• Search form

27.11.2016 | 16:12

6. Van okvira – mala država

6. Van okvira – mala država

Regionalni festival društveno angažovanog teatra Van okvira/Off Frame biće održan od 1. do 5. decembra u Beogradu prema drugačijem konceptu nego prethodnih pet godina – funkcionisaće kao svojevrsna mala država, a publika će, kao građanstvo, moći da odlučuje o velikom delu programa.

Šesto izdanje festivala Van okvira, koji organizuje Grupa “Hajde da…” u saradnji s Kulturnim centrom Rex, okupiće zainteresovane za pitanja odlučivanja, vladavine, građanstva i učešća u životu države.

Uz četiri pozorišne predstave/performansa: “Igranka” (Praktikabl), “U potrazi za izgubljenom knjigom” (ansambl “Miraž” i KUD Radivoje Popović), “Priče iz Terezina” (Plavo pozorište) i “Priče sa jedne sofre” (Pod teatar), festival nudi publici mogućnost i da zajedno prespava u Rexu i sanja neke druge države.

Već prve večeri, tokom otvaranja 1. decembra, okupljeni će imati priliku da predlože aktivnosti za svaki festivalski dan, dogovore se o načinu odlučivanja i izjasne u kojoj meri i u koje od njih žele da se uključe. Tako će izgled, struktura i sadržaj festivalskog programa zavisiti od onih koji ga budu koncipirali tog i narednih dana.

Organizatori će na taj način pokušati da testiraju participativnu demokratiju u životu jednog festivala. Tako osmišljen i postavljen, festival Van okvira postaće nova mala država, razuđenih granica, nejasne nacionalnosti i sa težnjom da se uspostavi i postoji kao horizontalna “struktura” - zajednica onih koji su prisutni.

Prema navodima organizatora, države na tlu Evrope u velikoj meri su prihvatile da je moć u rukama vlade i da se sprovodi kroz institucije kao što su: vojska, policija, lokalna samouprava… Postoji, međutim, raskorak između građana i njihovih predstavnika u institucijama, koji je neprestano zamagljen pitanjima nacionalne pozicije države, odnosno pitanjima u kojima se spajaju politički entitet države i kulturni entitet nacije. Jer, država je tada definisana populacijom, a očekuje se da je predominantno određenog (zajedničkog) porekla. Takođe, oni koji nisu istog porekla, dobijajući građanska prava tih država, postaju građani određene teritorije. Time se implicira da su teritorija i građanska pozicija povezane. Suprotno tome, savremeni čovek sve više teži da funkcioniše u prostoru bez geografskih granica. Kao i legitimitet vlade organizovane na reprezentacionim principima, pitanja nacije i teritorije postaju upitne kategorije savremenih država na tlu Evrope. Festival Van okvira je stoga sebi dao zadatak da okupi zainteresovane za promišljanje o tim pitanjima.

Osnovni principi zajedničkog odlučivanja, kao osnova ovogodišnjeg festivala, biće predstavljeni na otvaranju 1. decembra u Rexu, gde će okupljeni, što radom u manjim grupama, što plenarno, odlučivati o strukturi i sadržaju festivalskog programa.

Prve večeri biće izvedena predstava “Igranka” (epizoda: Uživanje u plesu) Praktikabla – platforme za savremenu umetnost i kulturu, koja je nastala u saradnji sa Muzejem savremene umetnosti Vojvodine i Srpskim narodnim pozorištem u okviru Pokretnice – edukativno-istraživačkog projekta čiji cilj je stvaranje prostora za razvој samoorganizacije i samoobrazovanja u savremenom plesu.

Predstava je osmišljena kao mesto susreta, gde je ples glavna aktivnost.

Igranka je naše igranje formama i sadržajima i načinom na koji se gleda i učestvuje. Igranka je bivanje zajedno i podsećanje na uživanje u plesu. Igranka nije obična igranka. Nije predstava, nije radionica, nije takmičenje, nije pretvaranje, nije terapija, nije speed dating, nije osvešćivanje, nije ni žurka, nije pijanka, nije show, nije angažovana kao angažovana umetnost, nije dosledna kao konceptualna umetnost. Igranka ne zahteva tehniku, niti poseban dreš code. Igranka je ples koji će tek nastati i koji ćemo stvoriti zajedno. Na igranci ćete moći da vidite nepoznate ljude kako izvode nešto za vas i da pokažete svoje ‘NAJ’ plesne pokrete. Posle igranke ćemo se zapitati šta sve ples može da učini za nas”, navedeno je u opisu te predstave čije su autorke/domaćice: Frosina Dimovska, Sara Tošić, Jovana Rakić, Nataša Vranešević, Mia Inić, Ina Madžar, Željka Jakovljević i Jelena Alempijević.

Učesnici i publika imaće priliku 2. decembra da učestvuju u zajedničkom spavanju – svi koji budu želeli moći će da provedu noć u Rexu, a organizatori se nadaju sa će im se tokom tog procesa u snovima prikazati vizija nekog modela državnog uređenja ili pak nekog drugog oblika povezivanja među građanima.

