52. Bitef – kritika desnog populizma
Beogradski internacionalni teatarski festival (Bitef) predstavio je prve naslove svog 52. izdanja u Satiričkom kazalištu Kerempuh u Zagrebu, najavljujući dve predstave provokativnog reditelja Olivera Frljića “Šest lica traži pisca” koju je, prema poznatoj drami Luiđija Pirandela, režirao upravo u Kerempuhu, te komad “Gorki - Alternativa za Nemačku?”, u produkciji Teatra “Maksim Gorki” iz Berlina.
Prema rečima umetničkog direktora Bitefa Ivana Medenice, ove dve predstave čine noseći deo tematsko-problemske linije glavnog programa 52. Bitefa, a reč je o delima koja prepoznaju i osuđuju fenomen jačanja desnog populizma, ksenofobije, netolerancije i autoritarnih režima u Evropi, ali i u svetu, koji razgrađuju demokratske ustanove i sistem ljudskih prava, a sve to u sprezi s podivljalim neoliberalnim kapitalizmom. Obe Frljićeve predstave, a kao što je to uvek slučaju u njegovom radu, preispitaju i položaj pozorišta u takvom okruženju, njegovu spremnost i mogućnosti da mu se suprotstavi, rekao je Medenica, saopštio je Bitef.
Ukazujući na slojevitost naslova predstave "Gorki - Alternativa za Nemačku?", Medenica je rekao da ujedno jasno otvara glavu temu - pitanje da li je berlinski Teatar “Maksim Gorki” - svojim naprednim, za strance i njihove probleme otvorenim programom - prava društvena alternativa u savremenoj Nemačkoj obeleženoj, kao i skoro sva evropska društva, usponom ekstremne desnice, ili samo alibi za savest umetnika. Konkretno, reč je o usponu Alternative za Nemačku, prve ultradesničarske partije koja je od Drugog svetskog rata ušla u Bundestag.
Gorki - Alternativa za Nemačku?, foto: Ute Langkafel MAIFOTO
Na umetnički vrlo originalan i inventivan način, Frljić i ovog puta, kako je naveo Medenica, pokreće svoju omiljenu temu: društvenu funkciju teatra, njegov potencijal za politički otpor. Na njemu svojstven, kvazidokumentaran i improvizovan način, u prvom delu predstave Frljić kritički ispituje političku korektnost u prijemu glumaca u Teatar “Maksim Gorki” (prednost manjinskim grupama), jer takav pristup i dalje ne odgovara stvarnom procentu stranaca u Berlinu, a može i da napravi pozorišni "azil" za etničke i druge manjine. U drugom delu, scena se, i metaforički i bukvalno, rotira za 180 stepeni, i ova se tema pretapa u osudu ekspanzije ekstremne desnice. Drugim rečima, pokreće se pitanje da li je jedno progresivno pozorište, ako pristane na izvesnu getoizaciju i igru u sistemu, stvarni otpor tom sistemu, ili samo alibi za savest umetnika?
Ivan Medenica
Predstavom “Šest lica traži autora”, Frljić se još jednom beskompromisno suočava s hrvatskom radikalnom desnicom. Na prvi pogled deluje neobično kako mu to polazi za rukom kad za polazište ne uzima dokumentarnu građu, već poznato klasično delo Pirandela koje ima filozofsku, a ne političku tematiku.
Na samom početku predstave "Šest lica traži pisca", Frljić udara pravo u lice, jer glumci na sceni ne spremaju, kao u metateatarskom uvodu drame, jedan drugi Pirandelov komad, već izmaštan, improvizovan, satirički igrokaz, primeren Satiričkom kazalištu "Kerempuh", čiji su junaci stvarni protagonisti hrvatske desnice. Posle tog bespoštednog, urnebesnog i komički punokrvnog uvoda, Frljić čvršće vezuje scensku akciju za Pirandelovu priču: zapravo, od pojave samih "lica", prati se, sa manjim ili većim dramaturškim izmenama, izvorna dramska naracija. Međutim, i u glavnom delu predstave reditelj pametno pronalazi vezu s ekspanzijom desnice, na kojoj zasniva ceo koncept predstave. Kada mole glumce da odigraju njihovu dramu, "lica" se stalno pozivaju na "obiteljske vrednosti", pošto su sva ona članovi jedne vrlo bizarne porodice. Upravo bizarnost tih odnosa - nasilje, incestuozno ponašenje, podvođenje sopstvene dece - u ovoj se predstavi prikazuje kao naličje pokliča "u ime obiteljskih vrednosti". On tako postaje ono što u stvarnosti često i jeste: izraz dvostrukih moralnih standarda, naveo je Medenica, koji je za 52. Bitef najavio desetak predstava u glavnom programu i to iz Francuske, Nemačke, Hrvatske, Srbije, Estonije, Švajcarske, Izraela i Belgije.
Šest lica traži pisca, foto: Ines Stipetić
Kao i u prethodne dve godine, glavni program Bitefa ima dve glavne osovine - estetsku i tematsko-problemsku.
“To je zato što duboko verujemo da je misija Bitefa i da jasno mapira one umetničke pojave u savremenom teatru i izvođačkim umetnostima koje su (i dalje) radikalne, subverzivne i polemične, kao i da hrabro ukazuje na adekvatne, turbulente i uznemirujuće društvene fenomene savremenog sveta. Bitef postoji da bi nas uznemiravao i umetnički i politički, terao da mislimo, osećamo i delamo”, naveo je Medenica u programskoj izjavi.
Direktor Satiričkog kazališta Kerempuh Roman Šušković Stipanović istakao je da je to pozorište prvi put gostuje na Bitefu, vodećem festivalu u regionu - kako je naglasio, i da mu to predstavlja posebnu čast. Putem video linka, kako je saopštio Bitef, u konferenciju se uključio i sam Frljić koji nije mogao i lično da prisustvuje, jer trenutno sprema predstavu u Hanoveru.
Frljić je takođe istakao da mu je veliko zadovoljstvo i čast što dve njegove predstave učestvuju na 52. Bitefu, dodajući da taj festival kontinuirano prati njegov rad, ali i da mu je značajno da na Bitef dođe i kao gledalac kako bi se informisao o nekim od najznačajnijih pojava savremenog svetskog pozorišta.
Druga glavna linija koncepta 52. Bitefa - ona estetska, kao i celokupni glavni program, biće predstavljen u Beogradu krajem juna.
Kako je ranije najavljeno, 52. Bitef, koji će biti održan od 14. do 22. septembra, svečano će zatvoriti u Sava centru velika međunarodna koprodukcija "Rekvijem za L", čiji je nosilac belgijska kompanija Les Ballets C de la B. Osnova te muzičke predstave je Mocartov rekvijem koji je prožet afričkim pogrebnim pesmama. Autori su kompozitor Fabricio Kasol i proslavljeni koreograf Alan Platel, koji će biti jedna od najvećih međunarodnih zvezda 52. Bitefa.
(SEEcult.org)
