hrišćansko nasleđe, kao i elementarna verska i lјudska prava”.
“Ako je status zaštite od strane Uneska već dat našim objektima ne samo kao akt priznanja njihovoj kulturnoj i civilizacijskoj vrednosti za čovečanstvo, već i kao dodatni mehanizam zaštite u sadašnjoj bezbednosnoj situaciji, status svetske kulturne baštine sâm po sebi može, u slučaju da Kosovo postane član Uneska, postati pre problem nego element dugoročne zaštite i garancije te budućnosti”, naveo je Sinod SPC u pismu koje je poslao na još više od 200 relevantnih adresa u svetu.
I Kosovo se obratilo svim zemljama članicama Uneska, tražeći podršku, a kako su preneli prištinski mediji, obećalo je da neće promeniti nijedan propis o kulturnom nasleđu bez konsultacije sa SPC, kojoj će biti omogućeno da ima specijalne veze sa Srbijom radi dodatne zaštite spomenika.
Rukovodstvo Kosova je, kako je preneo “Koha”, navelo i da je u proteklih nekoliko godina investirano pet miliona dolara u obnovu “srpskih pravoslavnih zona”, a obećalo je da će izdvojiti još dva miliona dolara.
Publikacija kosovskog Ministarstva spoljnih poslova
Kosovo je početkom jula objavilo nameru da uđe u Unesko, a u kampanju za ostvarenje tog cilja uključile su se, osim političara, i pojedine pop zvezde poreklom sa Kosova, kao što je britanska pop pevačica Rita Ora.
Zahtev Prištine podnet je nakon konsultacija s partnerima i posle više od 130 sastanaka sa delegacijom Uneska tokom ove godine, naveo je bio sredinom jula na društvenim mrežama prvi zamenik premijera Kosova i ministar spoljnih poslova Hašim Tači.
Ministarstvo spoljnih poslova Kosova objavilo je nedavno na Tviteru da će članstvo Kosova u Unesku biti “lep rođendanski poklon” za proslavu 70 godina te organizacije UN.
To je izjavio nedavno zamenik šefa kosovske diplomatije Petrit Selimi, koji je istakao da zahtev Kosova sponzoriše “rekordnih 47 zemalja članica Uneska”.
Selimi je dodao da je Vlada Srbije započela, međutim, “veoma negativnu kampanju usredsređenu na to da prikazuje Kosovo kao ISIS”. “Mi smo kompletno protiv takvog diskursa koji uništava čak i rezultate dijaloga u Briselu”, rekao je Selimi agenciji Anadolija, prenele su E-novine.
Manastiri Dečani (pojedinačno upisan 2004), Pećka patrijaršija i Gračanica, kao i crkva Bogorodica Ljeviška u Prizrenu, upisani su 2006. godine na Listu svetske baštine Uneska pod zajedničkim nazivom “Srednjovekovni spomenici na Kosovu”.
Srednjovekovni spomenici na Kosovu su od 2006. godine upisani i na Listu svetske baštine u opasnosti, što je upozorenje na potrebu posebnih mera zaštite.
*Analiza aktuelnog stanja srednjovekovnih spomenika SPC koji su na Listi svetske baštine u opasnosti, kao i pregled stanja od 2007. godine, nalazi se na sajtu Uneska Kao glavni faktori koji utiču na njihovu ugroženost navedeni su neredi, pravni okvir, sistem i plan menadžmenta i nezadovoljavajuće stanje konzervacije i održavanja.
(SEEcult.org)
