• Search form

15.10.2014 | 11:16

Preminuo Voja Čolanović

Preminuo Voja Čolanović

Književnik Voja Čolanović, dobitnik svih najznačajnijih književnih nagrada u Srbiji i nekoliko međunarodnih priznanja, preminuo je 14. oktobra u Beogradu u 92. godini, nakon kraće bolesti, saopštilo je Srpsko književno društvo (SKD).

Čolanović je poslednji tekst objavio pre samo nekoliko dana, u najnovijem broju “Beogradskog književnog časopisa” SKD-a.

Sahrana Čolanovića biće 17. oktobra u 14 časova na groblјu Lešće, najavilo je SKD, navodeći da je izgubilo svog najstarijeg i jednog od najuglednijih članova.

Srpska kultura, kako je istaklo SKD, “ostala je bez najdoslednijeg baštinika modernog izraza književne umetnosti, vrsnog prevodioca, erudite i osnivača i prvog urednika redakcije za naučni program Radio-televizije Beograd”.

Rođen 1922. u Bosanskom Brodu, Čolanović je od 1933. živeo u Beogradu, gde je završio gimnaziju i studirao jezike, prava i istoriju umetnosti.

Diplomirao je na Visokoj novinarskoj i diplomatskoj školi. Bio je novinar, urednik za nauku, kulturu i umetnost, uređivao svetsku književnost u izdavačkoj kući “Rad” i bio prvi urednik Naučnog programa na TV Beograd.

Neko vreme radio je i kao dramaturg u Beogradskom dramskom pozorištu.

Objavio je zbirke pripovedaka “Osedlati mećavu” (1958), “Miris promašaja” (1983) i “Osmeh iz crne kutije” (1993), za koju je dobio Andrićevu nagradu.

Za roman “Druga polovina neba” (1963) dobio je međunarodnu nagradu Benito Huarez. Objavio je roman “Pustolovina po meri” (1969), “Telohranitelj” (1971), “Levi dlan, desni dlan” (1981), a za “Zebnju na rasklapanje” (1987) dobio je NIN-ovu nagradu. Usledili su romani “Džepna kob” (1996), “Lavovski deo ničega” (2002), te “Oda manjem zlu” (2011), za koji je dobio nagradu Stevan Sremac. Taj Čolanovićev roman bio je i u najužem izboru za NIN-ovu nagradu 2011. godine, koju je dobio Slobodan Tišma za "Bernardijevu sobu".

Autor je i knjiga “Legende o starim japanskim junacima” (1967), te “Prekrajanje živog (genetičko inženjerstvo – dostignuća, predviđanja, opasnosti)”.

*Foto: Vulkan

(SEEcult.org)

digitalizacija, narodni muzej kraljevo
Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r