Za 3. decembar u Gradskoj organizaciji gluvih Beograda (Svetog Save 16-18) najavljena je predstava “U potrazi za izgubljenom knjigomKUD “Radivoje Popović” i ansambla Miraž koja je rezultat rada Pozorišne škole na znakovnom jeziku “Iza znaka”.

U trećoj sezoni Pozorišne škole “Iza znaka” fokus je stavljen na knjigu kao jedan od najvažnijih izvora znanja, novih i drugačijih misli, mašte i mogućih odgovora na pitanja o životu za kojima ljudska duša/ljudsko biće traga. Određeni odlomci i sažeci knjiga koje su kroz taj proces rada obrađivane, prevođenhi su na srpski znakovni jezik kako bi bili pristupačni gluvim i nagluvim učesnicima, korisnicima srpskog znakovnog jezika. Kroz rad na knjigama, kao i na osnovnim pozorišnim principima, radilo se i na bogaćenju srpskog znakovnog jezika i osvešćivanju izražajnih elemenata u srpskom znakovnom jeziku. 

Da li smo u vreme brzine, opsednutosti životom, materijalnom egzistencijom, tehničkim dostignućima koji će olakšati naš materijalni život, zaboravili na jedno neprocenjivo dostignuće ljudske civilizacije koje nam nudi svetove i odgovore koje naše duše traže? Da li smo zaboravivši knjigu, zaboravili i dušu, ili smo zaboravivši dušu zaboravili i knjigu? To su neka od pitanja koja postavlja ta predstava, nastala uz podršku Ministsrtva kulture i informisanja Srbije.

Festival se 4. decembra seli u zgradu BIGZ-a, gde će Plavo pozorište izvesti predstavu “Sanjarenje - Priče iz Terezina”, koja je nastala prema scenariju i u režiji Nenada Čolića, a zasnovana je na iskustvu koje je jedna od glumica imala u svojoj porodici sa posledicama tradanja jevrejskog naroda u Drugom svetskom ratu - njeni baka i deka su preživeli Holokaust.

To je ostavilo trag u njenim sećanjima iz detinjstva i zato je želela da prevede ta sećanja na jezik glumačkog izraza. To je bio početni impuls za proces rada, koji je trajao nešto više od godinu dana i u koji su ubrzo bili uključeni i ostali članovi Plavog pozorišta, a rezultat je predstava koja je pokušaj senzibilisanja jevrejskog pitanja kroz drugačiji odnos Jevreja prema Hristu i sa drugačijim ishodom.

To je jedna fantastična priča iz logora Terezin, koji je poznat po tome što su u njega bili odvođeni istaknuti članovi jevrejske zajednice. U tu izmišljenu priču Plavo pozorište je uključilo i Hanu Arent, Karla Marksa, Isusa Hrista i Barabasa, kao istaknute predstavnike jevrejskog naroda. Napravljeno je scensko-muzičko delo, bazirano na duhovnim i svetovnim jevrejskim pesmama.

Rad na toj predstavi, kako navode u Plavom pozorištu, bio je neka vrsta duga prema čovečanstvu, koje u svojoj istoriji prepunoj tragedija ima jedno tako neshvatljivo mesto kao što je Holokaust.

U predstavi igraju Maša Jelić, Dejan Stojković, Jelena Martinović, Marko Potkonjak i Ranko Trifković, scenografiju i kostim osmislila je Ivana Čolić, a muzički izbor i aranžman je kolektivno delo Plavog pozorišta.

Poslednjeg festivalskog dana, 5. decembra u Rexu, organizatori će predstaviti kako je festival (kao država) funkcionisao tokom petodnevnog života, a zajedno sa publikom diskutovaće i izjasniti se o tome da li je festivalu (državi) došao kraj.

Za kraj je najavljena predstava “Priče sa jedne sofrePOD teatra, čiji su autori Tatjana Pajović i Branka Bajić, a izvođači su članovi Teatra zajednice KC Čukarica i POD Teatra (stari, mladi i deca) koji kroz zajednički ritual sedenja i pričanja za sofrom, sa publikom, oživljavaju zaboravljenu potrebu za slušanjem i razmenom priča i iskustava, kako ličnih, tako i univerzalnih, ljudskih.

Predstava je nastala u produkciji POD teatra, u saradnji sa KC “Čukarica”, Gerontološkim centrom Beograd), Gradskom opštinom Čukarica i ZID teatrom, uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Srbije.

Svi programi festivala Van okvira/Off Frame su besplatni za publiku.

Budući da se festival Van okvira trudi da promoviše primere onih praksi koje u pozorišni rad i predstave uključuju one koji su u određenom društvenom kontekstu obespravljeni, izvedbeni prostori su pristupačni za korisnike kolica (osim za predstavu “U potrazi za izgubljenom knjigom”). Takođe, na predstavama je obezbeđen prevod na srpski znakovni jezik, kao i naracija za slepe i slabovide osobe.

Festival je podržan od Sekretarijata za kulturu Beograda.

Festivalski sajt je festival-off-frame.weebly.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org

(SEEcult.org)

Video
21.06.2024 | 21:54

VOĐENJE: Luka Marjanović – Nevolje u raju

Luka Marjanović: Nevolje u raju, Galerija Doma omladine Beograda, 11-23. jun 2024.