Novi prepis Miroslavljevog jevanđelja
Prateći program 44. Majske izložbe, priređene na temu “U škripcu” u Muzeju primenjene umetnosti, obuhvata i niz prezentacija i predavanja, a 17. maja biće predstavljen novi prepis Miroslavljevog jevanđelja, čiji je autor profesionalni prepisivač, kaligraf Svetozar Pajić Dijak.
Prema rečima Dijakaa, za 44. Majsku izložbu ULUPUDS-a predstavlja publici jedan tabak - 2 + 2 stranice (329 i 330) iz kompletno prepisanog Miroslavljevog jevanđelja na kojem je radio od 2004. do 2011. godine.
Sve stranice su prepisane u originalnoj veličini i na pravom pergamentu (jareća koža).
Reč je o stranicama koje je 1845. godine na Hilandaru iscepao ruski arhiepiskop Porfirije Uspenski, zadivljen lepotom do tada neviđenog jevađelistara. Danas se te stranice nalaze u Publičnoj biblioteci Saltikova-Ščedrina u Petrogradu.
Zahvaljujući upravo tim stranicama Miroslavljevo jevanđelje, nastalo krajem 12. veka, postalo je poznato, kako ruskoj - domaćoj, tako i stranoj publici, a 1896. godine, na Uskrs, mladi kralj Aleksandar Obrenović dobio ga je na dar sa Hilandara, nakon što je podmirio troškove tog manastira koji je pre toga bio zapao u duboku finansijsku krizu.
Kralj Aleksandar dao je nalog za finansijsku potporu i u Beču je štampano 300 primeraka fototipskog izdanja Miroslavljevog jevanđelja, od kojeg su prvih 80 stranica bile u boji i veličini identične originalu, a ostalih 320 u dve boje i napola smanjenog formata.
Miroslavljevo jevanđelje je jedna od najstarijih rukopisanih knjiga na pergamentu i ondašnjem srpskom jeziku i predstavlja jedinstven i neprikosnoven dokaz o srpskoj dubokoj kulturi pristupa i pisanju jevanđeljskih tema. Ta knjiga doživljavala je, kako je ukazao Dijak, neverovatnu golgotu i često su je, kao najveću dragocenost, monasi, sveštenici i vladari morali spasavati od otimačine ili uništavanja. Dijak se stoga odlučio da se, kako je naveo, uz velika odricanja upusti u prepis i to na način kako su to radili ondašnji skribtori - prepisivači.
Za taj poduhvat mu je bilo potrebno sedam godina rada, a rezultat je još jedan original-novi prepis na pergamentu - "jevanđelistar".
Miroslavljevo jevanđelje, najstariji i najvredniji sačuvani srpski ćirilični rukopis, upisan je u listu UNESKO-a “Pamćenje sveta” (Memory of the world), a nastao je oko 1185. godine po narudžbini humskog kneza Miroslava, o čemu govori zapis na poslednjem listu knjige. Pretpostavlja se da je Jevanđelje bilo namenjeno episkopskoj crkvi sv. Petra i Pavla u Bijelom Polju na Limu, zadužbini kneza Miroslava i brata velikog župana Stefana Nemanje, koji je vladao Humom na prostoru današnje Hercegovine.
Miroslavljevo jevanđelje je po svom sastavu jevanđelistar, bogoslužbena knjiga u kojoj su tekstovi raspoređeni prema čitanjima u toku crkvene godine. Tekst je pisan perom u dve kolumne crnom bojom, a većina naslova crvenom.
Knjiga sadrži oko 300 minijatura crtanih perom, a zatim bojenih četkicom crvenom, zelenom, žutom i belom bojom i ukrašenih zlatom. Sve zastavice, osim prve na kojoj su prikazani jevanđelisti Jovan, Marko i Luka pod arkadama, jednostavnog su izgleda i crtane su perom.
Inicijali Miroslavljevog jevanđelja su veoma raznovrsni, pocev od onih s geometrijskim prepletom, preko kombinacija geometrijskih i biljnih prepleta, do onih koji sadrže elemente biljaka i stvarnih i fantastičnih životinja. Određen broj inicijala sadrži ljudsku figuru, a neki i čitave kompozicije.
Umetnički i ikonografski, slikarstvo Miroslavljevog jevanđelja kombinuje romanički stil i vizantijsku tradiciju, zbog čega se mogućim izvorom uticaja smatraju prepisivačke radionice centralne Italije.
Za vreme Prvog svetskog rata Miroslavljevo jevanđelje je, nakon prelaska preko Albanije, 1916. dospelo na Krf, gde je čuvano u Glavnoj državnoj blagajni do 1918. Potom je smešteno u trezor Glavne državne banke u Beogradu, odakle je 14. juna 1935. preneto u Muzej kneza Pavla (danas deo Narodnog muzeja u Beogradu). Za vreme Drugog svetskog rata Miroslavljevo jevanđelje je od 1941-43. čuvano u manastiru Rači, a zatim u Narodnoj banci u Beogradu. Narodnom muzeju (tada Umetnički muzej) predato je na čuvanje 19. juna 1945.
Prezentacija Dijakovog prepisa Miroslavljevog jevanđjelja deo je raznovrsnog programa 44. Majske izložbe “U škripcu”, koja je otvorena u MPU do 31. maja, a predstavlja oko 250 radova više od 200 članova ULUPUDS-a.
(SEEcult.org)
